Proizvodi

„Za srpski narod kažu da je izgubio 20. vek. Velike državne i društvene, prometejske, ideje jugoslovenstva i socijalizma, srušene su u antičkom tragizmu istorijske stvarnosti. Moderni Zapad je tako prvo propao na Balkanu, na svojoj prezrenoj periferiji oduševljenoj obožavanjem prema tom svom velikom obrascu i idolu. Srpski narod lišen je 1990. međunarodno priznate države Jugoslavije, za koju su pale milionske žrtve, a koja u očima Nemačke, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država nije imala prava jedne opštine u Severnoj Makedoniji ili Hrvatskoj. Srbi su se, međutim, u poslednjoj deceniji 20. veka branili. Štitili su isto ono što su im otimali 1914. i 1941. godine. Nešto su do sada i uspeli da odbrane. U vreme kada su sve velike sile bile protiv Srbije, i kada su se njeni saveznici u svetu mogli nabrojati na prste jedne ruke, Srbi su branili svoje ime, zastavu i zemlju. Ako u istoriji postoji pobeda, srpska nije sadržana u tome što smo odbranili neki grad, goru, reku ili luku, već zato što imamo gde da istaknemo našu trobojku. Trijumf je sadržan i u činjenici da Srbima još uvek dušmani pale zastave, dok Englezi i Amerikanci to danas čine sami sebi. Pred vama je istorija jedne srpske države, potcenjene, vređane, jedinog evropskog entiteta koji bi neke Velike sile još uvek da ukinu. Ipak, Republika Srpska nastala je voljom srpskog naroda i odbranjena je – hrabrošću i žrtvom njenih sinova i kćeri sabranih oko Srpske pravoslavne crkve i odlučnošću njenih vlada – do danas.“ – Čedomir Antić

„Ne samo u Srbiji nego i u Republici Srpskoj postoji neka čistota koja ima trajanje od dve hiljade godina. Takva čistota ne postoji u Francuskoj ili Nemačkoj. Ima je, doduše, ali ona ne živi, ne diše.“ – Nobelovac Peter Handke u intervjuu za Večernje novosti

U ovoj knjizi predstavićemo istoriju izdaje u srpskoj prošlosti. Ispitivaćemo da li je ona bila baš toliko rasprostranjena i koliko je zaista bila kobna. Od osnovnog motiva kosovskog mita, preko teških godina osmanskog jarma, tužne povesti o poslednjoj dinastičkoj borbi oko trona u Evropi, pa do ideoloških zavada koje su po dubini imale malo uporednika u svetu sredine 20. veka. Upravo je izdaja zla kob, zmija iz Edenskog vrta koja prati srpski narod. No, da li je baš tako bilo? Jesu li te „srpske izdaje“ po nečemu posebna pojava?

Da li su brojne ličnosti opisane u ovoj knjizi, među kojima su Marko Kraljević, Vuk Branković, Miloš Obrenović, Nikola Kalabić, zaista simboli srpske izdaje?

Na ova pitanja odgovara jedan od najčitanijih srpskih istoričara, profesor Čedomir Antić.

Istorija u 56 poglavlja

Svako veliko otkriće otkriveno je ponovo kada o njemu dozna nova osoba. Godinama sam sakupljao priče za poglavlja ove knjige i uglavnom sve što ćete pročitati nije naučno novo, ali je javnosti praktično nepoznato.

Posvećeni istoričar Čedomir Antić objedinio je u ovoj knjizi 56 intrigantnih priča iz istorije kako naše tako i svetske. U svom prepoznatljivom maniru, pitko i slikovito, opisao je drevne istraživače, Franke na Balkanu, nastanak svetskih carstava, otkrio da li je ideja o stvaranju velike srpske države ikada bila ostvariva, kakve su se zavere kovale i ko je u njima učestvovao, kako su funkcionisale strane službe i doušnici na domaćem prostoru, a predstavio je i značajne ličnosti koje su imale fascinantne sudbine.

