Proizvodi

’’Milutin G. Stojanović je dosledni "aktivistički idealist." Iako ne pominje ideje značajnih socijal-utopista (nemetafizičara) Tomasa Mora, Kampanelu, Sen Simona, Furijea i Ovena, kao i ideje Francuske revolucije (1789) i Pariske komune (1871), on ima oslonac na njih, jer su se definitivno iskristalisale u anticipatorskom i razotuđujućem delu "Hegelove levice," u kojoj uz Fojerbaha i Engelsa, trijumfuje vizija Marksovog pravednog društva oslobođenog alijenacije. Stojanović je dosledni zagovornik i adept modernističkog projekta nasuprot post-avangardnoj filozofiji usporednosti (parataksiji) autorski usitnjenog pluralizma mišljenja, na primer, francuskih "novih filozofa," bez glavnog toka stvari, što kulminira idejom "kraja filozofije," nagoveštene od Vitgenštajna, i idejom tzv. post-filozofije. Stojanović zagovara i projekt koji tako moćno personifikuje filozof nade Ernst Bloh u svojoj konkretno-utopijskoj par excellence humanističkoj viziji ontologije "još-ne-bitka" (Das Prinzip Hoffnung).’’

’’U vreme izbijanja velike krize 2008, Wall Street Journal je ocenio da je ’Karl Marks bio u pravu kada je nagovestio da će se kapitalizam sam od sebe urušiti.‘ Kriza od 2008 je druga runda enormne depresije iz 1929. Marksovo monumentalno delo ’Kapital‘ ponovo postaje jedno od najvažnijih analiza aktuelnog političko-ekonomskog sistema. Nakon dužeg perioda neoliberalne indoktrinacije sve veći broj ekonomskih stručnjaka opet ’otkriva‘ Marksa i pridaje važnost njegovom delu.

Rečnik je rezultat višegodišnjeg autorovog istraživanja i bogate prakse proistekle iz svakodnevne upotrebe italijanskog jezika. Kao mlađi karijerni diplomata, autor je u Italiji proveo ukupno sedam godina. Jezik domaćina učio je pre, u toku i posle službovanja. Pored italijanskih zvaničnika, sagovornici su mu bili i ljudi iz drugih društvenih sredina. Pri ruci mu je uvek bio abecedni notes u koji je beležio razne idiomske izraze i po koju „začkoljicu“ na koju se naiđe prevashodno u živom dijalogu. Koristio je knjige, najbolje dnevne listove, časopise za književnost, pravo i nauku, slušao odabrane radio i televizijske programe, proučavao i pojedine dijalekte. Konsultovao je i italijanske rečnike, kao i enciklopediju „Garzanti“. Kod prenosno dominantnih izraza, kojima je italijanski bogat, pored prikladnog prevoda na srpski, u zagradama je navedeno i njihovo izvorno značenje. Korisnik tako može lakše uočiti italijansko figurativno izražavanje i, s druge strane, potpunije razumeti srpski prevod, pogotovo što su sličnosti u porukama brojne.

Sve imenice označene su njihovim pripadajućim članom, a važna gramatička lekcija o tzv. eliziji u rečniku je dosledno sprovedena. U Dodatku rečniku obrađena su i druga važna gramatička pitanja. Obavezno akcentovanje je dosledno sprovedeno, a neobavezno samo tamo gde je autor smatrao da će tako olakšati upotrebu Rečnika (kod češćih i poznatijih izraza, kao i onih verskih, mitskih i medicinskih).

Tamo gde je više sinonima za istu reč, autor ih je, koliko je to bilo moguće, poređao tako da u približnoj meri odgovaraju srpskom ekvivalentu prevoda.

Ako neka reč ili izraz ima prenosno ili stručno značenje, to je u zagradama posebno notirano.

U rečniku su dati i karakteristični glagoli u nekom od njihovih vremenskih oblika (recimo aoristu i prezentu) kako bi korisnicima bilo omogućeno što efikasnije korišćenje rečnika u datom trenutku.

Odmah iza teksta Rečnika nalazi se tabela nepravilnih glagola u infinitivu, gerundivu i participu prošlom.

U rečniku su delom zastupljeni neki aktuelni izrazi iz savremene tehnologije, kao i oni vezani za tematiku Evropske unije.

Rečnik nesumnjivo ima veliku upotrebnu vrednost, ali i edukativni karakter kako zbog načina na koji je priređen i tako i zbog bogatstva reči i karakterističnih odrednica.