Proizvodi

"Lišeni svega", roman iz Hainskog ciklusa, jedno je od najznačajnijih naučnofantastičnih dela svih vremena.

Dva sveta, Anares i Uras, jedan su drugome mesec, u zavisnosti od toga na kojem se nalazite. Na Urasu su oni koji žele nadmoć i žele da poseduju sve i svakoga. Na Anaresu žive oni koji, odrekavši se posedovanja, žele da ostanu verni zamisli o deljenju svega, pa i sebe sa drugima, i zamisli o obećanju, datom drugima, ali i sebi.

Fizičar Ševek, spreman da ode sa druge strane zida koji razdvaja dva sveta, pokazaće kako oni koji ne poseduju ništa mogu imati i dati više nego oni koji poseduju sve. Svom svetu i svim drugim svetovima Ševek će podariti zamisao koja će iz temelja promeniti odnos i komunikaciju između poznatih svetova.

Najveće bogatstvo je ono koje nosimo u sebi i koje nesebično delimo sa drugima a jedina nagrada i jedini zakon jesu lično zadovoljstvo i poštovanje drugih. Ovaj roman uveriće nas u to da i oni koji imaju sve mogu biti siromašni: duhom, dobrotom i ljudskošću.

"Svet se kaže šuma" delo je ljutite autorke koja se ne miri s nepravdom koju čovek nanosi drugom čoveku, drugim živim bićima i svetu u kom živi.

Ljudi su na Teri iscrpli resurse i generacijama unazad niko tamo nije video pravo, živo drvo. No, drvna građa je Teranima i dalje preko potrebna. Stoga su otišli na drugi svet, Atše, sačinjen od okeana i ostrva prepunih šuma, kako bi sekli to blago i transportovali ga na matičnu planetu. Plan deluje vrlo jednostavno i ostvarivo, izuzev jedne začkoljice: Atše nije lišen svesnog života. Na njemu žive ljudi visoki oko jedan metar i prekriveni zelenim krznom, ljudi koji obitavaju u savršenoj harmoniji sa šumovitom i senovitom okolinom, miroljubiv sićušni narod koji ume svesno da sanja i koji ne poznaje nasilje. Međutim, zahvaljujući ljudima i njihovim šumarskim logorima sa „dobrovoljnom” radnom snagom, upoznaće ga u njegovom najsurovijem obliku…

Svet se kaže šuma delo je ljutite autorke koja se ne miri s nepravdom koju čovek nanosi drugom čoveku, drugim živim bićima i svetu u kom živi. Iako je napisan u vreme Vijetnamskog rata, kom se Ursula K. le Gvin žestoko protivila, još uvek je savršeno aktuelan, jer se bavi temama kao što su invazija, eksploatacija, represija, nužnost otpora, neophodnost staranja o planeti i njenim resursima, potreba za tolerancijom i razumevanjem između nacija, rasa, polova.

Oštar, provokativan i subverzivan, ovaj kratki roman, koji pripada neformalnom autorkinom Hainskom ciklusu, navodi čitaoca da se zamisli nad postavljenim pitanjima i odredi prema njima, drugim rečima, da se, po mogućstvu, promeni i sagleda svet u drugačijem svetlu. Aktuelnost ovakve vrste štiva treba da nam služi kao tužni podsetnik da u mnogim aspektima naša civilizacija ima još mnogo toga da nauči i fino podesi ne bi li dosegla nivo na kom slične literarne indignacije ne bi bile nužne.