„Čedomir Antić je sve ove tekstove napisao za najširu čitalačku publiku. Boljem razumevanju ispričanih događaja i sudbina ličnosti u ovim pričama svakako doprinosi izvanredan autorov način da sve to posmatra iz različitih uglova, što je postupak veoma redak u analizama naše društvene stvarnosti.“ – Đorđe S. Kostić

„Čedomir Antić je jedinstvena pojava u našoj akademskoj zajednici. On ne samo da menja svoje viđenje od planetarnog do nacionalnog, nego uklapa te dve stajne tačke u sažeto pripovedanje. Pomoću leporekog i prijemčivog stila iznosi smele istorijske zamisli.“ – Predrag J. Marković

"Ubistva u politici nisu srpska posebnost. Ali, na neki način jesu njena zla kob.
Kroz našu viševekovnu istoriju, sve od svetorodne loze Nemanjića do snajperskog ubistva premijera u Nemanjinoj – ta zla kob se provlači.
Ubistva vladara i poznatih ličnosti zbivala su se u borbi za presto (Nemanjići), sukobu ustanika (Karađorđe), izazovu velikih ratova (Vidovdanski atentat), rušenju dinastija (Majski prevrat), prekidu razvoja države (Marsejski atentat i ubistvo Đinđića), ređale se osvete, množila politička ubistva… Samo u Miloševićevoj deceniji bilo ih je oko pedeset.
Ova knjiga profesora dr Čedomira Antića prvi je pokušaj da se na istorijski, činjenični i argumentovan način prosvetle najveća, prelomna, ubistva i atentati kroz deset vekova naše mukotrpne i razuđene istorije. Dramatično svedočanstvo. Sveživotni podsetnik, oporuka, opomena i putokaz kako se kroz vreme istorije nosi breme narodne sudbine."

Podnaslov ovog dela Čedomira Antića, jednog od najpoznatijih predstavnika istoričara najnovijih generacija, je Neutralnost kao nezavisnost. Ova knjiga je objavljena mnogo pre najznačajnijih skorašnjih događaja u Ukrajini koji su svoj epilog doživeli i kroz odluku Krima da ponovo postane deo Rusije. Osnovna teza ovog Antićevog dela zasnovana je na njegovoj oceni da je Krimski rat bio najveći evropski rat u XIX veku, u kojem je Velika Britanija imala više nego značajnu, ako ne i najznačajniju ulogu. Iako je to bio možda najveći rat, ne samo u tom veku, u koji je Srbija propustila da uđe, ipak posledice Krimskog rata su bile više nego upečatljive još dugo posle njega u celokupnoj istoriji Balkana, a pogotovo za Srbiju. Antićeva studija polazi, takođe i od činjenice da je odnos Velike Britanije prema Osmanskom carstvu, Velikim silama koje su ga ugrožavale i državama koje su pretendovale da ga naslede, bio veoma složen Razlog je bio u britanskom interesu za opstanak Turskog carstva, kao najmanje skupom rešenju koje u isti mah najsigurnije održava britansku prevlast u Aziji Africi.

Srbija je tokom Krimskog rata uspela da ostane u miru i da sačuva neutralnost. Iako je sve ponajviše bilo posledica neodlučnosti i slabosti, ova neutralnost je Srbiji omogućila period najveće samostalnosti, razdoblje koje će se završiti međunarodnim priznanjem suverene Srbije, na berlinskom kongresu 1878. godine.

„Četvrt veka je prošlo od 1996. kada sam prvi put čuo za Čedomira Antića, lidera velikih studentskih protesta. Kada sam ga video na televiziji, bio sam dvostruko iznenađen. Prvo: za razliku od drugog lidera tih protesta i drugog Čedomira – Jovanovića, koji je gajio imidž rokera, ovaj Čeda je u ispeglanoj košulji i puloveru, sa naočarima i konvencionalnom frizurom pre ličio na mladog naučnika sa Oksforda nego na buntovnog Srbina. Drugo: taj ozbiljni momak koji nastupa razložno poput iskusnog intelektualca nije mlađi samo od svog tadašnjeg saborca i imenjaka nego i od mene. Čeda više nije mladić koji deluje kao profesor već je univerzitetski profesor koji, u knjizi koju duhovito i u više značenja tačno naziva polumemoarima, deceniju svoje intenzivne političke karijere posmatra istovremeno kao akter i kao istoričar. Munjevita brzina kojom su se od tada do danas Srbija i svet menjali potvrđuje kako ovo zanimljivo štivo izlazi iz štampe ako ne u poslednji, svakako u pravi čas.“ – Vladimir Kecmanović

