STRUČNA LITERATURA

Pred vama je svojevrsni vodič koji obuhvata period od začetka modernog Beograda do naših dana. Kako je sam autor naveo u predgovoru ove knjige, čitaoci imaju priliku da se uvere u to na koji način hrana i odnos prema njoj, kao deo kulture i tradicije, oslikavaju stanje u društvu, ali i kako odnos prema slatkišima na poseban način odražava socijalne i društvene prilike. Od prve do poslednje stranice ove knjige Jovo Anđić nastoji da odgovori na pitanje može li se kroz istoriju slatkiša oslikati susret Istoka i Zapada, osavremenjivanje Beograda i njegovo prerastanje iz orijentalne varoši u modernu evropsku prestonicu.

Postoje knjige koje nas sasvim uvuku u svoj svet. Ovo je jedna od tih. Zato se nemojte iznenaditi kada budete čuli uzvike sladoledžija, salebdžija i bozadžija, kada pred vašim očima iskrsnu beogradske ulice i prodavci koji su na kolicima izložili fišeke bombona, alvu, ušećereno voće na štapićima… čak i ukoliko im odolite, već u sledećoj ulici osetićete mirise vanile, cimeta, čokolade, koji će vas odvesti do izloga poslastičarnica u kojima se služe kolači i torte najlepših ukusa. Neke od njih i danas zaslađuju ljubitelje slatkiša. Ovo slatko putovanje započeo je Jovo Anđić, istražujući i prikupljajući građu u arhivima i bibliotekama, a potom je to putovanje nastavio ocrtavajući sva slatka beogradska kretanja kroz šest poglavlja: od rađanja modernog Beograda, spravljanja slatkiša, preko beogradskih trpeza, poslastičara koji su zaslađivali Beograđane, trpeza srpskih vladara, pa sve do recepata nekih od najznačajnijih beogradskih slatkiša. Na vama je, dragi čitaoci, da to slatko putovanje zaokružite.

U knjigu Digitalna prizma uvrštena su dvadeset dva rada eminentnih stručnjaka. Njihov zajednički doprinos oličen je u pozivu na razmišljanje i bolje razumevanje brojnih fenomena digitalnog doba, koji oblikuju i sadašnjost i budućnost. Ova knjiga kroz prizmu uticaja novih tehnologija na naš svakodnevni život daje ekspertska viđenja autora u otvorenom dijalogu na stranicama pred vama. Osim toga, u ovoj knjizi govori se o velikim očekivanjima, ali i o njihovim pratećim rizicima. Odgovore na pitanje KAKO autori traže u inovacijama i novim tehnologijama. Ipak, više nego ikada važno je pitanje ZAŠTO, pa se ZATO u središtu ove knjige nalazi čovek.


Prof. dr Goran Pitić je redovni profesor u oblastima makroekonomije i digitalne ekonomije na FEFA fakultetu i pridruženi MOC profesor na Institutu za strategiju i konkurentnost, Harvard Business School. Doktorirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Branislav Vujović, mag. Fakulteta organizacionih nauka (FON), osnivač i član uprave New Frontier Group-a, predsednik Upravnog odbora NF-Innove, digitalni entuzijasta, poslovni anđeo i mentor, investitor, gostujući profesor na IEDC Management školi na Bledu, gostujući predavač na FEFA fakultetu u Beogradu.

Knjiga Zora svega: Nova istorija čovečanstva predstavlja dramatično i novo razumevanje ljudske istorije, koje dovodi u pitanje naše osnovne pretpostavke o ljudskoj evoluciji – od razvoja poljoprivrede i gradova do porekla države, demokratije i nejednakosti – i otkriva nove mogućnosti za ljudsku emancipaciju.

Generacijama su naši preci bili prikazivani kao primitivni, detinjasti i ratoborni. Civilizacija se, kako nam je rečeno, može dostići ili žrtvovanjem navedenih prvobitnih sloboda, ili pak kroćenjem našeg nižeg instinkta. Dejvid Grejber i Dejvid Vengrou pokazuju na koji su se način ovakve teorije prvi put pojavile u XVIII veku kao konzervativna reakcija na snažne kritike evropskog društva. Ponovno razmatranje ovog susreta ima zapanjujuće implikacije na naše današnje shvatanje ljudske istorije, uključujući poreklo poljoprivrede, imovine, gradova, demokratije, ropstva i same civilizacije. Oslanjajući se na revolucionarna arheološka i antropološka istraživanja, autori pokazuju kako istorija postaje daleko zanimljivije mesto onda kada naučimo da se oslobodimo konceptualnih okova. Ako ljudi nisu proveli 95 odsto svoje evolucione prošlosti u malim grupama lovaca-sakupljača, šta su radili sve vreme? Ako poljoprivreda i gradovi nisu podrazumevali poniranje u hijerarhiju i dominaciju, do kakvog su društvenog i ekonomskog uređenja onda doveli? Odgovori na ova pitanja često su neočekivani, te nagoveštavaju mogućnost da je tok ljudske istorije možda u manjoj meri urezan u kamenu, a da u većoj meri predstavlja put razigranih izgleda i nade. Ova knjiga suštinski transformiše naše razumevanje ljudske prošlosti, i nudi put ka zamišljanju novih oblika slobode i novih načina organizovanja društva. Ovo je monumentalno delo nemerljivog intelektualnog dometa, inspirisano radoznalošću, moralnom vizijom i verom u moć akcije.

