Totalitarizam je najviši – zasad – stepen razvoja i procvata države. Hegel je govorio da je država marš Boga u svetu.
Država se strasno i detaljno interesuje za sudbinu svojih građana, zasipa ih detaljnim instrukcijama, kako da žive, u šta da veruju, šta da misle, šta da oblače, u kojim dućanima da kupuju, kuda da idu na odmor i gde da ne putuju, koje knjige da čitaju a koje da ne čitaju, koje slike da gledaju.
Bez naklonosti prati svako kretanje i putovanja svojih građana. Zabranjuje im okupljanja i demonstracije: strahovito je ljubomorna na svoje građane, želi da ih ima za sebe, pod svojom zaštitom.
S druge strane, i građani se strasno bave državom, posmatraju svoju državu ispunjeni nemirom i požudnom zainteresovanošću, motre na nju dan i noć, odgonetaju sva njena kretanja i namere. Stranice knjiga, koje joj posvećuju, ispunjene su odbojnošću, ali i raporti države koji se odnose na građane nisu sasvim pozitivni.
Obe strane se međusobno ne vole, a interesuju se jedna za drugu, država – osuđena na svoje građane, građani – osuđeni na svoju državu. Prema tome, da je država stvarno marš Boga u svetu, oni gnostici koji su smatrali da je svet stvorio zli demon bili bi u pravu. Oni koji su se izbliza upoznali sa najvišim stadijumom razvoja države uvereni su da Bog ne maršira. Bog je nepokretan.
