PRIRODNE NAUKE

Knjiga Zora svega: Nova istorija čovečanstva predstavlja dramatično i novo razumevanje ljudske istorije, koje dovodi u pitanje naše osnovne pretpostavke o ljudskoj evoluciji – od razvoja poljoprivrede i gradova do porekla države, demokratije i nejednakosti – i otkriva nove mogućnosti za ljudsku emancipaciju.

Generacijama su naši preci bili prikazivani kao primitivni, detinjasti i ratoborni. Civilizacija se, kako nam je rečeno, može dostići ili žrtvovanjem navedenih prvobitnih sloboda, ili pak kroćenjem našeg nižeg instinkta. Dejvid Grejber i Dejvid Vengrou pokazuju na koji su se način ovakve teorije prvi put pojavile u XVIII veku kao konzervativna reakcija na snažne kritike evropskog društva. Ponovno razmatranje ovog susreta ima zapanjujuće implikacije na naše današnje shvatanje ljudske istorije, uključujući poreklo poljoprivrede, imovine, gradova, demokratije, ropstva i same civilizacije. Oslanjajući se na revolucionarna arheološka i antropološka istraživanja, autori pokazuju kako istorija postaje daleko zanimljivije mesto onda kada naučimo da se oslobodimo konceptualnih okova. Ako ljudi nisu proveli 95 odsto svoje evolucione prošlosti u malim grupama lovaca-sakupljača, šta su radili sve vreme? Ako poljoprivreda i gradovi nisu podrazumevali poniranje u hijerarhiju i dominaciju, do kakvog su društvenog i ekonomskog uređenja onda doveli? Odgovori na ova pitanja često su neočekivani, te nagoveštavaju mogućnost da je tok ljudske istorije možda u manjoj meri urezan u kamenu, a da u većoj meri predstavlja put razigranih izgleda i nade. Ova knjiga suštinski transformiše naše razumevanje ljudske prošlosti, i nudi put ka zamišljanju novih oblika slobode i novih načina organizovanja društva. Ovo je monumentalno delo nemerljivog intelektualnog dometa, inspirisano radoznalošću, moralnom vizijom i verom u moć akcije.

„Ova knjiga je bomba koja donosi eksploziju našeg dosadašnjeg verovanja o istorji ljudske vrste.“ – Ken Folet, Dejli mejl

„Nijedna knjiga objavljena u skorije vreme trenutno ne dobija brže pažnju u svetu umetnosti. Umetnici, obratite pažnju.“ – Art rivju

„Izazovno i prosvetljujuće.“ – Noam Čomski

Bestseler u oblasti kulturne antropologije, kao i istorije civilazije i kulture.

Knjiga za ljubitelje popularne nauke, naročito za one koje interesuje antropologija i arheologija, ali i sociologija.

Dejvid Grejber (1961–2020) bio je američki antropolog. Diplomirao je na Univerzitetu u Njujorku. Predavao je antropologiju na Univerzitetu Jejl sve do 2007. godine, a nakon toga socijalnu antropologiju na londonskom Univerzitetu Goldsmits. Kako je bio poznati aktivista, učestvovao je i na protestima protiv Svetskog ekonomskog foruma u Njujorku. Bio je jedan od osnivača pokreta Zauzmimo Volstrit. Njegov naučni i intelektualni rad, kao i njegova društvena angažovanost, učinili su ga jednim od najistaknutijih antropologa i mislilaca svog vremena.

Dejvid Vengrou je britanski arheolog i profesor komparativne arheologije na Institutu za arheologiju Londonskog univerzitetskog koledža. Rođen je 1972. godine. Diplomirao je i doktorirao na Univerzitetu u Oksfordu. Svoje eseje o društvenoj nejednakosti i klimatskim promenama objavljivao je u Gardijanu i Njujork tajmsu. Časopis Art rivju postavio ga je na deseto mesto na svojoj listi 100 najuticajnijih ljudi u svetu umetnosti. Dobitnik je brojnih naučnih nagrada i priznanja.