„Ova knjiga je bomba koja donosi eksploziju našeg dosadašnjeg verovanja o istorji ljudske vrste.“ – Ken Folet, Dejli mejl

„Nijedna knjiga objavljena u skorije vreme trenutno ne dobija brže pažnju u svetu umetnosti. Umetnici, obratite pažnju.“ – Art rivju

„Izazovno i prosvetljujuće.“ – Noam Čomski

Bestseler u oblasti kulturne antropologije, kao i istorije civilazije i kulture.

Knjiga za ljubitelje popularne nauke, naročito za one koje interesuje antropologija i arheologija, ali i sociologija.

Dejvid Grejber (1961–2020) bio je američki antropolog. Diplomirao je na Univerzitetu u Njujorku. Predavao je antropologiju na Univerzitetu Jejl sve do 2007. godine, a nakon toga socijalnu antropologiju na londonskom Univerzitetu Goldsmits. Kako je bio poznati aktivista, učestvovao je i na protestima protiv Svetskog ekonomskog foruma u Njujorku. Bio je jedan od osnivača pokreta Zauzmimo Volstrit. Njegov naučni i intelektualni rad, kao i njegova društvena angažovanost, učinili su ga jednim od najistaknutijih antropologa i mislilaca svog vremena.

Dejvid Vengrou je britanski arheolog i profesor komparativne arheologije na Institutu za arheologiju Londonskog univerzitetskog koledža. Rođen je 1972. godine. Diplomirao je i doktorirao na Univerzitetu u Oksfordu. Svoje eseje o društvenoj nejednakosti i klimatskim promenama objavljivao je u Gardijanu i Njujork tajmsu. Časopis Art rivju postavio ga je na deseto mesto na svojoj listi 100 najuticajnijih ljudi u svetu umetnosti. Dobitnik je brojnih naučnih nagrada i priznanja.

Knjiga Može li čitava stara Grčka da stane u jedan lift? donosi uzbudljivo putovanje kroz vreme i prostor, od najranije praistorije do kraja klasične antike. Njena priča počinje kada se dva potpuna stranca zaglave u liftu – jedan je arheolog, a drugi nije…

Dr Teodor Papakostas – u ulozi zabavnog arheologa naratora – ne odgovara samo na najčešće postavljana pitanja iz oblasti arheologije, već otkriva velike i male magične trenutke starogrčke istorije. Među temama koje pokreće nalaze se i mnoga spektakularna i zanimljiva pitanja: Kako je razuzdani ples doveo do rođenja demokratije? Zašto je filozof Heraklit smatrao da Homera treba bičevati? Zašto se Kikladi zovu baš tako? Kako su skupili toliko knjiga za Aleksandrijsku biblioteku? Šta je po zanimanju bio pobednik prvih Olimpijskih igara?

Arheologija i antika u celini, smatra Papakostas, pripadaju svima nama. One su prijatne, uzbudljive, zastrašujuće i šaljive. Inspirišu nas i ukazuju nam na to šta je oduvek značilo biti čovek. Na svojevrstan način, pročuvanje arheologije i antičkog sveta jeste jedinstvena vrsta kolektivne psihoterapije kroz koju spoznajemo sami sebe. Stoga je ponovno povezivanje s antikom, pre svega, ponovno povezivanje i sa nama samima.

„Ova knjiga mi je pomogla da sasvim jasno razumem istoriju stare Grčke. Bonus: autor ima odličan smisao za humor!“ – Katerina S.

Knjiga je prodata u više od 30.000 primeraka u Grčkoj.

Autor vodi Instagram stranicu Archaeostoryteller, gde na zanimljiv način donosi priče iz grčke istorije.

Knjiga za ljubitelje popularne nauke, naročito za one koje interesuje arheologija, grčka istorija i kultura.

Dr Teodor Papakostas je rođen u Solunu, gde je i odrastao. Diplomirao je arheologiju, a magistrirao praistorijsku arheologiju na Univerzitetu u Notingemu. Doktorirao je klasičnu arheologiju na Aristotelovom univerzitetu u Solunu. Učestvovao je u iskopavanjima u Grčkoj i Velikoj Britaniji i radio je u Arheološkom muzeju u Solunu.

