Proizvodi

Totalitarizam je najviši – zasad – stepen razvoja i procvata države. Hegel je govorio da je država marš Boga u svetu.

Država se strasno i detaljno interesuje za sudbinu svojih građana, zasipa ih detaljnim instrukcijama, kako da žive, u šta da veruju, šta da misle, šta da oblače, u kojim dućanima da kupuju, kuda da idu na odmor i gde da ne putuju, koje knjige da čitaju a koje da ne čitaju, koje slike da gledaju.

Bez naklonosti prati svako kretanje i putovanja svojih građana. Zabranjuje im okupljanja i demonstracije: strahovito je ljubomorna na svoje građane, želi da ih ima za sebe, pod svojom zaštitom.

S druge strane, i građani se strasno bave državom, posmatraju svoju državu ispunjeni nemirom i požudnom zainteresovanošću, motre na nju dan i noć, odgonetaju sva njena kretanja i namere. Stranice knjiga, koje joj posvećuju, ispunjene su odbojnošću, ali i raporti države koji se odnose na građane nisu sasvim pozitivni.

Obe strane se međusobno ne vole, a interesuju se jedna za drugu, država – osuđena na svoje građane, građani – osuđeni na svoju državu. Prema tome, da je država stvarno marš Boga u svetu, oni gnostici koji su smatrali da je svet stvorio zli demon bili bi u pravu. Oni koji su se izbliza upoznali sa najvišim stadijumom razvoja države uvereni su da Bog ne maršira. Bog je nepokretan.

Hrist razapet u osvit, nedelju dana ranije, neobrijan, u prljavoj odeći, s izrazom iznenađenosti na mršavom licu, opkoljen vojnicima u nezakopčanim uniformama, žurno prikivan za drvo.

Uzvišenost Velike nedelje poništena je mračnom sredom i mržnjom petka, prekinute su egzercicije i mistični uzleti sazrevajućih mladića, tokom sedmice askeze izgubili smo priliku, nije vreme za pokoru, bliže se novi praznici ispunjeni nepoznatom radošću požara.

Novi eseji jednog od vodećih savremenih svetskih pesnika i esejista.

O poeziji i istoriji, o ideologiji i sumnji, o politici i stvarnosti.
O Ničeu i Sioranu.
O Česlavu Milošu i Zbignjevu Herbertu, Tadeušu RUževiču i Vitoldu Gombroviču.
O Krakovu i jednom neočekivanom povratku u Lavov.
O velikim pesnicima XX veka i o političkim i istorijskim okolnostima nastanka njihovih dela.

O tome zašto je poezija početak sećanja i o tome zašto je sumnja poslednja odbrana pred manipulacijama politike i ideologije.