Knjiga Može li čitava stara Grčka da stane u jedan lift? donosi uzbudljivo putovanje kroz vreme i prostor, od najranije praistorije do kraja klasične antike. Njena priča počinje kada se dva potpuna stranca zaglave u liftu – jedan je arheolog, a drugi nije…

Dr Teodor Papakostas – u ulozi zabavnog arheologa naratora – ne odgovara samo na najčešće postavljana pitanja iz oblasti arheologije, već otkriva velike i male magične trenutke starogrčke istorije. Među temama koje pokreće nalaze se i mnoga spektakularna i zanimljiva pitanja: Kako je razuzdani ples doveo do rođenja demokratije? Zašto je filozof Heraklit smatrao da Homera treba bičevati? Zašto se Kikladi zovu baš tako? Kako su skupili toliko knjiga za Aleksandrijsku biblioteku? Šta je po zanimanju bio pobednik prvih Olimpijskih igara?

Arheologija i antika u celini, smatra Papakostas, pripadaju svima nama. One su prijatne, uzbudljive, zastrašujuće i šaljive. Inspirišu nas i ukazuju nam na to šta je oduvek značilo biti čovek. Na svojevrstan način, pročuvanje arheologije i antičkog sveta jeste jedinstvena vrsta kolektivne psihoterapije kroz koju spoznajemo sami sebe. Stoga je ponovno povezivanje s antikom, pre svega, ponovno povezivanje i sa nama samima.

„Ova knjiga mi je pomogla da sasvim jasno razumem istoriju stare Grčke. Bonus: autor ima odličan smisao za humor!“ – Katerina S.

Knjiga je prodata u više od 30.000 primeraka u Grčkoj.

Autor vodi Instagram stranicu Archaeostoryteller, gde na zanimljiv način donosi priče iz grčke istorije.

Knjiga za ljubitelje popularne nauke, naročito za one koje interesuje arheologija, grčka istorija i kultura.

Dr Teodor Papakostas je rođen u Solunu, gde je i odrastao. Diplomirao je arheologiju, a magistrirao praistorijsku arheologiju na Univerzitetu u Notingemu. Doktorirao je klasičnu arheologiju na Aristotelovom univerzitetu u Solunu. Učestvovao je u iskopavanjima u Grčkoj i Velikoj Britaniji i radio je u Arheološkom muzeju u Solunu.

Problem porekla svemira je ono na šta su se naučnici uvek iznova vraćali, posebno od nastanka modernih prirodnih nauka.

Stiven Vajnberg, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku i jedan od najznačajnijih teorijskih fizičara, u knjizi Prva tri minuta, sada već klasičnom delu popularne nauke, opisuje najraniji razvoj univerzuma od trenutka Velikog praska, u periodu od prva tri minuta koja su bila najznačajnija za celokupni dalji razvoj univerzuma.

U ovoj izuzetnoj knjizi, zahvaljujući popularnom i prihvatljivom pristupu, čitalac može da se upozna sa fundamentalnim problemima kosmologije kroz opis i atraktivna objašnjenja koja se odnose na izgled i pojave karakteristične za sam nastanak i najraniji stadijum razvitka univerzuma.

Ako je za razumevanje pojedinih delova teksta neophodno izvesno predznanje, autor se pobrinuo da na samom kraju knjige obezbedi rečnik stručnih izraza i objašnjenja određenih pojmova i formula, kako bi čitaocu bilo omogućeno komfornije i lakše čitanje.

Posle obimnijeg uvodnog dela u okviru prva četiri poglavlja i detaljnijeg objašnjenja fizičkih pojmova neophodnih za pripremu čitaoca za dalje praćenje teksta, Vajnberg u Petom poglavlju opisuje prva tri minuta univerzuma kroz vrlo lep i jasan prikaz faza njegovog razvitka, od trenutka kad je bio jedna beskrajno mala i ekstremno vrela i gusta plazma, pa sve do današnjih dana, posle enormne ekspanzije i 13,7 milijardi godina kasnije.

