PRIPOVETKE

"Ovim izdanjem Geopoetika srpskim čitaocima prinosi plamičak ove iranske različitošću bogate proze 20. veka.
Sve do sredine devetnaestog veka persijskom prozom dominirale su tradicionalne narodne priče, didaktičke priče, bajke i istorijske i herojske sage. Tek s ustavnom revolucijom (1905–1907) i većim prodorom moderne civilizacije i novih kulturnih uticaja, persijska proza doživela je temeljne promene. Prilikom izbora priča za ovu zbirku, trudili smo se da obuhvatimo što širi vremenski period i predstavimo autore koji su stvarali tokom celog veka postojanja kratke priče u Iranu. Zbirka uključuje dvadeset tri priče koje obuhvataju tri ključne faze razvoja iranske kratke proze: formirajući period (dvadesete i tridesete godine dvadesetog veka), fazu utemeljenja (1953-1979) i period raznovrsnosti (1979. - danas)."

Kosmopolitsko gledište, svest o rodnoj ravnopravnosti, preispitivanje modernog odnosa prema oveštaloj tradiciji hispanoameričkog pisma, dijalog s magičnim i prljavim realizmom i otklon od njih, rušenje (ne samo književnih) tabua, samo su neke od zajedničkih odlika ove jeretičke antologije kojom nijedan čitalac neće izlečiti nesanicu. Pripovetka je u hispanoameričkoj književnosti oduvek bila ravnopravna s romanom, pesništvom, dramskim stvaralaštvom.

Knjiga Budući klasici nije tipična antologija pripovedaka – zasad je to opklada nas, kao priređivača, s vekom koji je takoreći počeo juče: naslućujemo – kladimo se – da će pisci i spisateljke čije su pripovetke svrstane u ovu knjigu biti pamćeni i rado čitani i na njegovom kraju.

Možda za čitaoce uopšte nije važno ko će od dvadeset šest izabranih hispanoameričkih pisaca zaista postati klasik u osvit dvadeset drugog veka; kako god bude, to neće promeniti činjenicu da njihove priče predstavljaju skup izvrsnih, raznovrsnih, stilski i tematski međusobno veoma različitih ali krajnje uspešnih književnih ostvarenja.

Uoči prošlogodišnjeg beogradskog oktobarskog sajma knjiga, u čast glavnog gosta ovog sajma - Portugalije, objavljen je niz prevoda sa portugalskog jezika, među kojima se po značaju posebno izdvaja Antologija portugalske kratke priče, koju je priredila i prevela Jasmina Nešković, koja kao prevodilac, već tri decenije predano radi na razvijanju veza i odnosa sa portugalskom književnošću i kulturom. U ovaj antologijski izbor uvrštena su vrhunska pripovedačka ostvarenja najznačajnijih autora savremene portugalske književnosti. Bez obzira na osobene i različite stvaralačke pečate, sve priče iz Antologije mogu se podvesti pod jedan zajednički imenitelj. Sve one, naime, govore o otuđenosti, o teskobi življenja, o egzistencijalnom položaju jedinke u svetu. Sve su to priče apsurda i mučnine, kroz koje provejava suštinski pesimizam, karakterističan ne samo za celokupnu portugalsku književnost već i za portugalski mentalitet uopšte.

Dunav, jedna od velikih arterija Evrope, teče kroz toliko zemalja kao nijedna druga reka i kao retko koja druga uvek je iznova izazivala pisce. U uzajamnom dejstvu ljudi i njihovih priča duž toka kroz kontinent ona se javlja kao osovina zgusnutih značenja u kojima se ukrštaju različitost, protivrečnosti i neistovremenost. Raščlanjena u 24 poglavlja, antologija prezentuje tekstove uz teme i mesta – poput potonulih ostrva, mostova, gradova, rata, bekstva i još mnogo toga – otvarajući ih odgovarajućim kulturnoistorijskim uvodima. Zastupljeni su najznačajniji pisci iz različitih jezika i književnosti duž Dunava; oni očituju raznovrsnost i šarolikost koje zapanjuju. To mnogostruko ogledanje treba da se oduži jednoj posebnoj reci koja teče kroz učvoreni predeo i deluje kao autentični evropski udžbenik.

Uvodne tekstove za poglavlja napisale su urednice: Edit Kiralj i Olivia Spiridon.