U našem veku su umnogome promenjeni svi društveni segmenti, čemu je najviše doprineo tehnološki razvoj. Pojava interneta ubrzala je prenošenje informacija, ali je dovela i do nastajanja virtuelnog sveta, u kojem provodimo sve više vremena. Sve to se odrazilo i na kulturu, u najširem smislu, i promenilo je položaj umetnosti i njenu percepciju. Međutim, sve dok ima onih koji smatraju da je umetnost jedini preostali svetionik u sutonu civilizacije, ona će odolevati svim iskušenjima savremenoga doba.


Zahvaljujući dugogodišnjem radu u oblastima kulture, Milena Trobozić Garfild stekla je bogato i raznoliko iskustvo koje ju je dovelo do dragocenih saznanja o značaju umetnosti. Upravo zato je glavna junakinja u ovoj knjizi – Umetnost. Ona je osvetljena iz različitih perspektiva, kao i u različitim istorijskim i geografskim okvirima, ali kada dođete do poslednje stranice knjige, shvatićete da je uloga umetnosti uvek podjednako važna jer ima snagu preobražavanja ljudskoga duha.

Bilo da ste umetnik, ili da radite u umetničkoj sferi, ili da ste pasionirani ljubitelj umetnosti – ova knjiga postaće vaš vodič u (ne)mogućoj misiji Kako sačuvati umetnost u XXI veku.

„Digitalna revolucija je na samom početku i ako dobro razumemo promene koje donosi, možemo da kreiramo dodatnu vredost za klijente, firmu, zaposlene, užu i širu društvenu zajednicu. Možemo bolje da iskoristimo mogućnosti koje otvara digitalni svet“.

"Godinama se bavim istraživanjem i praktičnim radom u oblasti uticaja digitalne revolucije na promene u poslovanju i posebno na inoviranju poslovnih modela.

Problem je što mali broj firmi uspeva da prilagodi poslovanje digitalnoj ekonomiji i ostvari ogromnu vrednost, a mnogo veći broj ne uspeva u tome. Kroz ovu knjigu sam pokušao da pomognem da se poveća broj uspešnih prelazaka u digitalnu ekonomiju." - Branislav Vujović

O autoru:

Branislav Vujović je rođen 1955. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, Višu školu za primenjenu informatiku i diplomirao na Fakultetu organizacionih nauka, na smeru Kibernetika.

Zatim je završio postdiplomske studije na FON-u, smer Projektovanje informacionih sistema kod prof. Branka Lazarevića. Magistrirao je sa magistarskim radom „Poslovni modeli i informacioni sistemi“, koji predstavlja novu metodologiju digitalne transformacije, kod Prof Zorana Marjanovića.

Paralelno sa radom u NFG-u bavio se istraživanjem u oblasti digitalne revolucije i digitalne ekonomije. Održao je mnoga predavanja i prezentacije sa fokusom na vrednost u digitalnoj ekonomiji i razumevanje digitalnih poslovnih modela.

Problem porekla svemira je ono na šta su se naučnici uvek iznova vraćali, posebno od nastanka modernih prirodnih nauka.

Stiven Vajnberg, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku i jedan od najznačajnijih teorijskih fizičara, u knjizi Prva tri minuta, sada već klasičnom delu popularne nauke, opisuje najraniji razvoj univerzuma od trenutka Velikog praska, u periodu od prva tri minuta koja su bila najznačajnija za celokupni dalji razvoj univerzuma.

U ovoj izuzetnoj knjizi, zahvaljujući popularnom i prihvatljivom pristupu, čitalac može da se upozna sa fundamentalnim problemima kosmologije kroz opis i atraktivna objašnjenja koja se odnose na izgled i pojave karakteristične za sam nastanak i najraniji stadijum razvitka univerzuma.

Ako je za razumevanje pojedinih delova teksta neophodno izvesno predznanje, autor se pobrinuo da na samom kraju knjige obezbedi rečnik stručnih izraza i objašnjenja određenih pojmova i formula, kako bi čitaocu bilo omogućeno komfornije i lakše čitanje.

Posle obimnijeg uvodnog dela u okviru prva četiri poglavlja i detaljnijeg objašnjenja fizičkih pojmova neophodnih za pripremu čitaoca za dalje praćenje teksta, Vajnberg u Petom poglavlju opisuje prva tri minuta univerzuma kroz vrlo lep i jasan prikaz faza njegovog razvitka, od trenutka kad je bio jedna beskrajno mala i ekstremno vrela i gusta plazma, pa sve do današnjih dana, posle enormne ekspanzije i 13,7 milijardi godina kasnije.