Često se čini da profesionalni istraživači žele da okončaju sve ono misteriozno u životu. Srećom, ne može se sve u životu ograničiti, suzbiti u sopstvene tajne, te odrediti kao faktoid. Misterije i dalje postoje – a neobjašnjene misterije ne prestaju da nas kopkaju. Bilo da su u pitanju one drevne ili pak moderne, one nastavljaju da privlače pažnju i da oduševljavaju. U ovoj zabavnoj i impresivnoj knjizi Vil Pirson istražuje dvadeset misterija koje se nalaze na raskršću predivnog i izuzetno čudnog. Neke, poput iznenadnog nestanka putnika i posade jedrenjaka Marija Selesta, postale su poznate u celom svetu. Druge, kao kriptidi, mnogo su skorije i možda nešto manje poznate. Tajanstvena stvorenja poput Bigfuta i čudovišta iz Loh Nesa balansiraju na granici mogućeg i nemogućeg, prevare i stvarnosti, činjenica i mašte. Bilo da se radi o intrigama izgubljenih civilizacija, kao što je Gobekli Tepe u Turskoj, ili o Zodijaku, serijskom ubici, ili pak o neuhvatljivoj Šifri iz Šagbora, koju ni Dikens ni Darvin nisu uspeli da reše – svaka od ovih misterija na jedinstveni način predstavlja izazov. Često se čini da profesionalni istraživači žele da okončaju sve ono misteriozno u životu. Srećom, ne može se sve u životu ograničiti, suzbiti u sopstvene tajne, te odrediti kao faktoid. Misterije i dalje postoje – a neobjašnjene misterije ne prestaju da nas kopkaju. Bilo da su u pitanju one drevne ili pak moderne, one nastavljaju da privlače pažnju i da oduševljavaju. U ovoj zabavnoj i impresivnoj knjizi Vil Pirson istražuje dvadeset misterija koje se nalaze na raskršću predivnog i izuzetno čudnog. Neke, poput iznenadnog nestanka putnika i posade jedrenjaka Marija Selesta, postale su poznate u celom svetu. Druge, kao kriptidi, mnogo su skorije i možda nešto manje poznate. Tajanstvena stvorenja poput Bigfuta i čudovišta iz Loh Nesa balansiraju na granici mogućeg i nemogućeg, prevare i stvarnosti, činjenica i mašte. Bilo da se radi o intrigama izgubljenih civilizacija, kao što je Gobekli Tepe u Turskoj, ili o Zodijaku, serijskom ubici, ili pak o neuhvatljivoj Šifri iz Šagbora, koju ni Dikens ni Darvin nisu uspeli da reše – svaka od ovih misterija na jedinstveni način predstavlja izazov.

Mnogo toga je rečeno i napisano o smrti i onome što možda dolazi posle nje, a veći deo toga podstiče sukob između naučnih i verskih pogleda na svet. Međutim, autor u ovoj knjizi menja diskurs, pokazujući da su nauka i duhovnost kompatibilne. Iako je kroz suočavanje sa brojnim iskustavima bliske smrti autor naučio mnogo o njoj i onome što možda posle nje dolazi, ovo nije knjiga isključivo o smrti. Ovo je, takođe, knjiga o životu, o važnosti saosećajnosti i naše međusobne povezanosti, o onome što nas u životu ispunjava i što našem životu daje smisao.

