Proizvodi

Direr je najveći nemački slikar i jedan od vodećih intelektualaca evropske renesanse. Uvek u srži istorijske rasprave, u neposrednom odnosu s prinčevima i carevima, sagovornik umetnika i mislilaca i angažovani učesnik velikih istorijskih događaja svog doba, Direr je ličnost neisrpne privlačnosti. Njegova umetnost i njegova misao ističu se na srednjevekovnoj kulturnoj panorami u prvim decenijama XVI veka, u neobičnoj i možda nenarušivoj mešavini stalne sposobnosti introspekcije i savršene uklopljenosti u društveni život Nirnberga. Na pragu istorije, Direr se nalazi uz bok svog gotovo savremenika Mikelanđela, dve najodsečnije i najskeptičnije umetničke svesti Evrope u doba reformacije.

Istorija zapadnog slikarstva deli se na dva velika perioda, pre i posle Ticijana. Nijedan drugi majstor, stari ili moderni, nije toliko duboko uticao na razvoj, tehniku i sam pojam slikanja. Rembrant i Rubens, Karavađo i Velaskez, Goja i Mane, pa čak i Van Gog i Matis, Pikaso i Polok njegovi su suštinski dužnici. Kršeći tradicionalna pravila i tehnike, sve do direktne intervencije na platnu koja izgleda veoma slično performansu nekog savremenog umetnika, Ticijan, svojim četkicama i trljanjem prstima daje novu dimenziju slikarstvu.

Mikelanđelo Merizi Da Karavađo (1571-1610) se smatra prvim velikanom baroknog slikarstva koji je izvršio veliki uticaj na Rubensa, Velaskeza, Rembranta. Karavađovi radovi se odlikuju realizmom prikaza i korišćenjem izrazitog kontrasta svetlo-tamno. On odbacuje svako idealizovanje i težnju za ulepšavanjem, pa i na slikama sa religioznom tematikom, zbog čega su često njegova dela nailazila na osudu tadašnje kritike.

Upravo je njegovo neuklapanje u tadašnje norme slikarstva i umetnosti, bilo odraz njegovog društvenog života. Karavađo je bio kontroverzna ličnost, uvek između dve krajnosti: od protagoniste crnih hronika do velikana umetnosti. Njegova biografija je isprepletana mnogim pričama o ubistvima, tučama, tamnicama i bežanjima iz istih. Bio je brutalan i neobuzdan, spreman da potegne nož na svakog ko ne deli njegovo mišljenje. Ipak, upravo taj život koji je provodio po krčmama, u društvu sa skitnicama, kafanskim ološem i kockarima, bežeći pred policijom iz mesta u mesto, je ključ za savršeno poklapanje umetnosti i života koje je vidljivo na njegovim remek-delima.

U monografiji o Karavađu možete da čitate o njegovom burnom životu i stvaranju i da uživate u kvalitetnim reprodukcijama njegovih najpoznatijih slika poput -Polaganja u grob-, -Glave Meduze-, -Raspeća Svetog Petra- i drugih. Pored ovih informacija knjiga sadrži i antologiju kritike Karavađovih remek-dela, kao i popis galerija i muzeja gde su ona izložena.