Proizvodi

Studija Svetozara Poštića o posebnom vidu dela jednog od najznačajnijih stvaralaca našeg vremena Mihaila Mihailoviča Bahtina predstavlja novinu na našem jeziku. U ovoj studiji autor je posvetio posebnu pažnju dijalogizmu ovog značajnog stvaraoca. U nekoliko poglavlja, od kratkih biografskih podataka o Mihailu Mihailoviču Bahtinu, do dijalogizma kao “projavi Svetog duha” Poštić je nastojao da delo dovede u vezu sa osnovama hrišćanske dogmatike. Impresionira dubinsko poznavanje literature sa hrišćanskim veroispovednim sadržajem. Uz to, pokazao je neobičan smisao za intelektualna razmišljanja. On je pošao od Bahtinove misli da “samo religija određuje ničim neograničenu slobodu misli” u osvetljavanju pogleda na svet ovog naučnika. Iz toga je proistekla ideja da je “Bog autor” i da je “čovek junak” njegovog dela. Posebno je zanimljivo shvatanje o perihorezi, prožimanju, božanskog i čovekovog načela, iz čega je proistekla svetost ljudskog tela i materije uopšte. Iz istog načela je proistekla misao da je reč otelovljenje misli, da je dijalogizam ovaploćenje Svetog duha. Poštić je nastojao da na ovim teorijskim osnovama sagleda Bahtinovu teoriju polifoničnosti koju je posebno razvijao u knjigama o Dostojevskom i Rableu.

Vitomir Vuletić

Boljševici su vlast u Rusiji preuzeli 7. novembra 1917. godine, posle niza odlučnih akcija i zauzimanja Zimskog dvorca u Petrogradu. Usledio je krvav građanski rat, koji je odneo deset miliona života, dva miliona ljudi oterao u emigraciju te izazvao ogromnu glad i nemaštinu u zemlji. Obračun komunista s buržoazijom uništio je privredu i kulturu do neprepoznatljivosti.
U knjizi Sunovrat ruske kulture Svetozar Poštić obrađuje Februarsku revoluciju, Oktobarski prevrat i građanski rat, naročito Beli pokret, koji je konačan poraz doživeo 1922. godine. Autor nam daje nove uvide u propast ruske kulture u određenom istorijskom periodu – kroz opise učesnika i svedoka ove tragedije i njihovih životnih sudbina. U poslednjem delu knjige prikazan je rat protiv Crkve i vernika, koji je za cilj imao da iskoreni tradicionalnu religioznost i uspostavi veru u Revoluciju, dijalektički materijalizam i ostvarenje raja na zemlji.