Proizvodi

Autorka bestselera Kastigulja.

Čovek koji voli – veruje.

U romanu Bastadur, čiju radnju smešta u prvu polovinu XX veka, Jasenka Lalović sledi ideju da u svakom čoveku živi komadić kaluđera, baš kao što u svakom kaluđeru pretekne deo njegovog svetovnog života. Takva se mešavina žudnji, težnji i osećanja javlja kod svih protagonista ovog uzbudljivog romana. U toj sprezi daljina koje ih večito mame i visina kojima streme, tragaju za značajnim odgovorima. Vreme će pokazati da su odgonetke na sva pitanja zapravo na pedalj od njihovih srca. Izazovi koji će ih sve zadesiti u tih pedesetak godina, koliko i traje radnja romana i za koje vreme se njihovi životni putevi ukrštaju i prepliću, nude im šansu da se poprave i na pravi način ostvare. Ali prvo moraju da nauče da vole i da prihvate da budu voljeni. Neophodno je da postanu bastaduri.

„Jasenka Lalović piše jednostavno i nadahnuto, iskreno i poetično. Njen novi roman Bastadur predstavlja potragu za odgovorima na velike misterije života. Ona čitaoce i svoje junake vodi od Skadarskog jezera preko Orjena, Krfa, Beograda, Dobrote, Perasta, Nikšića i Bukovice, zatvarajući jedan životni krug. Na kraju stižemo do jedinstvenog zaključka – ljudski život se vrti oko istih stvari: neko traži zdravlje, neko poštovanje, neko priznanje, neko veru, neko ljubav.“
– Gordana Mašić, urednica kulture u časopisu Bazar

„Čitalac pregnantno prati događajima zgusnutu i vijugavu evolutivnu putanju likova, shvatajući postepeno uzroke i posljedice, te suštinske razloge svih njihovih odluka i konflikata. Kraj tako postaje novi početak, besprekoran krug koji je cjelokupan tek kad se napiju i izliječe svi izvori tragičnosti.“
– Doc. dr Olga Vojičić Komatina, profesorka književne grupe predmeta

Treći deo trilogije Brda od pelina

Iskrena i inspirativna pripovest o širini ljudske duše koja uspeva da se uzdigne i da oprosti – prvo sebi, a potom i drugima. Romanom Kastigulja zaokružuje se saga o četiri generacije žena jedne crnogorske porodice. Naslov je veoma intrigantan jer ta reč ne predstavlja samo običnu uvredu već ostaje kao sramni beleg koji se nikako ne može izbrisati. Ovo je priča o ženama koje nemaju pravo na poraz i koje se hvataju ukoštac sa svim što im je dodeljeno na dan kada su se rodile. Ujedno, roman govori i o muškarcima, a kroz prikaz života brojnih likova oslikane su univerzalne životne borbe.

„Autorka nije mogla podariti dragoceniji poklon rodnoj grudi. Čitajući ovu potresnu ali divnu odu crnogorskoj ženi i sâm sam poput junakinja romana doživeo prosvetljenje.“
– Srđan Serž Milanović

„Kada se razlike pretoče u vrline, kad se ’drugačije’ prihvati i zavoli, kad se podjele ponište i ustuknu pred mudrošću… tada znate da je to moguće, da nam je to ostavljeno u amanet, a Jasenkinim pisanjem osvetljeno kao iskra, koja nas mora voditi.“
– Dubravka Vukotić Drakić

„Vadi Jasenka iz svoje paštrovske škrinje imena stara koja vjekuju u stvarnosti i literaturi. Njih obasjava i unutrašnja i vanvremenska svjetlost. Ona su kad-tad žedna ljepote, istine, oluje. Potvrđuje Jasenka da je literatura ’most između djetinjstva i smrti’. Njene rečenice u ovom romanu pjevaju. Ovdje se ponovo pronalazi pamćenje, a roman kao da je pisan generacijama.“
– Prof. dr Draško Došljak

Drugi deo trilogije Brda od pelina.

