Proizvodi

Trinaestogodišnji muzički genije Volfgang Amadeus Mocart već je osvojio publiku u svojoj rodnoj Austriji, gde je još sa šest godina svirao za kraljevsku porodicu. Od kraljevskih dvorova Evrope iz 18. veka do opera i balova na kojima je nastupao prate ga divljenje i slava.

Međutim, njegovo detinjstvo liči na život odraslog čoveka. Kada na nastupima širom Italije upozna podjednako talentovanog violinistu Tomasa Linlija, svog vršnjaka, obojici će to prijateljstvo doneti ono za čim čeznu: vragolije, igre na otvorenom, pa čak i zaljubljivanje u lepu Martinu. Kroz njihove razgovore upoznajemo kraljeve i kraljice tog doba, učimo o igrama mladog Mocarta i koje su mu bile omiljene poslastice.

Roman o prijateljstvu dva nadarena mlada muzičara pruža živopisan uvid u značajno nasleđe Mocartove besmrtne muzike.

Romansirano svedočanstvo o sudbini dece sa Kozare

Posle Austrijanke, potresnog romana o Diani Budisavljević, Zoran Milekić je naslikao portret dece koja su preživela rat odvojena od porodice i u strepnji da više nikada neće videti roditeljski dom.

Kozara, 1941. Dve porodice beže od ustaša, Nemaca, smrti i neizvesnosti. Žene se ne odvajaju od dece dok muškarci traže zaklon i hranu. Nemila su vremena, treba spasti goli život. Svoj i život dece.

Dragoje, Jelena i Mika glavni su junaci ove priče. Prerano odvojeni od roditelja, odvedeni u logore Stara Gradiška i Jastrebarsko, potiskuju strah i gaje nadu da će videti roditelje, braću, sestre, bake i deke čim se za to ukaže prilika. Neki su čekali dve, neki tri godine, neki nisu ni dočekali sreću ponovnog okupljanja.

Ovi mali heroji morali su da budu mudri i strpljivi. Istinita priča o njima svedočanstvo je o veličini dečje nade i snage u teškim vremenima. I opomena da se ovakve priče ne zaborave.

„Kroz potresnu sagu o deci iz Drugog svetskog rata s Kozare, Milekić nam ispreda roman o neslobodi, univerzalnu priču o zlu i lažima, bežanju od nasilne smrti, logorima i kasnijem pristajanju na uslovnu slobodu – pod drugim imenom i u tuđoj konfesiji – ili pod svojim imenom ali bez vidljive verske i nacionalne određenosti u javnom prostoru dugog vremena bezbožničke idolatrije, koje je usledilo u čitavim decenijama posle stradanja.“ – Nebojša Jovanović

„I ovaj roman Zorana Milekića o sudbini dece logoraša, koja su zahvaljujući podvigu Diane Budisavljević i njenih saradnika preživela pakao Jasenovca, otima tu tragičnu i obavezujuću činjenicu od zaborava i doprinosi kolektivnom sećanju na zlo koje se obrušilo na jedan narod. Suočen sa istinom koju je spoznao, autor ostavlja neizbrisiv trag o vremenu, i živote svojih junaka urezuje u svest potomaka.“
– Tihomir Stanić

„Zoran Milekić, čuvar sećanja, još jednom nam otkriva tajne, kopajući po starim, nikada nezaraslim ranama. Ali neke rane i ne treba da zarastu – jer nam pokazuju da smo živi i da nismo zaboravili. Trudio sam se da se ne zaplačem. Stvarno sam se trudio... Nisam uspeo.“ – Branislav Janković

lustrovala Marina Veselinović

Znate li da je mali Branko Ćopić hteo da sa vrha jednog brega grabuljama dohvati mesec? Da li ste čuli da je Ivo Andrić bio nesuđeni glumac? Da li vam je poznato da je mala Isidora Sekulić volela da mašta u – buretu?

Svaki veliki pisac postao je to zato što je u detinjstvu zavoleo knjige ili doživeo nešto što ga je posle opredelilo da bude pisac. Na ovim zabavnim stranicama upoznaćeš kakva su detinjstva imali naši pisci i kako su se rane godine odrazile na njihovo sazrevanje i karijeru.