Koje su najranije i najjednostavnije životinje koje su imale neku vrstu subjektivnog iskustva? Koje su životinje prve mogle da osete štetne osećaje kao što je, na primer, bol? Kakvu to vrstu inteligencije poseduju glavonošci? Kako je oktopod, usamljeno stvorenje sa tako malo društvenog života, postao tako pametan? Kako izgleda imati osam pipaka koji su toliko puni neurona da praktično samostalno razmišljaju? Kako svet njima izgleda?
Piter Godfri-Smit, istaknuti naučnik i vešt ronilac, istražuje kako su se razvijala iskustva svih vrsta, ali stavljajući glavonošce u poseban fokus. Razlog tome je što su oni stvarno izvanredna stvorenja. Kad bi mogli da govore, mnogo toga bi nam rekli. Prateći pitanje unutrašnjeg života sve do njegovih korena, i upoređujući ljudska bića s našim najistaknutijim životinjskim rođacima, autor baca novo krucijalno svetlo na um oktopoda i istovremeno na naš sopstveni. Bazirana na jedinstvenim i ličnim zapažanjima, ova čitljiva knjiga usložnjava našu ideju o tome šta predstavlja osećaj, pronalazeći tačku u kojoj se naši prihvaćeni pojmovi o ljudskoj inteligenciji susreću sa nečim karakterističnim i čudesno drugačijim. Dakle, cilj ove knjige jeste da se bavi umom i njegovom evolucijom, i to sa mnogo širine i dubine. Širina podrazumeva razmišljanje o različitim vrstama životinja, dok je dubina vremenska jer obuhvata duge periode i davne oblike u istoriji života.

Smeštajući nas iza kulisa u trenucima kada se Hoking prepušta svojoj strasti prema vinu i kariju dok deli svoja osećanja o ljubavi, smrti i invalidnosti i dok se bavi dubokim pitanjima filozofije i fizike, Mlodinov uspeva da dočara Hokingov nesalomivi duh.

Stiven je bio čuven po tome što je uzburkao svet fizike, što je pisao o njoj i što je sve to činio uprkos obolelom telu. Međutim, za nekoga ko ne može da se kreće, a naročito za nekoga ko ne može da govori, isto je tako teško da održava dugogodišnja prijateljstva, da stvara duboke veze, da
nađe ljubav.

Stiven je znao da ga upravo veze s ljudima i ljubav, a ne samo fizika, održavaju u životu. Ova dirljiva priča o prijateljstvu nudi nam neprocenjive lekcije jednog od najvećih fizičara – o životu, univerzumu i sposobnosti da se prevaziđu zastrašujuće prepreke.

Kvantna teorija predstavlja pravu revoluciju u nauci, a započela je prihvatanjem činjenice da uvek postoji neodređenost u poznavanju prirode. Danas, kada nauka pomera svoje granice brže no ikada, i gotovo deceniju akon što je u CERN-u otkriven Higsov bozon, ono u šta smo sigurni jeste da će uvek postojati nešto novo što čeka da bude otkriveno.

U ovoj izuzetno pristupačnoj i duhovitoj knjizi, Leon Lederman, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, vodi nas na očaravajuće putovanje kroz istoriju fizike elementarnih čestica. Ono otpočinje u vreme najranijih antičkih naučnih zapažanja, pa se preko Ajnštajna nastavlja do modernih vremena, stalno protkano inspirativnim slavljem ljudske radoznalosti i potrage za istinom. Završava se potragom za Higsovim bozonom (božjom česticom), za koji su naučnici pretpostavili da će nam pomoći u otkrivanju poslednjih tajni
subatomskog univerzuma. Božja čestica, sada sa Ledermanovim novim predgovorom, nateraće vas da se
čudite neprekidnoj ljudskoj potrazi za beskonačno malim.

„Ono što je Stiven Hoking za kosmologiju, to je Leon Lederman za kvantnu fiziku. “

– Dallas Morning News

„Priča o potrazi za gradivnim elementima materije već je mnogo puta ispričana, ali nikad sa ovoliko oduševljenja i duhovitosti… Ledermanov urnebesan opis toga kako je pomogao da se ubedi predsednik Regan da odobri izgradnju superkolajdera opravdao je sam za sebe trošak štampanja ove knjige.“

– Los Angeles Times

Najbolja knjiga 2017. godine po izboru Amazona i Nacionalne geografije.