U antologiji su tekstovima zastupljeni: Janos Arany, Ingeborg Bachmann, Gyula Krúdy, Bettina Balàka, Stefan Bănulescu, Jean Bart, Ludwig Bechstein, Karl lsidor Beck, Hans Bergel, Algernon Blackwood, Arnolt Bronnen, Elias Canetti, Mircea Cărtărescu, Oscar Walter Cisek, Tibor Cseres, Eva Demski, Heimito von Doderer, Mircea Eliade, Péter Esterházy, Patrick Leigh Fermor, Catalin Dorian Florescu, Gerhard Fritsch, Ladislav Fuks, Karl-Markus Gauß, Arno Geiger, Franz Grillparzer, Peter Handke, Mila Haugová, Klaus Hensel, Ferenc Herczeg, Franz Hodjak, Friedrich Hölderlin, Michal Hvorecky, Filip Florian, Nicolae lorga, Mór Jókai, Gert Jonke, Attila József, István Kemény, Alexander William Kinglake, Egon Erwin Kisch, Johann Georg Kohl, Mihály Kornis, Reinhart Koselleck, Claudio Magris, Luigi Ferdinando Marsigli, László Márton, Herta Müller, László Végel, Péter Nádas, Lajos Parti Nagy, Miloš Crnjanski, Andreas Okopenko, Aleksandar Tišma, Géza Ottlik, Danilo Kiš, Mihajlo Pantić, Judita Šalgo, David Albahari, Pavao Pavličić, Slobodan Tišma, Siniša Tucić, Milorad Pavić, Moritz Rinke, Szilárd Rubin, Klaus F. Schneider, Mirjana Novaković, Franz Hutterer, Solymos Ede, Karl Sokolowsky, Georgi Gospodinov, Panait Istrati, Andrzej Stasiuk, Adalbert Stifter, Carmen Sylva, Nick Thorpe, lIija Trojanow, Franz Tumler, Dániel Varró, Ivan Vasov, Richard Wagner, Horst Widmer i Vladimir Zarev.

... Nije zato čudno što u decembru postoji jedna duboko ukorenjena potreba čoveka za čudom, za dobrotom i ljubavlju. I kao što nam poznati romantični nemački pisac E.T.A. Hofman, u Krcku Oraščiću, kaže, da je prelazak iz sumorne realnosti u najluđu divlju i božanstvenu fantastiku moguć u svakom trenutku, tako i mi možemo pomoću ovih priča da izdržimo ali i sažmemo tešku stvarnost: brige i mrak nek budu pozornica dešavanja najvećih čudesa i lepota. Metamorfoza mraka u bleštavo svetlo, lepota je hrišćanskog praznika, Božića. Na pozornici decembarske svedenosti svaka maštovita duša može da ostavi svoj poklon: nežne reči i zamisli i slike za svetove daleke, bezbrižne, gde teku neki potoci vina ili limunade i gde okolo ćućore kućice od slatkiša. Za svetove daleke, u kojima stvari i bića imaju i muzičku stvarnost. Makar to, u ovom životu satkanom od gubitaka i grubosti. Pretvaranje patnje zbog izgubljene ljubavi u misao o snu i pravdi, ili, barem, u san. Može i to da bude Božić: uteha i opraštanje za nepravde koje nam je svet ili voljeno biće zadalo. Neka ovaj dan bude bajkovit i čaroban, i vrati nas našem detinjem snu.
Pored Hofmana, ovde su i priče Tolstoja, Dostojevskog, Čehova, Dikensa, Irvinga, Nabokova, Andersena, Kuprina, Gorkog, Zoščenka, Tvena, O Henrija, Vile Kader, Lujze Mej Alkot i mnogih drugih...

...Važno je da pokušamo da zadržimo Božić, kao deo ljudskosti, i nek ova knjiga bude jedan u nizu tih pokušaja.

Posle velikog uspeha Antologije savremene japanske priče 25, u svetu jedinstvenog prikaza proznog stvaralaštva japanskih pisaca, predstavljamo vam njen drugi deo: Antologiju savremene japanske priče 26, koja ide korak dalje, donoseći dvadeset i jednog najznačajnijeg pripovedača današnjice u dvadeset i šest priča...
Haruki Murakami, Joko Ogava, Nacuo Kirino, Ikezava Nacuki, Rju Murakami, Kođi Suzuki...

U Rusiji je svaki pisac zaista bio strogo individualan, ali sve ih je objedinjavala jedna istrajna težnja - da razumeju, osete, naslute budućnost zemlje, sudbinu njenog naroda i njenu ulogu u svetu.

Cilj književnosti je da pomogne čoveku da razume sebe samog, da povrati njegovu veru u sebe i da razvije u njemu težnju ka istini, da se bori sa prostaklukom u ljudima, da ume da pronađe dobro u njima, da izaziva u njihovim dušama stid, bes, hrabrost, da učini sve da ljudi postanu plemeniti i snažni i da mogu da produhove svoj život svetim duhom lepote...