Prva novela, „Nalazač“, svojevrstan je „uvod“, priča iza priče o prve četiri knjige Zemljomorja. Proces njenog pisanja odista je bio poput leta u nepoznato na niti paučine. Nisam imala jasnu predstavu kuda je to mladi Vidra krenuo kada se uputio u svoj mračni svet u kojem vlast imaju rđavi ljudi. Znala sam samo da će doći na Rouk i da će tamo zateći, ili osnovati, Školu. Idući njegovim stopama nadala sam se da ću saznati, za početak, kako su se to čarobnjaci Rouka, onakvi kakvi su bili kada sam ih upoznala, odrekli svoje seksualnosti i kolikog dela ljudskosti su se morali odreći sa njome.
Sve priče su svojevrsne ekspedicije – ispituju nejasnoće, ravnotežu i njeno odsustvo, moralne izbore. „Tamnoruža i Dragulj“ takođe se bavi pitanjem čarobnjačkog celibata, ali postavlja i pitanje: ukoliko biste se mogli baviti magijom ili pevati, ali ne i jednim i drugim, šta biste odabrali i zašto? U „Kostima Zemlje“ saznala sam ko je Ogion, ko mu je bio učitelj i koliko daleko magija može ili ne može sezati. Priča „Na Močvarnoj visoravni“ omogućila mi je da se pozabavim onim što nedostaje kada se magija poima isključivo kao moć. Moć nad kim, i šta sa njome činiti? Spasti svet od neprijatelja? Je li to sve? Je li to dovoljno? Ukoliko je moć odgovornost, za koga ste odgovorni? U ovoj priči (kao i u Maču u kamenu T. H. Vajta i mnogim drugim fantazijama) prisustvo životinja ne dozvoljava isključivo antropocentrične konvencije, nego nagoveštava drugačiji, širi poredak stvari.
Poslednja novela, „Vilin Konjic“, direktan je most između knjige Tehanu i poslednjeg romana. Događaji na njenom kraju slede nakon što se završi Tehanu a prethode Drugom vetru. Sve što sam naučila o odnosu ljudi i zmajeva u priči izlazi na površinu, skupa sa spoznajom šta je to na Rouku pošlo po zlu. Počela sam da čujem poslednje velike teme celokupne priče o Zemljomorju. Sve je počelo da dolazi na svoje mesto.
 

Kad god bi noću čvrsto zaspao, vrač Jova obreo bi se na obronku iznad zida sa čije druge strane su mrtvi, spremni da nahrupe u svet živih. Skrhan i raslabljen, obraća se za pomoć Velikom majstoru Ustrojstva, od koga saznaje da je Arhimag Jastreb, taj legendarni čovek koji je vratio kralja iz carstva mrtvih, a zatim odleteo na ledima zmaja, i dalje živ.

Pre mnogo godina, mlada sveštenica Tenar i moćni čarobnjak Ged zajedno su pobegli iz zlokobnih Atuanskih grobnica. Ona je sada farmerova udovica koja je izabrala jednostavna zadovoljstva običnog života. On je slomljeni starac koji je izgubio magijske moći. U mladosti su pomogli jedno drugome u mračnim i opasnim trenucima. Sada moraju ponovo udružiti snage kako bi pomogli drugom u nevolji – zagonetnom detetu čija sudbina tek treba da se otkrije…
Ursula Le Gvin u ovom romanu sa posebnom pažnjom istražuje razlike između muške i ženske moći i magije i dragocenu prirodu tradicionalno ili stereotipno ženskih osobina, postupaka i sposobnosti. U ovom svetu ženama nije dozvoljeno da budu čarobnice, a muške sposobnosti i ponašanja smatraju se superiornim. Ipak, u četvrtoj knjizi Zemljomorja čitaocima se otkriva zapanjujuća, silovita moć koja može označiti i početak uspostavljanja ravnoteže.
Prvobitni podnaslov romana Tehanu, objavljenog čak 18 godina nakon prvog troknjižja, glasio je “Poslednja knjiga Zemljomorja”. Sva je prilika, međutim, da autorka nije mogla a da ne razreši neke od otvorenih i nedovršenih misterija sveta Zemljomorja – godine 2000. objaviće Drugi vetar, knjigu kratkih priča čije će radnje i uzbudljivi junaci iznova premrežiti ovaj čudesni arhipelag.

