Kralj Aleksandar Karađorđević branio je Jugoslaviju diktaturom. Za njega, ako je vidovdanski projekat države propao, nije propala sama država i nju je vredelo braniti. U njegovim očima, uvedena diktatura bila je funkcionalna diktatura. Njen zadatak je bio da država odahne dok se stranačke strasti smire. Ali, stranačke strasti bile su u funkciji njihovih državnih vizija, suštinski nepomirljivih. Srpske stranke posmatrale su srpsko državno pitanje kao jugoslovensko, dok su hrvatske stranke jugoslovensko pitanje gledale kao hrvatsko državno pitanje. Jedino je za kralja jugoslovensko pitanje bilo supstantivno državno pitanje i zato je polagao pravo da državu brani i sredstvima otvorene diktature.
