Veliki filozofi se tokom vremena zaboravljaju i ponovo otkrivaju. Oni nikada nisu dovoljno shvaćeni i sagledani. Ostaje tako kao da se ono što je veliko uvek mora otkriri, čak i kada se spolja čini sasvim poznatim. Ono zadržava svoju svežinu zahvaljujući izvornosti sa kojom se shvata u jednoj novoj generaciji, kao da je velikan tek sada došao do izražaja sa svojim bićem. Velikani su stupili u svet da bi ih čuli, ali oni stolećima mogu biti izgubljeni, sve dok neki čovek ne čuje njihov jezik. Treća i poslednja u nizu, Jaspersova knjiga iz obimnog dela Veliki filozofi, koje je zapravo Jaspersova varijanta istorija filozofije.
Postoje one lepe, nenametljive knjige koje će nas obradovati već time što ih ima, što ih je neko uopšte napisao i što će nam, pročitavši ih, biti bolje nego što nam je bilo pre njih. Jaspersova Svetska istorija filozofije takva je knjiga. S jednakim uživanjem čitaće je kako obrazovani filozof, jer Jasper je ozbiljan, strastven i originalan pisac, tako i nefilozof, jer nemački filozof, za razliku od svojih kolega, nije sklon formalizovanim, tehničkim jezicima, već piše običnim izrazom. Utoliko se ova knjiga može razumeti i kao svojevrsni uvod u filozofiju, s tim što je, naravno, uvođenje u filozofiju uvek već filozofiranje samo.
Gotovo šematski Jaspers odgovara na pitanja poput „Šta je istorija?”, „Šta je istorija filozofije?”, „Šta znače prošlost i budućnost, početak i kraj?”, da bi ponudio odgovore upravo iz svoje fiozofije. Istoriju suprotstavlja prirodi, filozofiju razume kao potragu za onim nepropadljivim, prošlost nam pomaže da razumemo šta smo, dok nam istorija fiozofije, naporedo sa znanjem o nama samima, nudi projekte za budućnost.
Veliki filozofi se tokom vremena zaboravljaju i ponovo otkrivaju. Oni nikada nisu dovoljno shvaćeni i sagledani. Ostaje tako kao da se ono što je veliko uvek mora otkriri, čak i kada se spolja čini sasvim poznatim. Ono zadržava svoju svežinu zahvaljujući izvornosti sa kojom se shvata u jednoj novoj generaciji, kao da je velikan tek sada došao do izražaja sa svojim bićem. Velikani su stupili u svet da bi ih čuli, ali oni stolećima mogu biti izgubljeni, sve dok neki čovek ne čuje njihov jezik.
Veliki filozofi se tokom vremena zaboravljaju i ponovo otkrivaju. Oni nikada nisu dovoljno shvaćeni i sagledani. Ostaje tako kao da se ono što je veliko uvek mora otkriri, čak i kada se spolja čini sasvim poznatim. Ono zadržava svoju svežinu zahvaljujući izvornosti sa kojom se shvata u jednoj novoj generaciji, kao da je velikan tek sada došao do izražaja sa svojim bićem. Velikani su stupili u svet da bi ih čuli, ali oni stolećima mogu biti izgubljeni, sve dok neki čovek ne čuje njihov jezik.
Ako u duhovnom svetu ne postoji filozofija, onda bi zadatak, barem, trebalo da se sastoji u tome da se pokaže šta je ona, da se usmeri pogled na velike filozofe, da se ne dopusti da se beznačajnost prikazuje kao nešto veliko, da se kod mladih probudi sklonost za istinsku filozofiju..
Počeci, školovanje, odnosi sa poznatim savremenicima, razmišljanja Karla Jaspersa, objašnjenja..
U "Pitanju krivice", objavljenom neposredno nakon Drugog svetskog rata, Jaspers se suocava sa sopstvenom odgovornošću i odgovornošću drugih koji su se protivili nacistima zbog strasnih zločina koje su počinili. Jaspers je najistaknutiji intelektualac koji je progovorio protiv nacista i preživeo rat u Nemackoj. Kada je bilo moguce govoriti protiv nacista, Jaspers je to ucinio. Kada to vise nije bilo moguce, postao je pripadnik "unutrasnje emigracije"- (iz predgovora Arijea Najera)
