Proizvodi

porodični i generacijski roman autora TURČINA ŠAHISTE o '90-im u Srbiji, otkrivanju Amerike i velikom strašnom tigru. Roman Balade o strašnom skladu prati pet dana u životu troje mladih ljudi koji su se našli usred beogradskog grotla krajem decembra 1996. Njihove porodice, lični odnosi, država, sve se raspada u suludom vrtlogu balkanskog danse macabrea.

Priča počinje smrću Dimitrijevog oca koji je sinu došao u posetu. Iz nekog neobjašnjivog razloga nikome to ne saopštava ni majci, ni gradskim službama, već pokušava da se suoči sa činjenicom smrti osobe koja mu je u životu najviše značila.

Za to vreme Miloš pokušava da emigrira na zabito karipsko ostrvo San Salvador, zbog čega je primoran da zajmi novac od zelenaša. Marija slučajno sreće majku koja je pre nekoliko godina napustila svoju porodicu i otišla s ljubavnikom. I dalje ljuta i povređena, ipak odlučuje da ne prekine sve veze sa omraženom majkom.

Draga deco, da li ste znali kako se to duga pali?

Ili ste možda pitali druga kako nastaje duga?

Pitajte mamu, tatu, seku ili batu o tom nebeskom sjaju, ali sumnjam da čak i oni znaju. Svi će reći jedno isto: duga nastane kad kiša padne i sunce obasja nebo čisto.

Ali da li se baš tako duga rađa ili se samo nagađa?!

Pa skoro da su u pravu: blešti sunce, kiša lije, ali niko ne zna tajni sastojak te čarolije!

Evo najtajnije tajne, ne baš tako grdne: da bi granula duga, mora bar jedna životinja da prdne!

"Godina je 1769, dvorac Šenbrun, kraljica Marija Terezija. U Dvorani ogledala okupio se krem habzburške aristokratije i svi s nestrpljenjem očekuju početak predstave koja je mesecima glavna tema vijenskih kuloara: Volfgang fon Kempelen, najveći pronalazač i inžinjer u carstvu, obećao je da će projektovati automat koji će moći ravnopravno da igra šah čak i sa vrhunskim igračima.

Niko i ne sluti da prisustvuje događaju posle koga svet više nikada neće biti isti. Nakon velikog uspeha na premijeri, svaki evropski dvor želi da ugosti Turčina šahistu.

Fon Kempelen okuplja trupu i kreće na veliku turneju koja bi trebalo da prikaže svu raskoš „tevtonskog genija”: Pariz, London, Lajpcig, Amsterdam, Njujork, Boston postaju pozornica ovog romana. Postavlja se samo jedno pitanje koje će narednih 85 godina intenzivno zaokupljati pažnju svetske naučne zajednice: da li je Turčin uzvišeno naučno dostignuće, neverovatno vešta prevara ili su možda neke druge sile tu na delu?

Pouzdano znamo samo to da će famozni automat inspirisati neke od najvećih izuma koji će suštinski promeniti našu civilizaciju, od automatskog razboja do kompjutera.

Turčin šahista tematizuje nekoliko egzistencijalnih pitanja, pre svih, šta je to što suštinski konstituiše živo, misleće biće poput čoveka? Koje su granice veštačke inteligencije i da li je organska materija od koje smo satkani primarnija od naših misli i osećanja?

Ovo je roman epohe koji pokriva široki vremenski raspon od skoro jednog veka. Baziran je na istinitim događajima, ali kao i svako pristojno književno delo, i ovo obiluje sa dovoljno fikcije koja bi trebalo od suvoparnih činjenica da napravi ono što je zadatak književnosti još od njenog nastanka: da ispriča univerzalnu priču koja će nas zabaviti, ali i podučiti. Baš tim redosledom."

Upokojavanje prosektora Majerhofera je roman neobično dugih, izuzetno stilizovanih rečenica koji prati sasvim kratak period, nekoliko poslednjih trenutaka u životu gospodina Kristijana Majerhofera Mlađeg, prosektora u lokalnoj bolnici
u Hajdelbergu, u Nemačkoj. On u poslednjem času traga za sećanjima i osećanjima, a sve se pretvara u metafizički triler ili postmoderni pikarski roman. Na tom putu on će otkriti svoje istinsko lice i poreklo, i u toj istini neće biti ničeg utešnog sem istine same po sebi.

Autor romana kaže da je inspiraciju tražio u poetskoj filozofiji i jeziku Fridriha Helderlina, „karakterizaciji“ likova Roberta Muzila, atmosferi romana Tomasa Mana i Franca Kafke, stilizaciji Henrija Džejmsa i poetičkom čvoru kakav postoji u prozi Danila Kiša. On veruje u visoki stil književnog pripovedanja i ideju književne forme. Uprkos svemu i savremenom svetu, on veruje u apsolutnu univerzalnost svoje priče koja neće biti sputana teskobama geografskih ograničenja.