Često se čini da profesionalni istraživači žele da okončaju sve ono misteriozno u životu. Srećom, ne može se sve u životu ograničiti, suzbiti u sopstvene tajne, te odrediti kao faktoid. Misterije i dalje postoje – a neobjašnjene misterije ne prestaju da nas kopkaju. Bilo da su u pitanju one drevne ili pak moderne, one nastavljaju da privlače pažnju i da oduševljavaju. U ovoj zabavnoj i impresivnoj knjizi Vil Pirson istražuje dvadeset misterija koje se nalaze na raskršću predivnog i izuzetno čudnog. Neke, poput iznenadnog nestanka putnika i posade jedrenjaka Marija Selesta, postale su poznate u celom svetu. Druge, kao kriptidi, mnogo su skorije i možda nešto manje poznate. Tajanstvena stvorenja poput Bigfuta i čudovišta iz Loh Nesa balansiraju na granici mogućeg i nemogućeg, prevare i stvarnosti, činjenica i mašte. Bilo da se radi o intrigama izgubljenih civilizacija, kao što je Gobekli Tepe u Turskoj, ili o Zodijaku, serijskom ubici, ili pak o neuhvatljivoj Šifri iz Šagbora, koju ni Dikens ni Darvin nisu uspeli da reše – svaka od ovih misterija na jedinstveni način predstavlja izazov. Često se čini da profesionalni istraživači žele da okončaju sve ono misteriozno u životu. Srećom, ne može se sve u životu ograničiti, suzbiti u sopstvene tajne, te odrediti kao faktoid. Misterije i dalje postoje – a neobjašnjene misterije ne prestaju da nas kopkaju. Bilo da su u pitanju one drevne ili pak moderne, one nastavljaju da privlače pažnju i da oduševljavaju. U ovoj zabavnoj i impresivnoj knjizi Vil Pirson istražuje dvadeset misterija koje se nalaze na raskršću predivnog i izuzetno čudnog. Neke, poput iznenadnog nestanka putnika i posade jedrenjaka Marija Selesta, postale su poznate u celom svetu. Druge, kao kriptidi, mnogo su skorije i možda nešto manje poznate. Tajanstvena stvorenja poput Bigfuta i čudovišta iz Loh Nesa balansiraju na granici mogućeg i nemogućeg, prevare i stvarnosti, činjenica i mašte. Bilo da se radi o intrigama izgubljenih civilizacija, kao što je Gobekli Tepe u Turskoj, ili o Zodijaku, serijskom ubici, ili pak o neuhvatljivoj Šifri iz Šagbora, koju ni Dikens ni Darvin nisu uspeli da reše – svaka od ovih misterija na jedinstveni način predstavlja izazov.

Mnogo toga je rečeno i napisano o smrti i onome što možda dolazi posle nje, a veći deo toga podstiče sukob između naučnih i verskih pogleda na svet. Međutim, autor u ovoj knjizi menja diskurs, pokazujući da su nauka i duhovnost kompatibilne. Iako je kroz suočavanje sa brojnim iskustavima bliske smrti autor naučio mnogo o njoj i onome što možda posle nje dolazi, ovo nije knjiga isključivo o smrti. Ovo je, takođe, knjiga o životu, o važnosti saosećajnosti i naše međusobne povezanosti, o onome što nas u životu ispunjava i što našem životu daje smisao.

Koje su najranije i najjednostavnije životinje koje su imale neku vrstu subjektivnog iskustva? Koje su životinje prve mogle da osete štetne osećaje kao što je, na primer, bol? Kakvu to vrstu inteligencije poseduju glavonošci? Kako je oktopod, usamljeno stvorenje sa tako malo društvenog života, postao tako pametan? Kako izgleda imati osam pipaka koji su toliko puni neurona da praktično samostalno razmišljaju? Kako svet njima izgleda?
Piter Godfri-Smit, istaknuti naučnik i vešt ronilac, istražuje kako su se razvijala iskustva svih vrsta, ali stavljajući glavonošce u poseban fokus. Razlog tome je što su oni stvarno izvanredna stvorenja. Kad bi mogli da govore, mnogo toga bi nam rekli. Prateći pitanje unutrašnjeg života sve do njegovih korena, i upoređujući ljudska bića s našim najistaknutijim životinjskim rođacima, autor baca novo krucijalno svetlo na um oktopoda i istovremeno na naš sopstveni. Bazirana na jedinstvenim i ličnim zapažanjima, ova čitljiva knjiga usložnjava našu ideju o tome šta predstavlja osećaj, pronalazeći tačku u kojoj se naši prihvaćeni pojmovi o ljudskoj inteligenciji susreću sa nečim karakterističnim i čudesno drugačijim. Dakle, cilj ove knjige jeste da se bavi umom i njegovom evolucijom, i to sa mnogo širine i dubine. Širina podrazumeva razmišljanje o različitim vrstama životinja, dok je dubina vremenska jer obuhvata duge periode i davne oblike u istoriji života.

Smeštajući nas iza kulisa u trenucima kada se Hoking prepušta svojoj strasti prema vinu i kariju dok deli svoja osećanja o ljubavi, smrti i invalidnosti i dok se bavi dubokim pitanjima filozofije i fizike, Mlodinov uspeva da dočara Hokingov nesalomivi duh.

Stiven je bio čuven po tome što je uzburkao svet fizike, što je pisao o njoj i što je sve to činio uprkos obolelom telu. Međutim, za nekoga ko ne može da se kreće, a naročito za nekoga ko ne može da govori, isto je tako teško da održava dugogodišnja prijateljstva, da stvara duboke veze, da
nađe ljubav.

