Proizvodi

Prvi put od pojave nadrealizma, dvadesetih godina, možemo, sa traženjima Miroljuba Todorovića da s radošću utvrdimo ponovo hvatanje koraka srpske poezije sa istinski avangardnim traženjima u svetu. (Oskar Davičo iz recenzije zbirke Naravno, mleko, plamen, pčela, „Gradina“, broj 10, 1972) Autor ove zbirke Miroljub Todorović postao je pojava u našem književnom životu. On se godinama bavi eksperimentalnim oblicima poezije u nas, i često sam predstavlja različite nove pravce neoavangarde. Ovom knjigom Todorović dokazuje da su ga eksperimenti doveli do ozbiljnih pesničkih rezultata. (…) Ciklus Svinja je odličan plivač nazvan je aleatornom ili stohastičkom poezijom. Procesi kojim je pesnik dolazio do ovih svojih tekstova, mogu biti zanimljivi ili ne, ali ovde imamo posla sa jednim genuinim osećanjem humora, inventivnim dobro složenim opet sa dimnom zavesom automatizma. (…). Posebno je zanimljiv i duhovit ciklus „ABC o Miroljubu Todoroviću“. Parodijom stila reklama (…) Todorović ostvaruje najhumornije trenutke naše posleratne poezije. (Miodrag Pavlović, iz recenzije zbirke Svinja je odličan plivač, Prosveta, 1971) Signalistička poezija i poetika Miroljuba Todorovića mogla bi se odrediti i kao svojevrsna socijalna kontrapoezija, koja nastoji da sruši i negira sve postojeće i do sada vladajuće poetičke i estetičke sisteme. (dr Veselin Ilić, iz Pogovora u zbirci Čorba od mozga, 1982)

Poznat kao osnivač i teoretičar signalizma, neoavangardnog književno-stvaralačkog pokreta, Miroljub Todorović iznedrio je još jednu zbirku priča, ali ne samo to. Njegovo delo „Itaka“ pored kratkih priča sastoji se i od snova, nađenih priča i slikovnih priča. Stvarnost i fikcija, fragmentarne i kratke prozne celine, svojevrstan provokativni stil u osnovi čine ovo delo. Svakodnevnica, fantazmagorični prizori, zemaljska i vanzemaljska egzistencijalna pitanja (i odgovori) , Vilijem Blejk, Leonardo da Vinči, Šopenhauer, Barouz, Ginzberg, avarsko groblje, Balzak, Oskar Davičo i mnogi drugi likovi i teme na orginalan , uzbudljiv i dinamičan način opisani su perom Miroljuba Todorovića. Ova knjiga je jezička i prozna bravura, koliko provokativna toliko i zaumna. Posebno su u ovom delu interesantni prepoznatljivi Todorovićevi signalistički kolaži.

Iz recenzije Dušana Stojkovića:

Todorović je šatrovački jezik, koji je do tančina izučio, ali mu i inventivno pristupio stvarajući čitav niz neošatrovačkih reči i idioma, „doživeo kao svojevrstan vid metaforizacije standardnog jezika i u prvi plan (je) doveo njegovu poetsku dimenziju”. Sam Todorović je, pišući doduše o svojoj šatrovačkoj poeziji, naveo nekolike neologističke šatrovačke reči i objasnio kako ih je skovao (npr. telezur, trakalice, vonjiferisati, tasterstacin…). On jezik „širi” spuštanjem na jezičko dno: osvežava ga preuzimajući reči od onih koji su sasvim marginalizovani u društvu ili su sami sebe na određen način marginalizovali osvajajući samosvojne pozicije, prkoseći tako zgomilanoj, jezički uniformisanoj, većini. No, sasvim je moguće, i više nego verovatno, da se Todorović toliko uživeo u šatrovanje da je čitav niz šatrovačkih reči ili, nešto manje, izraza sam načinio, spravio. Osnovni efekti koji se njegovom podrugljivošću postižu mogli bi se s razlogom nazvati humornim, a šatrovački jezik se sasvim dobro uklapa u jedan od osnovnih ciljeva koji je sebi signalizam postavio: izvršiti „destruiranje tradicionalnog i standardnog pesničkog idioma”.

PRIČKO MARATONAC

Bunario sam važne valjuge. Radilo se o šemi koju sam startovao. Šljaka je bila kvarna pa sam morao da znam neke štosove kako se ne bi našao u buli.
Kurajber kod koga sam odgiljao da me posavetuje bio je omalen, paticvrk živih žmigavaca i živog jezika. Pričko maratonac.
Kupio sam od njega puno štosova ali ne i ono zbog čega sam došao. Tu je kulov bio mutan.
Ođanisao sam da nešto štekuje od mene.


METROPOL

Šnjuram se Bulevarom kod Pravnog. Žurna raja, furaju sokoćila, zvone trandže.
Onda ušibam u obnovljeni Metropol da zraknem kako su ga sredili.
Samo što sam ušao nagazim na mog starog pajtosa Acu Dasku. On me odvede za svoj sto gde su sedeli neki njegovi frendovi.
Klapa je bila gotivna i vesela. Trnguzili smo i cirkali, uz dobru žvaku, do kasno u noć.



PUHANA

Idem u puhanu. Treba malo da se nabildujem. Nisam dugo vežbao. Ubucio sam se.
U puhani puno raje. Goli do učkuruša dižu tegove, teško danfaju, stenju, nabijaju mišiće. Prozori su otvoreni. Oseća se bazd. Kulovi uzimaju proteine i steroide za veće čvorove pa onda farbaju vazduh, ispuštaju šitične gasove ilegalce.