„Pismen i usmen Čedomir Antić je na polovini životnog veka napisao polumemoare tako suvereno da ih možemo nazvati memoarima i po.
Pomalo je onih koji su podvlačili crtu ispod poluživota, podnosili sebi račune, iskrenije se ispovedili papiru i složeniju priču ispričali lakše i jednostavnije na radost čitalaca i istine.
Čedomir Antić kao da je poluživot živeo dvaput, drugi put samo zato da bi ga opisao istinito, a o događajima u kojima je učestvovao svedočio verodostojno.
A što je najbitnije, ovi polumemoari su prolog za ispovesti koje nam duguju drugi učesnici u sudbonosnim događajima novije srpske istorije kako bismo konačno saznali u čemu smo učestvovali i ko nam je glavu nosio. Od istine se ne može pobeći.“ – Matija Bećković

Prošireno i dopunjeno izdanje sa mapama.

Pred vama je novo izdanje Alternativne istorije Srbije, prošireno, izmenjeno i značajno dopunjeno. U njemu se nalazi i Alternativni istorijski atlas Srbije, u kome su predstavljeni zamišljeni pravci razvoja istorije srpske države i naroda.

Od Platona, Aristotela i Tukidida do Čerčila i Nila Fergusona mnogi pisci i istoričari bavili su se alternativnom i kontrafaktualnom istorijom. Knjiga Alternativna istorija Srbije pionirsko je delo kod nas. Pre Markovića i Antića nije bilo istoričara koji su se odvažili da se „poigraju“ sa najkontroverznijim pitanjima iz naše istorije: šta bi se desilo da je Srbija postala katolička zemlja, kako su Srbi mogli da spasu svet 1938, zašto je propuštena srpska renesansa, šta bi se desilo da nije bilo 27. marta, da je Tito poginuo na Sutjesci, Ranković prevladao, da je osnovana Velika Srbija, kako bi se zemlja razvijala da je pobedio Draža ili da Đinđić nije ubijen, šta bi bilo da nije bilo Srebrenice i da su Srbi pobedili u ratovima devedesetih ili da su zvanično porazili NATO...

„Srbi su istoričan narod i vole da govore o svojoj prošlosti. Ali nijedna generacija ne izvlači pouku iz te prošlosti, već uči istoriju kroz nova i sve teža iskušenja i stradanja, kako je pokazao XX vek. U tom susretu sa sopstvenom prošlošću, Srbi vole da razmatraju – šta bi bilo da je bilo. Predrag Marković i Čedomir Antić su upravo protumačili srpsku istoriju na takav način: pokušali su da daju alternativne pravce toka te istorije sa ključnih istorijskih raskrsnica. Ili da tumače eventualne poteze srpskih lidera, da su ostali duže na životnoj i istorijskoj sceni. Poduhvat dostojan poštovanja, jer često konzervativna, naša istoriografija ne prašta alternativne pravce i hrabra promišljanja. Ubeđen sam da će čitaoci rado prihvatiti ovu knjigu, jer će ih ona voditi neobičnim saznajnim putevima i podsticati na razmišljanja i pouke o sopstvenoj prošlosti.“ Dr Bojan Dimitrijević, naučni savetnik, Institut za savremenu istoriju

Originalna, zanimljiva, poučna knjiga iz pera jednog od najuglednijih istoričara mlađe generacije.

Knjiga „Srpska istorija” kroz preko 70 poglavlja, priča istoriju naroda i teritorije na kojoj se nalazi sadašnja Srbija. Autor nam daje prikaz najznačajnijih dešavanja od neolita do današnjih dana.