Tišina je najveći neprijatelj žive književne reči i zato je potpuno razumljiva činjenica da su kineski pisci krajem sedamdesetih godina prošlog veka, spremno dočekavši kraj Kulturne revolucije, oslobodili sopstveni stvaralački duh i tako započeli sasvim novu epohu u kineskoj književnoj istoriji. U ovoj antologiji obuhvaćeno je šesnaest pisaca koji su osamdesetih i devedesetih godina u svojoj prozi, na sebi svojstven način, nastojali da nadoknade „izgubljene“ godine, da progovore o svojim iskustvima tokom revolucije, opišu postrevolucionarnu stvarnost u Kini, ili da se smelo upuste u inovativne stvaralačke eksperimente koji su prkosili dotadašnjoj književnoj praksi. Birajući pripovetke različitih tematskih i stilskih opredeljenja („književnost ožiljaka“, „književnost traženja korena“, avangardna književnost) pokušali smo da na što reprezentativniji način predstavimo eklektičnost kineske književne scene u uzbudljivom vremenu obeleženom novim kineskim doživljajima modernosti.
Zoran Skrobanović i Mirjana Pavlović

Reč priređivača

U vreme dok smo ovu akciju vodili stalno smo Vam se obraćali sa: DRAGI PRIJATELJI. Sada, kada je projekat dovršen, kada je knjiga već pred Vama, ove dve reči DRAGI PRIJATELJI, nama, koji smo, zajedno sa Vama, verovali u ovaj naš zajednički poduhvat još toplije zrače.

Kada ovo budete čitali, svi ćemo znati da smo prebrodili mnoge teškoće. Mi, koji smo radili na ovom Zborniku, Vi kojima su radovi objavljeni i svi oni koji su poslali svoje radove, a nisu imali sreće da se nađu u ovom izboru, moramo da priznamo sebi i drugima da smo POBEDILI.

Pokazali smo toleranciju primerenu ljudima od pera kojima je lepa reč iznad svega. Svako je dobio priliku da se predstavi na svom jeziku i svom pismu. Ostaje žal što nismo bili u finansijskim mogućnostima da u zbornik uvrstimo i pripadnike manjinskih naroda na njihovom maternjem pismu, no, obećavamo da ćemo i to u narednim projektima ispraviti.

Nismo slučajno za prve dve knjige odabrali temu LJUBAV, to plemenito osećanje koje nas obuzima i koje nas spaja u životu i ovoj knjizi. Tu poruku želimo da podelimo sa što više ljudi, i namera nam je i trudićemo se da uz pomoć dobrih ljudi ova knjiga dopre do što većeg broja čitalaca. Da je u svojim rafovima ima što više biblioteka, pre svega u regionu.

Sa ponosom možemo konstatovati da imamo radove autora iz svih zemalja regiona i dela dijaspore. Naš kreativni tim je dao podjednaku šansu svima, i onima kojima je ovo prvi put da svoj rad ponude čitalačkoj publici, kao i onima koji imaju renome svetski priznatih književnika.

Zahvaljujemo se na hrabrosti početnicima i podržavamo ih, kao i na odsustvu sujete priznatih književnika, koji su upravo učešćem u ovom projektu pokazali svoju veličinu.