Radnja romana S ove bande moje gore oživljava period nakon Drugog svetskog rata, oslikava vreme obnove i stvaranje jedne nove zemlje i poretka. Pratimo mudre junakinje u novim izazovnim situacijama i upoznajemo čitavu lepezu istinskih heroina odanih porodici i opstanku. Njihove sudbine osvetljavaju svet koji objedinjuje i onu i ovu stranu iste gore. Identifikujući se s njima, shvatamo da nas sve iste muke muče, da su nam radosti svima zajedničke i da nas verovanja i duboko ukorenjena tradicija neraskidivo povezuju. Ovo delo nas podseća ko smo i u koje vrednosti verujemo.

„Glasovi prošlosti. Lica iz sjećanja. Priče zatomljene ćutanjem. Riječi povezane biranjem. Tako se ja stavljam na onu i ovu bandu čudeći se talasima tjeskobe koji me obuzimaju dok pokušavam da otkrijem kuda i zašto me dira svaka sudbina. I dobro je dok ne znam, jer to znači da se ne može sve riječima iskazati, a dok je tako, život je podnošljiviji.“ – Dubravka Vukotić Drakić

„Reći ću samo da mi je osećaj topline titrao u grudima dok sam čitao ove stranice. I radovao sam se. I ljutio. I zaplakao. I prigrlio meni najdraže, ono između, prećutno rečeno, što se piše i čita srcem. Baš kao voda, kao more, Jasenkine reči stenu ne pomeraju, ali svoj put do mog krša uvek nađu.“
– Boban Janković

„Ushićen nad stvarnošću likova za koje Jasenka tvrdi da su izmišljeni čitalac na kraju knjige mora da zaključi verom da će ovaj roman-film neko opisati drugim umetničkim jezikom i zaista napraviti film od ovog štiva. Ako taj film bude onako stvaran kao što je Jasenka izmaštala knjigu, biće to delo dostojno Oskara.“ – Dušan Vesić

Prvi deo trilogije Brda od pelina.

S one bande moje gore je pronicljiva, nadasve iskrena i realna priča o ženi čija sudbina je čvrsto određena krševitim, jalovim prostorom, u kome je svako vreme nevreme. Ovo je priča o ženama koje nemaju pravo na izbor, poput muškaraca pored kojih stasavaju i koje nesebično grade do njihove pozicije stamenih junaka, dobrih domaćina, pouzdanih sinova… Međutim, ovo nikako nije priča o njihovoj pokornosti u kojoj se gubi njihovo biće. One su darivane snagom da sve što im donese sudbina, iznesu do kraja. Da li je to po pravdi ili nepravdi, pokazaće vreme.

Ujedno, ova knjiga otkriva jedan specifičan, skoro zaboravljen svet, tradiciju, običajna prava koja se neretko kose sa slovom zakona i koja, ipak, nadvladavaju, snagom osećaja da se pripada tom prostoru. U takvom mikrokosmosu žena je poput karijatide, stub… Nem, postojan i dovoljno snažan da izdrži breme, i svoje i onih koji su imali prava da se izmaknu. To pravo njoj nije bilo dato.

„Roman S one bande moje gore nalik je kristalnoj kugli. Kada se čitalac dovoljno duboko zagleda u nju, dobiće sve što poželi od dobre knjige: izbrušen dar pripovedanja, bogat i iznijansiran jezik, pažljivo razrađene i pravilno pozicionirane likove, širok raspon emocija. Autorka postavlja pitanja i ne izbegava odgovore, ali ostavlja čitaocu da sam presudi o svetu koji je krenuo da istražuje, ni ne sluteći (možda) da je taj svet tako neverovatno isti kao onaj koji ga okružuje. Ova knjiga se čita više puta, u njoj se uživa i nad njom se razmišlja.“ – Dušan Vesić

„Glavne junakinje ovog romana su snažne i nežne i pokazuju mirnu nadmoćnost. Pevaju u isto vreme o samoći, jadu duše, ali i o sreći i životu, baš kao u pesmama koje smo slušali i učili. Te žene su podjednako spremne za druženje, osamu, za radost i setu. Ovakve nas priče podsećaju na vreme kada se u zajednici sve delilo: sreća i nesreća, radovanje i naricanje, rađanje i umiranje. Ovo su najlepši notni zapisi, arhivski snimci koji dodiruju sva naša čula.“ – Biljana Krstić