PRIRODNE NAUKE

Planirana eksploatacija rude jadarita i proizvodnja litijuma i bora otvaraju niz suštinskih društvenih, ekonomskih, ekoloških, pravnih, zdravstvenih, kulturno-istorijskih i drugih važnih pitanja, koja duboko zadiru u savremeni i budući život građana Srbije.

Radovi objavljeni u ovoj monografiji će omogućiti širokoj javnosti da lakše proceni da li je na konkretnoj lokaciji u Jadru moguće sprovesti ekološko rudarenje u postojećim uslovima i da li se ono, kako tvrde zagovornici projekta, može obavljati bez štete po životnu sredinu.

Namera ove publikacije je da javnosti prikaže celovitost i složenost projekta eksploatacije i prerade rude jadarita koji kompanija „Rio Tinto” planira na lokaciji Jadar. Publikacija, oslonjena na domaće i međunarodne izvore, razmatra hemijske, tehnološke, biološke, toksikološke, hidrološke, meteorološke, pravne, ekonomske, društvene i međunarodne aspekte i posledice koje bi realizacija Projekta Jadar imala na živi svet, zdravlje ljudi i ekonomiju Srbije.

Analiza pokazuje da je „Projekat Jadar” jedan od najkontroverznijih rudarsko-industrijskih poduhvata u savremenoj istoriji Srbije – tehnički i ekološki neizvestan, ekonomski neisplativ za Srbiju, društveno i pravno neprihvatljiv, te da nosi nesagledive rizike po zdravlje ljudi i prirodne resurse.

Kolaps je brz, nekontrolisan, neočekivan, potpuni sunovrat. Tokom istorije, ekonomske krahove je pratilo propadanje i nestajanje čitavih carstava i civilizacija. Ljudski rod je proživljavao i slomove prouzrokovane glađu i kugom, a isto se dešavalo i sa eksploatacijom rudnih bogatstava koja je dovodila do devastacije celih oblasti. Danas nam preti slom sveukupne civilizacije, a možda i ekosistema na Zemlji, usled klimatskih promena i iscrpljivanja prirodnih resursa. A šta zapravo izaziva kolapse? Odakle ta njihova nepredvidivost? I moderna nauka i antička filozofija uče nas da kolapsi nisu propust u sistemu već odlika našeg univerzuma: oni su entropija – stožer drugog principa termodinamike – na delu. No, uz toliko razloga za strah ima i jedna dobra vest: to što nam se prikaže kao propast možda je samo prelaz u novo stanje, bolje od prethodnog. Ugo Bardi pruža ruku koja nas vodi kroz mračne meandre kolapsa i predlaže „Senekinu strategiju“ – ideja u osnovi ovog rešenja jeste da se zahuktalom toku događaja ne treba opirati, jer svaki otpor pogoršava već pokrenuti proces, već ga pažljivo usmeravati tako da se kolaps spreči ili barem ublaži. Jedan od ključnih momenata ove strategije je, pak, izbeći da se u sistemu nagomila toliko napetosti koja bi se u nekom trenutku morala naglo osloboditi izazivajući kolaps sistema.

O autoru:
Ugo Bardi je do 2022. predavao fizičku hemiju na Univerzitetu u Firenci, u Italiji. Trenutno je član Rimskog kluba, Svetske akademije nauka i umetnosti, kao i drugih međunarodnih naučnih organizacija. Aktivan je u istraživanjima na polju održivosti, klime I dinamike sistema. Autor je brojnih radova o održivosti, od kojih je najnoviji „Kako transpiracija šuma i druge vegetacije određuju alternativne režime vlage“ (Global Change Biology, 2023). Napisao je nekoliko knjiga, uključujući Granice rasta, nanovo (Springer 2011), Ispumpano (Chelsea Green, 2014), Senekin efekat (Springer 2017), Pre kolapsa (Springer 2019) i Prazno more (Springer 2021). Urednik je I autor nedavno objavljene Preko granice (Exapt Press, 2022). Njegove knjige su prevedene na kineski, italijanski, francuski, nemački, španski, rumunski i srpski jezik.
Ugo Bardi je Italijan, živi u Firenci. Rođen 1952. godine, oženjen je Gracijom i ima sina Frančeska i ćerku Donatu.

Ko smo i kako smo ovde stigli? Ovo pitanje postavljali smo sebi od pamtiveka i odgovarali kako smo znali i umeli – u najstarija vremena mitom i legendom, potom istorijom, arheologijom i lingvistikom. Sada se toj poteri za precima priključila savremena genetika, ispitivanjem celokupnog genoma ostataka drevnih ljudi, prikupljenih sa arheoloških nalazišta širom planete. Ova istraživanja napravila su pravu revoluciju u ovoj oblasti – revoluciju drevne DNK. Genetičar Dejvid Rajh, jedan od njenih tvoraca i, po oceni časopisa Nature, „jedan od deset značajnih ljudi“ u celokupnoj nauci, briljantno tumači rezultate ovih istraživanja i rekonstruiše sliku kretanja čoveka od izlaska iz Afrike do naseljavanja najudaljenijih krajeva pet kontinenata. Rajhova analiza kao na filmskom platnu prikazuje uzbudljiv triler čovekovih seoba, pružajući jasno i uverljivo saznanje da je neprestano kretanje i stalno mešanje ljudske populacije sama bit onoga ko smo i šta smo. Ova knjiga se čita u dahu, iznenađuje neprestano i razbija mnoge predrasude.

Mapa i globus nisu samo modeli opisivanja sveta nego, kao što reč „geografija” u suštini znači, načini pisanja sveta, aktivni činioci u njegovoj konstrukciji. Farineli analizira modele urbanizacije od antike do danas, razvoj koncepta pejzaža i nastanak teritorijalnih država, i stavlja ih u vezu sa ta dva pomenuta modela geografskog opisa. Iz toga proizlazi jedna opozicija između dva modela, dva načina posmatranja sveta i odnosa prema njemu – kartografskog i globalnog – koja traje tokom celog modernog doba i odlučujuće utiče i na današnju geografiju čoveka.