Leva ruka tame objavljena je pre pedeset godina, ali značaj i upečatljivost ovog romana isti su kao i 1969. godine. A možda i snažniji: čini se da nam je više nego ikad potrebna priča o dva bića koja uče da razumeju ono drugo uprkos kulturološkim preprekama i stereotipima seksualnosti. Genli Aj ne veruje svom glavnom savezniku u Getenu. Ne polazi im za rukom da komuniciraju bez zazora, čak i kad prilike u kojima se nalaze počnu da se pogoršavaju. Ursula Le Gvin besprekorno razotkriva zamke komunikacije koje prebivaju između kultura i način na koji ljudi razgovaraju i razmenjuju se jedni sa drugima.

U trećem nastavku serijala Zemljomorje, tama se nadvija nad svetom magije, jer ona počinje da napušta čarobnjake i svet u kojem žive. Čarobnjak Ged je sada veliki Arhimag i gospodar zmajeva, pred kojim je opasan zadatak da otkrije uzrok velikoj promeni koja se događa oko njega. Na opasnoj i neizvesnoj avanturi u koju se upušta, društvo mu pravi mladi princ Aren, željan dokazivanja i ispitivanja svoje hrabrosti. Mračnija i napetija od prva dva dela, Najdalja obala govori o testiranju snage i volje, i limitima do kojih se sa tim testiranjem može, i sme ići. Istovremeno, Ursula le Gvin pred nama prostire svet mnogostrukih, živopisnih i specifičnih kultura sa kojima naši junaci dolaze u kontakt, i gde možemo videti svu snagu i potetnost njene maštovitosti. Ova knjiga govori o savezu mladosti, poleta i entuzijazma sa jedne, i zrelog doba u kojem slabljenje fizičke snage biva kompenzovano velikim iskustvom i mudrošću iz nje proisteklom sa druge strane. Ursula le Gvin nam ovim nastavkom svog serijala prikazuje putovanje na kojem će se pre ili kasnije naći svako ko u svom životu oseti gašenje neke metaforične i duboko lične magije.

Drugi nastavak serijala Zemljomorje govori o devojčici Tenar, koja postaje nova sveštenica božanstva Bezimenih. Time će ona sve stvari koje su joj dragocene u životu staviti na test, čak i svoje ime. Jer ona postaje Arha, čuvarka zloslutnih Grobnica Atuana. Istovremeno, u mračne lavirinte grobnica stiže i mladi čarobnjak Ged, koji će pokušati da ukrade najveće bogatstvo Grobnice – prsten Eret-Akbe. Ovo je priča o poverenju, sazrevanju i prihvatanju odgovornosti za preuzimanje toka lične sudbine u sopstvene ruke. U tami isprepletanih hodnika, kojima se ka samospoznaji može večito tumarati, pronalaženje vere u sebe i čuvanje nade u postojanje dobra na svetu postaje jedina svetlost koja će obasjati put ka površini. Maestralna stilistička veština i sjajna stvaralačka zamisao Ursule le Gvin ilustruju kakvu snagu mogu imati ubeđenja, ali i gde je granica nakon kojih moramo početi da ih preispitujemo.

Ovo je prvi tom iz sada već kultnog serijala „Zemljomorje“ poznate SF spisateljice Ursule le Gvin. Čarobnjak iz Zemljomorja je specifična mešavina fantastične književnosti i bildungs romana, isprva doživljavana kao literatura za decu, da bi u godinama ozbiljne recepcije koje su usledile ona dostigla status jedne od najvažnijih knjiga ovog žanra. Glavni junak Ged, sin siromašnog kovača, poseduje talenat za magiju koji će ga odvesti u neočekivane avanture sa čudovištima, zmajevima i natprirodnim silama svake vrste. Ali taj talenat će ga suočiti i sa ličnim slabostima, kao što je arogancija i nestrpljivost, koje je važno pobediti podjednako kao i svako zlo. Margaret Atvud je za ovaj serijal rekla da je „vrelo savremene fantastike“. U pitanju je svevremena priča o odrastanju, upoznavanju sa magijom i silama prirode, i susretu sa smrti, nakon kojeg niko ne ostaje isti.