Marina Đenadić
Stevan Krstec Starčinski

I konačno svi su tu. Kao u Nebeskom Jerusalimu, Puškin i Gogolj, Tolstoj i Dostojevski, Gorki i Turgenjev, Šmeljov i Bunjin, Andrejev i Bulgakov, Fudelj i Iljin i mnogi, mnogi drugi čuvari ruskoga roda i duha. Ova antologija je lektira svakog mislećeg bića, ona je putokaz za svakog verujućeg čoveka, dragoceni biser slovenske i hrišćanske kulture i duhovnosti. Proživljena i posvedočena, stradalna i bolna, knjiga utehe i nadanja, to je ova nastolna knjiga. Na hiljadu i dve stotine stranica sabrani su odlomci i dela koje objavljuje Bernar i promovišu Panonske niti. Prepoznaćete mnoge hrišćanske priče i naći nove, u odličnim prevodima. Povez knjige je vrhunski, kakav i dolikuje knjizi koja će se kao ikona prenositi sa dede na unuka. Ova knjiga je i pomoćno sredstvo za veronauku dece i odraslih, i pravi dar najviđenijima i najbližima, najdražim gostima i najboljim domaćinima.
Oprostite što je ovako neskromno predstavljamo, ali i sami se radujemo što je još jedna antologija, gotovo bez ičije pomoći, pred vama. Dakle, ima blagoslov. Ja verujem da nema ničeg divnijeg, dubljeg, simpatičnijeg, razumnijeg, ljudskijeg i savršenijeg od Hrista. Sa surevnjivom ljubavlju ja govorim sebi, da ne samo nema Njemu slična, nego i da ne može biti. Šta više, ja izjavljujem: Kada bi mi neko mogao dokazati da je Hristos van istine, i kada bi istina zbilja isključivala Hrista, ja bih pretpostavio da ostanem sa Hristom a ne sa istinom. Bez Hrista sve odjednom postaje odvratno i grešno. Pokažite mi nešto bolje od Hrista! Pokažite mi vaše pravednike koje ćete slaviti mesto Hrista! Hristos je Bog onoliko koliko je to zemlja bila u stanju da posvedoči. Da, već sama žeđ za duhovnom kulturom je duhovna prosvećenost. Savest bez Boga je užas, ona može da zabludi do najnemoralnijih granica.

Autori: Lunc, Lev Natanovič, 1901-1924; Ivanov, Vsevolod Vjačeslavovič, 1895-1963; Kaverin, Veniamin Aleksandrovič, 1908-1989; Nikitin, Nikolaî Nikolaevič, 1895-1963; Tihonov, Nikolaî Semenovič, 1896-1979; Slonimskiî, Mihail Leonidovič, 1897-1972; Fedin, Konstantin Aleksandrovič, 1892-1977; Zošćenko, Mihail Mihailovič, 1895-1958; priredio i predgovor napisao Milivoje Jovanović ; [preveli s ruskog Milivoje Jovanović, Neda Nikolić-Bobić, Miloš Dobrić]

Najčuvenije savremene ruske književnice potpisuju priče u ovoj uzbudljivoj, sumorno-vedroj antologiji, koja u skoro svakom svom segmentu otkriva slike rasula, mikrokosmos životarenja i patnje, prepun gubitnika, najčešće zaslužnih za svoju sreću. Realno vreme, vreme u kojem junakinje priča egzistiraju, vreme je raspada Sovjetskog Saveza, odnosno poslednje decenije XX veka. Iz stranice u stranicu otkrivaju se neverovatne životne kombinacije, kaleidoskop sudbina koji svojom oštrinom i jarkim bojama zadivljuje čitaoca i u isto vreme ga uznemirava.

U ovoj knjizi savremene ruske proze našle su se priče s kraja prošlog i početka ovog veka, priče već poznatih autora, ali i onih što su tek počeli da stiču književnu slavu. Zajedničko im je da pišu pravu umetničku prozu i da se u toj prozi i te kako oseća bogato rusko književno nasleđe. Na početku su Kazakov, Lidin i Petrov, koji čine prelaz od velike književnosti kraja XIX i prve polovine XX veka, do ove današnje. Slede drame ruske književnosti Ulicka, Petruševska, Tolstojeva i Tokareva, koje na granici dvaju vekova dominiraju ruskom književnom scenom. Završni deo pripao je sada već srednjoj generaciji, autorima nekomercijalne proze.

I drugi tom, kao i prvi, antologije hispanoamericke price na srpskom jeziku donosi 25 prica nastalih u XX i pocetkom XXI veka. Sada citaoci mogu da steknu najsveobuhvatniju sliku o bogatoj i raznovrsnoj pripovednoj književnosti Hispanske Amerike, koju predstavlja 50 pisaca, medu kojima su Asturijas, Borhes, Oneti, Karpentjer, Benedeti, Markes, Kortasar, Rulfo, Donoso, Fuentes, Ljosa... Pored prica velikana svetske književnosti, antologija Vecita smrt od ljubavi jaca otkriva i nove, mlade autore, još uvek nepoznate našoj citalackoj publici, iako su oni vec afirmisani i nagradivani u Južnoj i Srednjoj Americi. Oba toma opremljena su naslovima izvornika, detaljnim bibliografskim podacima i izborom literature, a vecina prica prvi put je prevedena na srpski jezik.

Priče u ovoj knjizi su iz pera najvećih svetskih i domaćih majstora pripovedanja. Ispunjene su toplinom ljubavi i nošene snagom emocija i strasti i strasti. Motivi i osećanja iz priče u priču variraju piščeva individualni svet, bilo da je oivičen prostorom i vremenom, bilo da je rasplinut snom i maštom.