Stiven je znao da ga upravo veze s ljudima i ljubav, a ne samo fizika, održavaju u životu. Ova dirljiva priča o prijateljstvu nudi nam neprocenjive lekcije jednog od najvećih fizičara – o životu, univerzumu i sposobnosti da se prevaziđu zastrašujuće prepreke.

Da li vodite računa o tome koje priloge otvarate, na koje linkove klikćete i koje sajtove posećujete? Kada ste poslednji put proverili svoj telefon da biste videli koje su aplikacije instalirane i koje koriste praćenje lokacije?
Knjiga Onlajn-opasnost fokusirana je na bezbednost i znanje koje vam je potrebno da biste zaštitilii sebe, porodicu ili kompaniju. Autor na jednostavan način predočava korake koje možete preduzeti da umanjite šanse da vas neko ugrozi – dajući savete kako da koristite društvene medije, pravite rezervne kopije, skladištite podatke, stvarate snažne lozinke i bezbedno se otarasite starih uređaja… I pre svega, kako da
razvijete svest i prepoznate prevaru.

Ričard Holovej predstavlja saosećajnog ali pronicljivog vodiča kroz moć vere – predočava nam istorije velikih religija, od njihovog osnivanja pa do danas. Pri tome seže mnogo dalje od judaizma, islama, hrišćanstva, budizma i hinduizma. Polazeći od porekla verskih uverenja i traganja za smislom života i smrti kroz različite veroispovesti, autorova priča seže sve do današnje fascinacije sajentologijom, kao i do pitanja zbog čega su neki slučajevi nasilja motivisani religioznošću. Budući da je napisana u dobu kada su verski stavovi radikalizovani, ova knjiga nudi preko potreban protivotrov, pri čemu se obraća i onima koji
veruju, i onima koji ne veruju, ali i onima koji tek treba da odluče.

Kvantna teorija predstavlja pravu revoluciju u nauci, a započela je prihvatanjem činjenice da uvek postoji neodređenost u poznavanju prirode. Danas, kada nauka pomera svoje granice brže no ikada, i gotovo deceniju akon što je u CERN-u otkriven Higsov bozon, ono u šta smo sigurni jeste da će uvek postojati nešto novo što čeka da bude otkriveno.

U ovoj izuzetno pristupačnoj i duhovitoj knjizi, Leon Lederman, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, vodi nas na očaravajuće putovanje kroz istoriju fizike elementarnih čestica. Ono otpočinje u vreme najranijih antičkih naučnih zapažanja, pa se preko Ajnštajna nastavlja do modernih vremena, stalno protkano inspirativnim slavljem ljudske radoznalosti i potrage za istinom. Završava se potragom za Higsovim bozonom (božjom česticom), za koji su naučnici pretpostavili da će nam pomoći u otkrivanju poslednjih tajni
subatomskog univerzuma. Božja čestica, sada sa Ledermanovim novim predgovorom, nateraće vas da se
čudite neprekidnoj ljudskoj potrazi za beskonačno malim.

„Ono što je Stiven Hoking za kosmologiju, to je Leon Lederman za kvantnu fiziku. “

– Dallas Morning News

„Priča o potrazi za gradivnim elementima materije već je mnogo puta ispričana, ali nikad sa ovoliko oduševljenja i duhovitosti… Ledermanov urnebesan opis toga kako je pomogao da se ubedi predsednik Regan da odobri izgradnju superkolajdera opravdao je sam za sebe trošak štampanja ove knjige.“

– Los Angeles Times

Koliko sati ste ove godine planirali da radite za sebe umesto za poslodavca, vladu, kreditnu karticu, banku i sve ostale koji žele parče onoga što zaradite?
Da li ste među onima koji danas zarađuju više nego pre, ali vam se ušteđevina ne povećava? Većina ljudi veruje da je tajna bogaćenja u tome da se pronađu novi načini za uvećanje prihoda, i to što je pre moguće. Međutim, često se dešava da što više zarađujemo, više i trošimo. Mnogi od nas nemaju novac za hitne slučajeve u banci zato što se hitni slučajevi događaju iz meseca u mesec. Dejvid Bah otkriva da se trikovi za finansijsko napredovanje zapravo kriju u sitnicama – u malim potrošačkim navikama koje imate, a bez kojih bi vam verovatno bilo bolje.

U ovoj knjizi ćete naučiti nekoliko jednostavnih koraka koje morate da preduzmete još ove godine da biste postavili svoje finansije na pravi put. Prateći akcione korake imaćete zaista siguran i pouzdan finansijski plan, po sistemu
postavi i zaboravi. Počevši od danas, nećete više raditi za druge, već će vaš novac raditi za vas. Nije problem u tome koliko zarađujemo... već koliko trošimo!

Najbolja knjiga 2017. godine po izboru Amazona i Nacionalne geografije.