• Branislav Nušić
• Branko Ćopić
• Vuk Stefanović Karadžić
• Danilo Kiš
• Dositej Obradović
• Ivo Andrić
• Isidora Sekulić
• Janko Veselinović
• Jovan Jovanović Zmaj
• Mehmed Meša Selimović
• Miloš Crnjanski
• Miroslav Mika Antić
• Petar Petrović Njegoš
• Rastko Sava Nemanjić
• Stevan Sremac

Predstavljamo vam ilustrovani životopis Dositeja Obradovića. Dositej je prvi koji stvara nacionalnu književnost na narodnom jeziku, namanjenu širokim narodnim slojevima. U tom pogledu Dositej je preteča Vuka Karadžića. Uz verodostojne ilustracije i autentične fotografije, mladi čitaoci upoznaće se sa likom i delom ovog velikana.

Roman o Diani Budisavljević, zaboravljenoj heroini Drugog svetskog rata

Kasno proleće 1942, gluvo doba noći. Na sporedni kolosek zagrebačke železničke stanice pristiže transport stočnih vagona krcat srpskim ženama. Odlaze na prisilni rad u Nemački Rajh. Pored šina razapet je šator Crvenog krsta. Sredovečna Austrijanka Diana Budisavljević Obekser deli im čaj i nešto hrane. Danima i nedeljama muči je isto pitanje: gde su deca? Ona koja su preživela ustaške pokolje odvojena su od majki i očeva i prepuštena sebi.

Posle mnogo traganja Diana Budisavljević saznaje da su u Staroj Gradišci, ispostavi zloglasnog logora Jasenovac. Upornošću i nadljudskim naporom sa grupom svojih saradnica uspeva da prodre u tu fabriku smrti. Tog vrelog letnjeg dana 1942. susreće se s prizorima iz pakla. Vrhovni zapovednik Maks Luburić naređuje joj da hitno napusti logor.

Dece je mnogo, a vremena za njihovo izbavljenje malo. Diana je odlučna, prekršiće sve Luburićeve naredbe jer zna da je akcija spasavanja srpske dece iz ustaških logora smrti zapravo akcija spasavanja čovečnosti iz životinjskih kandži zla.

„Zahvalnost i divljenje koje podvig Diane Budisavljević budi inspirisali su Zorana Milekića da ovim romanom doprinese očuvanju uspomene na ovu izuzetnu heroinu. Verujem da će roman Austrijanka zbog filmičnosti biti pretočen u potresnu televizijsku seriju o ženi za koju decenijama nisu znali čak ni oni čije je živote otela iz surovih kandži smrti i spasla ih kad spasa i nade nigde nije bilo.“ Tihomir Stanić

Biografski roman MALI VOJNIK VELIKOG RATA, autora Zorana Milekića, pojavljuje se u godini obeležavanja stogodišnjice proboja Solunskog fronta. Jubilej velikog istorijskog događaja autoru je poslužio kao povod za sećanje na zaboravljenu ličnost Prvog svetskog rata. U pitanju je Momčilo Gavrić, osmogodišnjak koji je u Prvom svetskom ratu dobio čin kaplara.
Spremajući se da piše svoj istorijsko-biografski roman Zoran Milekić, istoričar po zanimanju, nije mogao ostati na dostupnim podacima o Gavrićevom životu. Zbog toga je njegovom pisanju prethodio dugotrajan istraživački posao, prepiska sa ambasadama, konzulatima, muzejima, arhivama, Gavrićevim naslednicima i svima onima koji su ga mogli navesti na neki trag o životu Momčila Gavrića.
Priča o Gavriću, potresna, emotivna i poučna, nije samo pričao o ratnim siročadima, deci vojnicima, već i priča o ratnim strahotama i stradanju jednog naroda

Predstavljamo vam ilustrovani životopis Mihaila Petrovića Alasa, naučnika, profesora, akademika, pronalazača, okeanografa, pisca putopisa i najboljeg ribara među matematičarima, jednog on najvećih svetskih umova na polju difrerncijalnog računa. Uz verodostojne ilustracije i autentične fotografije, mladi čitaoci upoznaće se sa likom i delom ovog velikana.