Proizvodi

"Kako spoznati, razumeti, objasniti i vrednovati mnogovekovnu istoriju srpskog naroda bez jednog Obilića, Kosančića, Jug Bogdana i braće Jugovića, Milana Toplice, Srđe Zlopogleđe ili, pak, Majke Jugovića, Kosovke devojke, Vile Ravijojle i mnogih drugih arhetipskih likova naše raznorodne i prebogate narodne epike, tradicije, mitologije i legendi?
Bilo bi izuzetno pogrešno i veoma štetno ukoliko bismo i pokušali da sebe, kao pripadnike srpskog naroda, lišimo tog neobično dragocenog bogatstva koje čine brojne nestvarne ličnosti naše dinamične, burne, veličanstvene, tragične, herojske i nadasve poučne i oplemenjujuće nacionalne prošlosti.
Čini se, ponekad, da je veoma teško proniknuti u sve slojeve naše prošlosti, kako one stvarne i istorijske, tako i one nestvarne i u određenoj većoj ili manjoj meri izmaštane. No, jedno bez drugog ne ide i jedno se na drugo na najlepši mogući način nadovezuje.
Delo pod naslovom „Nestvarni“ obuhvata tekstove posvećene upravo nekim od najdragocenijih i najznačajnijih likova naše narodne tradicije, legendi, mitologije i verovanja.
Jer, iako po svojoj prirodi potpuno nestvarni, oni su se tokom svih prethodnih vekova, baš kao i danas i u vremenu koje će tek uslediti, istovremeno pokazali nestvarno dragocenim i potrebnim za bezbrojne generacije Srba.
U tome se, pored ostalog, ogleda njihova primarna vrednost, funkcija i uloga. Sve te, samo naizgled nestvarne ličnosti, tokom čitavog niza vekova imale su sasvim stvarnu i neobično važnu ulogu čuvara našeg nacionalnog identiteta, ali i vanvremenskih uzora moralnosti, pravdoljubivosti, junaštva, rodoljublja, odanosti narodu i otadžbini, kao i spremnosti da se za najviše ideale i principe položi i sopstveni život. "

Sigurno ste se često pitali kako je Homeru pošlo za rukom da potpuno sam stvori i zabeleži dva obimna i složena epa Ilijada i Odiseja?
Koliko puta ste se divili arhetipskom junaštvu Leonide i njegovih ratnika koji su, iako ih je bilo svega tri stotine, pružili hrabar otpor stostruko brojnijoj persijskoj vojsci u bici kod Termopila?
A šta tek da kažemo u vezi s prelaskom Rubikona i znamenitom Cezarovom sentencom: „Kocka je bačena“?
Odakle potiče zbunjenost i nesigurnost kod određivanja tačnog datuma rođenja Isusa Hrista?
Setite se zgroženosti kad ste saznali da su žene u srednjem veku morale da nose pojas nevinosti!
Prizovite u sećanje trenutke kada ste, iznenađeni i ogorčeni zbog nečijeg neprimerenog postupka, opomenuti da je još Makijaveli zaključio da cilj opravdava sredstvo.
Koliko puta ste čuli da je francuska kraljica Marija Antoaneta, saznavši da njeni podanici gladuju, šeretski uzvratila da treba da jedu kolače ako nemaju hleb?
Tvrdnja po kojoj je Adolf Hitler preživeo Drugi svetski rat i nije počinio samoubistvo i dan-danas unosi zebnju.
Mnogima i dalje nije jasna sudbina Torinske plaštanice, pitaju se da li je postojala žena na mestu pape, ko je stvarno spalio Rim, kog je porekla čuveni Marko Polo, da li je Kolumbo prvi video kopno Amerike, kog je porekla bio car Justinijan, ko je bio poslednji Nemanjić, da li je Šekspir prvi udahnuo književni život Romeu i Juliji, šta je uništilo stare civilizacije Maja, Inka i Asteka, ima li preživelih potomaka carske porodice Romanov, da li su Če Gevari odsečene ruke i glava, kako je skončao Napoleon...
Ali, jeste li se ikada upitali u kojoj su meri ove tvrdnje tačne i zasnovane na činjenicama?
Da li biste se iznenadili kad bi vam istorijskim argumentima dokazali da su u pitanju neke od najprisutnijih i najdugovečnijih zabluda svetske istorije?

Da li su zvona Notr Dama odjekivala zbog pobede Srba na Kosovu polju; gde je sahranjen despot Stefan; da li je Stefan Nemanja jeo zlatnim viljuškama; gde su glave kneza Lazara i Karađorđa; da li je Marko Kraljević junak ili turski vazal; da li je Vuk Branković izdajnik; da li je kraljica Draga u trenutku ubistva bila trudna; da li je Gavrilo Princip napisao čuvene stihove o „bečkim sjenama“, da li je major Gavrilović izgovorio čuveni borbeni poklič; zašto na Titovom grobu nema petokrake?

Ovo je samo deo od 20 velikih dilema koje u ovoj knjizi razvejava istoričar Dejan Ristić. On tih dvadeset tradicionalnih mitologiziranih događaja osvetljava reflektorima istorijskih naučnih činjenica.

Tragajući precizno, istorijskim i naučnim činjenicama, autor je dokazao šta je mit, a šta se zaista zbilo. Saznajemo kako su publicisti, narodni pripovedači, guslari, putopisci, pesnici, brojnim prelomnim događajima dodali svoje vizije, domišljali ih, domaštavali, zaodenuli u novo ruho. Kako se to ulilo u „izmišljenu tradiciju“, u jednu široku reku mitova, koja vekovima ili decenijama zapljuskuje srpski narod, budi njegovu radoznalost, vodi ga ka stranputici, ali i u opojne predele verovanja i zadovoljstva.

Knjiga za sve generacije. Knjiga za učtive rasprave i učenje na istinitim temeljima.