Poznati naučni pisac Adam Raderford precizno objašnjava na koji način genomika u potpunosti reispisuje priču o ljudima – od pre 100 hiljada godina pa sve do sada.
Ova knjiga je jedna demistifikujuća i osvetljujuća slika onoga što jesmo sada, i puta kroz koji smo prošli da bismo to postali.

Genetika – Da li će nam savremena genetika pokazati da
pogrešno shvatamo određene koncepte, kao što je to pitanje rase?
Istorija – Šta nam to naši geni svedoče o istoriji, a šta od
istorije možemo doznati o njima?
Evolucija – Da li proučavanje ljudske evolucije mutira u
neprekidnu revoluciju?

Ideja da neki gen kodira neku osobinu, a njegov kvar neku
bolest, i da ćemo to pratiti kroz porodice, pokolenja i istoriju
prethodila je vekovima genetici. Skraćenica DNK postala je
sinonim za sudbinu, ili šav koji prolazi kroz nas i zapečaćuje
naše sudbine. Ali da li je to istina? Ono što genetika ne može da nam saopšti podjednako je važno kao i ono što može. U svojim jedinstvenim genomima svako od nas nosi istoriju naše vrste – našeg rođenja, smrti, bolesti, rata, gladi,migracija, i mnogo seksualnih odnosa. Međutim, sve te priče bile su zaključane – sve do sada. Ko su naši preci? Odakle su došli? Genetičari su odjednom postali istoričari, a čvrsti dokazi u našoj DNK otvorili su onu kutiju koju smo zatvorili misleći da sve znamo.

Do sada su objavljivane raznovrsne knjige o (ne)rešenim svetskim misterijama, poput Atlantide, letećih tanjira, kristalne lobanje, Bermudskog trougla, Torinskog platna, Svetog grala i drugih. Čitaoci koji imaju afiniteta prema temama koje određujemo kao „misteriozne“ ne uspevaju da ugase svoju radoznalnost, i vrlo ih je teško ubediti u njihovo konačno rešenje. Često je problem samo započet, te ovakve teme u većini slučajeva ostaju otvorene...

Miodrag Ivanišević svoje delo koncipira tako da se, s jedne strane, nadovezuje na literaturu posvećenu različitim svetskim i domaćim misterijama, ali pokušava i da pronađe valjani odgovor na brojne nerazrešene teme. Zagonetki ima vrlo mnogo, ali se postavlja pitanje gde se skriva istina o njima, odnosno njhov Šampolion, koji će se u ovoj knjizi pojaviti kao otkrovenje i njene redove približiti čitaocima.
Čitajući ovu knjigu stupićete u blizak odnos sa pojmom misterija, saznaćete kako i gde su nastale, čemu su služile, i čemu još uvek služe. Videćete da jedna misterija može da se posmatra na više znatno različitih načina, ali i da se jednom rešena misterija može, ili mora, rešavati ponovo, iz početka, jer se njeno rešenje vremenom zaboravi. Možda neko, jedino ispravno, čeka samo na nas da ga otkrijemo.

Knjiga „Čujte, Srbi!“ nastala je još daleke 1928. godine. Ipak, dok je budete čitali, neminovno ćete se zapitati da li se u međuvremenu bilo šta zaista promenilo.

Dr Arčibald Rajs, švajcarski forenzičar i doktor hemije, igrom sudbine obreo se u našoj zemlji početkom XX veka. Zavoleo je Srbe toliko da je u Srbiji pronašao novu domovinu, vrlinama našeg naroda se neizmerno divio, ali je bolno uviđao i naše mane.

Shvativši da bi te mane mogle biti pogubne po narod koji mu je toliko prirastao za srce, napisao je ovu knjigu sa željom da nam pomogne da izbegnemo sopstvene zamke.

Izgradite lični brend u eri društvenih mreža

Želite li da nadmašite sopstvene uzore i postanete influenser broj 1?

Bez obzira na to da li ste početnik ili ste spremni za velike kampanje, Britani Henesi vas vodi kroz najvažnije influenserske principe: od pronalaženja ličnog izraza i kreiranja autentičnog sadržaja, korišćenja haštagova kako biste ih otkrili, pa sve do angažovanja agenata i monetizovanja ličnog uticaja.

Influenserska strategija se širi u nešto što malo ko može da zamisli, zato je važno da vaše ideje na vreme plasirate i ustoličite prisustvo u onlajn-svetu. Kada se jednom izdvojite iz gomile, izgradite lični profil i steknete verne pratioce, otvaraju se mogućnosti da nađete posao iz snova sa platom o kojoj ste oduvek maštali! (A gde je takva plata, tu je i bazen!)

Zakoračite sigurno u svet influenserskog marketinga, izbegnite prepreke, osvajajte i kreirajte. Neko mora biti deo sle­dećeg talasa uticajnih ikona… Zašto da to ne budete vi?

