Proizvodi

Alberto Mangel, istaknuti pisac, antologičar i novinar, svojim karakterističnim spajanjem književnosti, filozofije i istorije, oživljava misli jednog od najvažnijih srednjovekovnih filozofa Mojsija Moše Majmonida i pokazuje njegovu aktuelnost i u savremenom dobu.

Ne samo filozof već i teolog i lekar na dvoru sultana Saladina i vodeća figura jevrejske zajednice, Majmonid je nastojao da pomiri racionalno istraživanje sveta sa teološkim istinama, tako da u vremenu kada se sukobi između razuma i vere, nauke i teologije, tradicije i modernosti ponovo zaoštravaju, njegov način promišljanja postaje dragocen vodič.

Mangelova knjiga nije samo priča o jednom filozofu; ona je podsticaj na dublje promišljanje, poziv na razgovor sa sobom, podsecajući da pravo razumevanje, baš kao i istinska promena, nikada nisu konačni, nego su uvek u pokretu.

Ako ste voleli Biblioteku noću i Pakujem svoju biblioteku, voleće te i Bajkovita čudovišta, knjigu koja na veoma originalan način prikazuje kako književni junaci mogu da preinače knjige u vodiče naših života. Napisana rukom jednog od najvažnijih svetskih knjigoljubaca. Alberto Mangel šarmantno i eruditski preispituje kako književni likovi žive zajedno sa nama od detinjstva nadalje. Kroz godine, oni menjaju svoje identitete i izlaze iz svojih priča da nas poduče kompleksnosti ljubavi, gubitka, i sveta samog… Deleći s nama njegove jedinstvene čitalačke moći, Mangel nas podstiče da ustanovimo svoje sopstvene književne odnose. „Zabavno, razuzdano putovanje kroz Svet čuda jednog od naših najnezasitijih i najvećih čitalaca.“
Margaret Atvud

U junu 2015. godine Alberto Mangel se sprema da napusti svoj seoski dom u Francuskoj u kojem je imao ličnu biblioteku od trideset i pet hiljada naslova. Dok pakuje i odabira koje će knjige zadržati, pohraniti ili odbaciti, Mangel se prepušta sanjarijama o prirodi odnosa između čitalaca i knjiga, kolekcionara i knjiga, reda i nereda, sećanja i čitanja. U ovom upečatljivom i intimnom osvrtu na vlastiti čitalački život, čiji naslov upućuje na čuveni esej Valtera Benjamina iz 1931. "Raspakujem svoju biblioteku", Mangel baca svetlo na izrazito ličnu prirodu umetnosti čitanja i svedoči o ključnoj ulozi javnih biblioteka. S velikom pronicljivošću i strašću, autor podvlači centralno mesto i jedinstven značaj knjiga u jednom demokratskom, civilizovanom i angažovanom društvu.

"U knjizi Pakujem svoju biblioteku smenjuju se intimna poglavlja koja čine 'elegiju' za vlastitu biblioteku i deset vrhunskih digresija o Mangelovom čitalačkom životu i ljubavi prema knjigama... Njegov intelekt i entuzijazam dolaze do punog izražaja preko vrtoglavog broja citata iz knjiga na najrazličitijim jezicima, koje obuhvataju zapanjujući broj tema." - Ernest Hilbert, Wall Street Journal

"Izvanredna knjiga o knjigama." - Majkl Dirda, Washington Post

"U istraživanju simbiotske veze između života i književnosti, ova bibliomemoarska knjiga ispostavlja se kao afirmativna himna čitanju." - Lusi Skouls, Financial Times

"Polje u kom se Alberto Mangel pronašao, polje je čitalačkog erosa... On je Don Žuan biblioteka." - Džordž Štajner, The Guardian

"Mangel premošćava tradicionalna ograničenja žanra, istorije književnosti i drugih književnih disciplina s virtuoznošću od koje vam staje dah. On je Montenj naših dana..." - Džon Saterlend, University College London

Alehandro Bevilakva jedan je od argentinskih pisaca koji žive u Madridu sedamdesetih godina prošlog veka. Baš pred objavljivanje svog (književnog) remek-dela, on će nesrećno nastradati... Najava ovakvog narativnog toka može samo da zavede čitaoca koji očekuje trilerski zaplet i rasplet. Nasuprot tome, ovaj bogato obojeni roman, setan i zabavan u isto vreme, predstavlja slagalicu od četiri priče onih koji su poznavali Bevilakvu, među kojima je i Alberto Mangel, kao lik, a njihova pisana svedočenja jedini su put ka istini jednom francuskom novinaru. Nepouzdane i veoma različite priče slažu se u fascinantan mozaik od kojeg sumnjičavi čitalac neće moći da odvoji pogled do poslednje stranice. Ova kompilacija fragmenata, isečaka, nedovršenih epizoda, čini, kako sam autor kaže, kolebljivu i neodređenu biografiju iza koje je utkana priča o tome u kojoj meri mi u život, a posebno u smrt bliske osobe ugrađujemo sami sebe.

Iznad svega, ovaj roman je o čitanju, o proživljavanju književnih sećanja, a potom i o pisanju i uvek zamagljenoj granici između istine i laži, realnosti i fikcije.

Otkriti nešto što se htelo zaboraviti deluje kao gotovo nemoguć poduhvat posle trideset godina, u svetu u kojem se menja sve sem nečega što je pre mnogo vekova zapisano u Knjizi psalama: "Svi su ljudi lažljivci."