Poznati naučni pisac Adam Raderford precizno objašnjava na koji način genomika u potpunosti reispisuje priču o ljudima – od pre 100 hiljada godina pa sve do sada.
Ova knjiga je jedna demistifikujuća i osvetljujuća slika onoga što jesmo sada, i puta kroz koji smo prošli da bismo to postali.

Genetika – Da li će nam savremena genetika pokazati da
pogrešno shvatamo određene koncepte, kao što je to pitanje rase?
Istorija – Šta nam to naši geni svedoče o istoriji, a šta od
istorije možemo doznati o njima?
Evolucija – Da li proučavanje ljudske evolucije mutira u
neprekidnu revoluciju?

Ideja da neki gen kodira neku osobinu, a njegov kvar neku
bolest, i da ćemo to pratiti kroz porodice, pokolenja i istoriju
prethodila je vekovima genetici. Skraćenica DNK postala je
sinonim za sudbinu, ili šav koji prolazi kroz nas i zapečaćuje
naše sudbine. Ali da li je to istina? Ono što genetika ne može da nam saopšti podjednako je važno kao i ono što može. U svojim jedinstvenim genomima svako od nas nosi istoriju naše vrste – našeg rođenja, smrti, bolesti, rata, gladi,migracija, i mnogo seksualnih odnosa. Međutim, sve te priče bile su zaključane – sve do sada. Ko su naši preci? Odakle su došli? Genetičari su odjednom postali istoričari, a čvrsti dokazi u našoj DNK otvorili su onu kutiju koju smo zatvorili misleći da sve znamo.

Do sada su objavljivane raznovrsne knjige o (ne)rešenim svetskim misterijama, poput Atlantide, letećih tanjira, kristalne lobanje, Bermudskog trougla, Torinskog platna, Svetog grala i drugih. Čitaoci koji imaju afiniteta prema temama koje određujemo kao „misteriozne“ ne uspevaju da ugase svoju radoznalnost, i vrlo ih je teško ubediti u njihovo konačno rešenje. Često je problem samo započet, te ovakve teme u većini slučajeva ostaju otvorene...

Miodrag Ivanišević svoje delo koncipira tako da se, s jedne strane, nadovezuje na literaturu posvećenu različitim svetskim i domaćim misterijama, ali pokušava i da pronađe valjani odgovor na brojne nerazrešene teme. Zagonetki ima vrlo mnogo, ali se postavlja pitanje gde se skriva istina o njima, odnosno njhov Šampolion, koji će se u ovoj knjizi pojaviti kao otkrovenje i njene redove približiti čitaocima.
Čitajući ovu knjigu stupićete u blizak odnos sa pojmom misterija, saznaćete kako i gde su nastale, čemu su služile, i čemu još uvek služe. Videćete da jedna misterija može da se posmatra na više znatno različitih načina, ali i da se jednom rešena misterija može, ili mora, rešavati ponovo, iz početka, jer se njeno rešenje vremenom zaboravi. Možda neko, jedino ispravno, čeka samo na nas da ga otkrijemo.

Naši su preci strastveno želeli da spoznaju svet, ali nije im se posrećilo da pronađu pravi način. Zato su sebi stvorili sliku malog, ljupkog, čudesnog sveta kojim vladaju bogovi... Danas posedujemo prvoklasno i moćno sredstvo za spoznavanje svemira − nauku.

Otkrili smo da je svemir toliko star i toliko veliki da na prvi pogled sve ljudsko deluje beznačajno. Odvojili smo se od svemira. Izgledao je dalek i bez uticaja na našu svakodnevicu. Međutim, pomoću nauke dokučili smo ne samo to da je svemir veličanstven
i čaroban već i da je dostupan ljudskoj spoznaji.