Na stranicama ove knjige čitaoci će pronaći odgovore na mnogo pitanja, otkriće nove istine o sebi i drugima, o prijateljima i neprijateljima, o veri i neveri, ali i naučiće da je moguće savladati slabosti i osnažiti vrline. Svi zapisi vladike
Nikolaja Velimirovića uveravaju nas u to da su reči
lekovite kad izviru iz dubine duše onoga koji je spoznao mudrost.
Besede Nikolaja Velimirovića i danas osvetljavaju pučinu života poput svetionika i pokazuju pravac u kojem bi svako od nas trebalo da usmeri svoju malu barku. Zbog toga je nazivan
i Novi Zlatousti.

Kroz 32 priče o prelepim mestima u našoj zemlji, s vrednim zdanjima, burnom istorijom i ponekom zanimljivom legendom, ovo izdanje pruža sjajan i sveobuhvatan uvid u našu pravoslavnu istoriju i umetničku baštinu.

Crkve i manastiri predstavljaju ne samo izraz naše vere, već su i jedno od najvažnijih izvora znanja o srpskoj prošlosti, kulturi i istorji. Čitajući o ovim velelepnim zdanjima zapravo saznajemo kako je izgledao svetovni i crkveni život doba u kojem su podignuta, kao i potonju sudbinu koja ih je do današnjih dana obeležila. Detaljne i nadahnute opise prate živopisne fotografije i ilustracije, koje će čitaocu u potpunosti dočarati lepotu naših svetinja.

Naši su preci strastveno želeli da spoznaju svet, ali nije im se posrećilo da pronađu pravi način. Zato su sebi stvorili sliku malog, ljupkog, čudesnog sveta kojim vladaju bogovi... Danas posedujemo prvoklasno i moćno sredstvo za spoznavanje svemira − nauku.

Otkrili smo da je svemir toliko star i toliko veliki da na prvi pogled sve ljudsko deluje beznačajno. Odvojili smo se od svemira. Izgledao je dalek i bez uticaja na našu svakodnevicu. Međutim, pomoću nauke dokučili smo ne samo to da je svemir veličanstven
i čaroban već i da je dostupan ljudskoj spoznaji.

Pitanja o postanku sveta i o sudbini svemira pobuđuju zanimanje i znatiželju ogromnog broja ljudi. Razdoblje u kojem živimo veliko je raskršće naše civilizacije, a možda i naše vrste. Kojim god putem krenuli, naša je sudbina neraskidivo povezana sa naukom. Ova je knjiga pokušaj da se opišu zamisli, metode i radosti nauke.

Ova izvanredna knjiga plod je saradnje vrsnih naučnika, filozofa biologije i inženjera specijalizovanog za veštačku inteligenciju. Na intesantan i primamljiv način analizirali su mnoge segmente po kojima se životinje i mašine mogu upoređivati sa ljudskim bićima.
Nakon sintetičkog pregleda sposobnosti životinja i mašina da uče, razvijaju savest, osećaju bol ili emocije, grade kulturu ili moral, autori detaljno objašnjavaju šta je to što nas povezuje. Proučavaju naš odnos prema njima i načine na koje nam one pomažu da mislimo…

Uzbudljivo štivo koje istražuje ljudsku prirodu kroz prizmu najnovijih naučnih dostignuća.

Hoking je otkrio neke od najvećih misterija u univerzumu. Duboko je verovao u nauku i njenu moć da reši mnoge probleme na Zemlji. Dok se suočavamo sa sa ogromnim izazovima poput kliomatskih promena, pretnji nuklearnim ratom, razvojem veštačke inteligencije, on svoju pažnju skreće upravo na najbitnija pitanja koja nas se tiču.
Da li će čovečanstvo preživeti?
Da li ćemo kolonizovati nove planete?
Da li postoji Bog?

Uz predgovor glumca koji je osvojio Oskara jer je sjajno predstavio Hokinga na velikom platnu, uvod profesora Kipa Torna i pogovor Hokingove kćerke, ovo je sjajna knjiga i neka vrsta poslednje poruke koju je fascinantan naučni um ostavio čovečanstvu.


Stiven Hoking (1942−2018) jedan je od najvećih teoretskih fizičara posle Ajnštajna. Trideset godina držao je Lukasovu katedru na Univerzitetu Kembridž.
Napisao je Kratku povest vremena, međunarodni bestseler koji je 237 nedelja proveo na listi najprodavanijih knjiga Sandej tajmsa. Napisao je još knjiga namenjenih široj čitalačkoj publici: Crne rupe i bebe vaseljene, Kraća povest vremena i Velika zamisao.

Volimo da sebe smatramo izuzetnim bićima, ali da li je zaista nešto posebno u nama što nas izdvaja od drugih životinja? Ljudi su najtanja grana na jednom porodičnom stablu koje obuhvata četiri milijarde godina, mnogo promena i milijardu vrsta. Svi ti organizmi su ukorenjeni u jednom poreklu, sa zajedničkim kodom koji osigurava naše postojanje. Ovaj paradoks − da je naša biologija nejasna, a mi sebe smatramo posebnim − predstavlja srž onoga što jesmo.

