Proizvodi

Klara Kampoamor (1888–1972), španska pravnica, političarka, spisateljica, humanistkinja i neumorna borkinja za ljudska prava, ostala je upamćena kao ključna figura u ostvarivanju ženskog prava glasa u Španiji, koje je za nju bilo više od političke borbe: predstavljalo je moralni imperativ.

Zbirka izabranih tekstova Žena hoće krila prvi je prevod na srpski jezik nekog dela Klare Kampoamor, čime se ovo značajno ime evropske borbe za ženska prava i građanske slobode uvodi u naš kulturni i intelektualni prostor. Njeni tekstovi i danas imaju izuzetnu vrednost kao istorijsko svedočanstvo, ali oni su i inspiracija za savremene rasprave i studije o emancipaciji, ravnopravnosti, socijalnoj pravdi i demokratskim principima.

Oružani ustanak, toliko puta najavljivan, mogao je da uspe samo ako se sa mesta predsednika Republike ukloni čovek koji je stalno podmetao klipove i koji je računao na brojne i verne prijatelje među generalima koji su se nešto kasnije pretvorili u pobunjenike. Upravo taj prevrat je bio olakšan i još više je pretio onog dana kad je na čelo države postavljen bivši ministar rata koji je smatran za neprijatelja vojske, toliko oslabljene da odbije napade budućih ustanika koji su bili sposobni da istog časa naude svim interesima i legitimnim ambicijama oficira.


Ni ne uzimajući ovde u obzir tešku situaciju koju su u Madridu izazvali rečeni štrajkovi, vlada se iz dana u dan pokazivala sve manje sposobnom da održi javni red. Na selu su se umnožili napadi revolucionarnih elemenata protiv desnice, zemljoposednika i radikala, uopšteno rečeno, protiv svih poslodavaca. Otimana je zemlja, neprijatelji su premlaćivani, napadani su svi protivnici, označavani kao „fašisti”.