Beletristika -70%

Problem porekla svemira je ono na šta su se naučnici uvek iznova vraćali, posebno od nastanka modernih prirodnih nauka.

Stiven Vajnberg, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku i jedan od najznačajnijih teorijskih fizičara, u knjizi Prva tri minuta, sada već klasičnom delu popularne nauke, opisuje najraniji razvoj univerzuma od trenutka Velikog praska, u periodu od prva tri minuta koja su bila najznačajnija za celokupni dalji razvoj univerzuma.

U ovoj izuzetnoj knjizi, zahvaljujući popularnom i prihvatljivom pristupu, čitalac može da se upozna sa fundamentalnim problemima kosmologije kroz opis i atraktivna objašnjenja koja se odnose na izgled i pojave karakteristične za sam nastanak i najraniji stadijum razvitka univerzuma.

Ako je za razumevanje pojedinih delova teksta neophodno izvesno predznanje, autor se pobrinuo da na samom kraju knjige obezbedi rečnik stručnih izraza i objašnjenja određenih pojmova i formula, kako bi čitaocu bilo omogućeno komfornije i lakše čitanje.

Posle obimnijeg uvodnog dela u okviru prva četiri poglavlja i detaljnijeg objašnjenja fizičkih pojmova neophodnih za pripremu čitaoca za dalje praćenje teksta, Vajnberg u Petom poglavlju opisuje prva tri minuta univerzuma kroz vrlo lep i jasan prikaz faza njegovog razvitka, od trenutka kad je bio jedna beskrajno mala i ekstremno vrela i gusta plazma, pa sve do današnjih dana, posle enormne ekspanzije i 13,7 milijardi godina kasnije.

Mnogo toga je rečeno i napisano o smrti i onome što možda dolazi posle nje, a veći deo toga podstiče sukob između naučnih i verskih pogleda na svet. Međutim, autor u ovoj knjizi menja diskurs, pokazujući da su nauka i duhovnost kompatibilne. Iako je kroz suočavanje sa brojnim iskustavima bliske smrti autor naučio mnogo o njoj i onome što možda posle nje dolazi, ovo nije knjiga isključivo o smrti. Ovo je, takođe, knjiga o životu, o važnosti saosećajnosti i naše međusobne povezanosti, o onome što nas u životu ispunjava i što našem životu daje smisao.

Koje su najranije i najjednostavnije životinje koje su imale neku vrstu subjektivnog iskustva? Koje su životinje prve mogle da osete štetne osećaje kao što je, na primer, bol? Kakvu to vrstu inteligencije poseduju glavonošci? Kako je oktopod, usamljeno stvorenje sa tako malo društvenog života, postao tako pametan? Kako izgleda imati osam pipaka koji su toliko puni neurona da praktično samostalno razmišljaju? Kako svet njima izgleda?
Piter Godfri-Smit, istaknuti naučnik i vešt ronilac, istražuje kako su se razvijala iskustva svih vrsta, ali stavljajući glavonošce u poseban fokus. Razlog tome je što su oni stvarno izvanredna stvorenja. Kad bi mogli da govore, mnogo toga bi nam rekli. Prateći pitanje unutrašnjeg života sve do njegovih korena, i upoređujući ljudska bića s našim najistaknutijim životinjskim rođacima, autor baca novo krucijalno svetlo na um oktopoda i istovremeno na naš sopstveni. Bazirana na jedinstvenim i ličnim zapažanjima, ova čitljiva knjiga usložnjava našu ideju o tome šta predstavlja osećaj, pronalazeći tačku u kojoj se naši prihvaćeni pojmovi o ljudskoj inteligenciji susreću sa nečim karakterističnim i čudesno drugačijim. Dakle, cilj ove knjige jeste da se bavi umom i njegovom evolucijom, i to sa mnogo širine i dubine. Širina podrazumeva razmišljanje o različitim vrstama životinja, dok je dubina vremenska jer obuhvata duge periode i davne oblike u istoriji života.

Kvantna teorija predstavlja pravu revoluciju u nauci, a započela je prihvatanjem činjenice da uvek postoji neodređenost u poznavanju prirode. Danas, kada nauka pomera svoje granice brže no ikada, i gotovo deceniju akon što je u CERN-u otkriven Higsov bozon, ono u šta smo sigurni jeste da će uvek postojati nešto novo što čeka da bude otkriveno.

U ovoj izuzetno pristupačnoj i duhovitoj knjizi, Leon Lederman, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, vodi nas na očaravajuće putovanje kroz istoriju fizike elementarnih čestica. Ono otpočinje u vreme najranijih antičkih naučnih zapažanja, pa se preko Ajnštajna nastavlja do modernih vremena, stalno protkano inspirativnim slavljem ljudske radoznalosti i potrage za istinom. Završava se potragom za Higsovim bozonom (božjom česticom), za koji su naučnici pretpostavili da će nam pomoći u otkrivanju poslednjih tajni
subatomskog univerzuma. Božja čestica, sada sa Ledermanovim novim predgovorom, nateraće vas da se
čudite neprekidnoj ljudskoj potrazi za beskonačno malim.

„Ono što je Stiven Hoking za kosmologiju, to je Leon Lederman za kvantnu fiziku. “

– Dallas Morning News

„Priča o potrazi za gradivnim elementima materije već je mnogo puta ispričana, ali nikad sa ovoliko oduševljenja i duhovitosti… Ledermanov urnebesan opis toga kako je pomogao da se ubedi predsednik Regan da odobri izgradnju superkolajdera opravdao je sam za sebe trošak štampanja ove knjige.“

– Los Angeles Times