Pitanja o postanku sveta i o sudbini svemira pobuđuju zanimanje i znatiželju ogromnog broja ljudi. Razdoblje u kojem živimo veliko je raskršće naše civilizacije, a možda i naše vrste. Kojim god putem krenuli, naša je sudbina neraskidivo povezana sa naukom. Ova je knjiga pokušaj da se opišu zamisli, metode i radosti nauke.

Ova izvanredna knjiga plod je saradnje vrsnih naučnika, filozofa biologije i inženjera specijalizovanog za veštačku inteligenciju. Na intesantan i primamljiv način analizirali su mnoge segmente po kojima se životinje i mašine mogu upoređivati sa ljudskim bićima.
Nakon sintetičkog pregleda sposobnosti životinja i mašina da uče, razvijaju savest, osećaju bol ili emocije, grade kulturu ili moral, autori detaljno objašnjavaju šta je to što nas povezuje. Proučavaju naš odnos prema njima i načine na koje nam one pomažu da mislimo…

Uzbudljivo štivo koje istražuje ljudsku prirodu kroz prizmu najnovijih naučnih dostignuća.

Hoking je otkrio neke od najvećih misterija u univerzumu. Duboko je verovao u nauku i njenu moć da reši mnoge probleme na Zemlji. Dok se suočavamo sa sa ogromnim izazovima poput kliomatskih promena, pretnji nuklearnim ratom, razvojem veštačke inteligencije, on svoju pažnju skreće upravo na najbitnija pitanja koja nas se tiču.
Da li će čovečanstvo preživeti?
Da li ćemo kolonizovati nove planete?
Da li postoji Bog?

Uz predgovor glumca koji je osvojio Oskara jer je sjajno predstavio Hokinga na velikom platnu, uvod profesora Kipa Torna i pogovor Hokingove kćerke, ovo je sjajna knjiga i neka vrsta poslednje poruke koju je fascinantan naučni um ostavio čovečanstvu.


Stiven Hoking (1942−2018) jedan je od najvećih teoretskih fizičara posle Ajnštajna. Trideset godina držao je Lukasovu katedru na Univerzitetu Kembridž.
Napisao je Kratku povest vremena, međunarodni bestseler koji je 237 nedelja proveo na listi najprodavanijih knjiga Sandej tajmsa. Napisao je još knjiga namenjenih široj čitalačkoj publici: Crne rupe i bebe vaseljene, Kraća povest vremena i Velika zamisao.

Volimo da sebe smatramo izuzetnim bićima, ali da li je zaista nešto posebno u nama što nas izdvaja od drugih životinja? Ljudi su najtanja grana na jednom porodičnom stablu koje obuhvata četiri milijarde godina, mnogo promena i milijardu vrsta. Svi ti organizmi su ukorenjeni u jednom poreklu, sa zajedničkim kodom koji osigurava naše postojanje. Ovaj paradoks − da je naša biologija nejasna, a mi sebe smatramo posebnim − predstavlja srž onoga što jesmo.

U ovom originalnom i zabavnom opisu života na Zemlji, Adam Raderford istražuje osobine koje su se nekada smatrale isključivo ljudskim, a ispostavilo se da nije baš tako: nismo jedina vrsta koja komunicira, pravi alate, koristi vatru, ili ima seks iz drugih razloga osim zarad pravljenja nove verzije nas samih. Evolucija nam je, međutim, omogućila da razvijemo našu kulturu na nivo složenosti koji nadmašuje bilo koju drugu opaženu prirodu.

Ovo je knjiga o nauci i prošlosti; to je priča o tome kako su ranije kulture zaboravljale snove, i kako ih konačno ponovo otkrivamo. Dok budete saznavali koliko je vaš unutrašnji život živopisan dok spavate, verovatno ćete poželeti češće da pamtite snove.
Pitanja su stara stolećima, ali nova istraživanja u nauci i psihologiji – u sprezi sa prastarim i mističnim verovanjima – bacaju novo svetlo na značenje i svrhu snova.