U ovom originalnom i zabavnom opisu života na Zemlji, Adam Raderford istražuje osobine koje su se nekada smatrale isključivo ljudskim, a ispostavilo se da nije baš tako: nismo jedina vrsta koja komunicira, pravi alate, koristi vatru, ili ima seks iz drugih razloga osim zarad pravljenja nove verzije nas samih. Evolucija nam je, međutim, omogućila da razvijemo našu kulturu na nivo složenosti koji nadmašuje bilo koju drugu opaženu prirodu.

Sun Cuovo Umeće ratovanja jedna je od najpoznatijih i najznačajnijih studija o strategiji ratovanja u istoriji čovečanstva. Tokom vekova ovo delo uticalo je na istočnjačku vojnu misao i filozofiju, a u drugoj polovini dvadesetog veka u potpunosti izmenilo zapadnjačko sagledavanje rata, poslovne strategije i diplomatskih odnosa.


Vladalac upečatljivo pokazuje u šta se sve, pod raznim izgovorima, pretvara politička moć. Tu je opisan smisao politike i tehnike koji dočarava renesansu, ali sve što je rečeno tada važi i danas. Makijaveli je oblikovao opšta načela političke manipulacije i zloupotrebe, dao studije karaktera i principa vlasti.

Ovo je knjiga o nauci i prošlosti; to je priča o tome kako su ranije kulture zaboravljale snove, i kako ih konačno ponovo otkrivamo. Dok budete saznavali koliko je vaš unutrašnji život živopisan dok spavate, verovatno ćete poželeti češće da pamtite snove.
Pitanja su stara stolećima, ali nova istraživanja u nauci i psihologiji – u sprezi sa prastarim i mističnim verovanjima – bacaju novo svetlo na značenje i svrhu snova.

Od autora bestselera Raj ipak postoji stiže nova knjiga i odgovara na pitanja koja vas muče čitavog života.

Kakav je Bog? Zašto nam se čini da ne odgovara na naše najveće molitve? U poslednje vreme teška pitanja ne postavljaju samo deca. Sa kojeg god kraja sveta da dolazimo, razmišljamo o nevoljama koje su nas snašle i glasno se pitamo da li je Bog dovoljno veliki da izađe na kraj s prljavštinom i jadom s kojima se suočavamo. Ili je previše dalek da bi brinuo naše brige? Jednostavno ne znamo.

Umorni smo od ustaljenih fraza i želimo jasne i jednostavne odgovore, da nas reše sumnji i unutrašnje borbe, a Tod Burpo nam daje mudra rešenja koja će na najlepši način učvrstiti našu veru.

Dinastija Nemanjića ispisala je jedno od najslavnijih poglavlja u celokupnoj srpskoj istoriji. Od rodonačelnika Stefana Nemanje pa do Uroša Nejakog, deset bogoizabranih vladara smenilo se na tronu i odredilo sudbinu srpske srednjovekovne države, na vrhuncu ovenčane Dušanovom carskom krunom.

Raskošno ilustrovano, ovo izdanje prikazuje i najvažniju materijalnu zaostavštinu toga doba, približavajući čitaocu duh nemanjićke epohe i dočaravajući neraskidivu povezanost slavne dinastije s celokupnom srpskom tradicijom.

Kroz portrete deset vladara iz kuće Nemanjića i prvog srpskog arhiepiskopa, Save Nemanjića, vrsni savremeni stručnjaci prikazali su njihovu predanu borbu za unapređenje srpske države, ali i približili čitaocu stvarnu sliku o životu u ovom uzbudljivom periodu. Pažljivom analizom relevantnih izvora i prenošenjem autentičnih izvoda iz dela samih savremenika ovih zbivanja, dočarani su ne samo rezultati vladavine Nemanjića, već i uzbudljive pojedinosti iz njihovog privatnog života, karakterne osobine i psihološki portreti.

Nijedna katedrala španska niti i jedna crkva francuska nema freske naših Dečana, i duboku lepotu Hilendara, a možda ni dublju pobožnost od Manasije. Nemanjići su interesantniji nego dinastije francuske tih vremena.
Jovan Dučić, Moji saputnici

Knjiga koja već više od pola veka čitaocima pruža inspiraciju i utehu.

Bestseler slavnog nemačkog filozofa i sociologa ne donosi gotova, instant uputstva o umeću ljubavi.

To je knjiga koja želi da pokaže kako ljubav nije osećanje kojem svako može lako da se prepusti, bez obzira na dostignuti stepen zrelosti, i nastoji da uveri čitaoca u to da su sva njegova nastojanja oko ljubavi osuđena na propast ukoliko ne pokuša da razvije svoju celokupnu ličnost.

Ljubav je, kako nam From poručuje, ono za čim čeznemo. Ljubav nas definiše, ona je rešenje problema ljudskog postojanja.