Kada kuvate radite to od srca. Pripremanje hrane treba da Vam bude radost. Hrana koju jedete utiče na Vaše raspoloženje i misli. Pokušajte da pripremate hranu sa osmehom na licu. Verujte, svaki Vaš osmeh će se isplatiti. Ne dozvolite da Vam hrana bude sve na svetu ali morate znati da je veoma važna za Vas život. Zato je konzumirajte u malim i kvalitetnim obrocima! Prijatno!
Vix quaeritur long adsque usu prudentia; što bi reklo: teško se stekne mudrost bez duge prakse! Da bi stekli mudrost, vadite često ovu knjigu iz džepa i čitajte je!
Mudri ljudi ostavili su generacijama posle njih "proizvodom"svoje pameti - mudrost. Izreke tih ljudi su zapisane za budućnost, da se meri prošlost i sadašnjost. Knjiga koju treba stalno čitati!
U doba kada nije bilo vozova i parobroda nego se polako plovilo jedrilicom ili kaskalo na konju, svako putovanje je bilo veliki događaj. Tako su i nastale ove čudnovate priče.
Ni jedna vlast ne poštuje ljudska prava u bukvalnom smislu te reči jer bi to svetske procese uvelo u demontiranje svake hijerarhijske strukture, i vlast i vlasništva. "Jednakosti" neće biti nikada na globalnom nivou, ima je samo u zatvorenim krugovima. "Bratstva" ima samo u onim organizacijama (i "klasama") koje imaju zajednički interes i cilj. "Ljudskosti" u odnosima prema čovečanstvu ima u priči, ali svetski ratovi, porobljavanje, tlačenje i eksploatacija ljudi pokazuje da humanistički odnos prema ljudima ostaje neostvareni ideal svih klasnih društava jer je prosto neostvariv.
Po naslovu ovog romana očekivalo bi se humorističko delo, lična istorija kakvog smešnog tipa i njegovi doživljaji; sve to besplodno trubadurstvo ovog „večitog Jude" ljubavi i braka Šamike Kirića, međutim, nije nimalo veselo. Propali ženidbeni pokušaji jednog malovaroškog „galantoma" proširili su se u veliku i mračnu sliku socijalne vrste; i roman je postao slika jedne obolele sredine, socijalni dokument višeg reda i većeg za-mašaja. Taj roman živo i živopisno opisuje propadanje građanskog staleža u Sent-Andreji, a može se reći i srpskog građanstva u Južnoj Ugarskoj, koje je nekad toliko značilo i koje je nacionalno i socijalno tako palo.
Jakov Ignjatović (1822-1889) je najveća ličnost našeg realizma, kaže Miloš Crnjanski: njegovi romani bi trebalo da su na svakom stolu danas; davali bi dubok osećaj prolaznosti i videli bismo da imamo čitav jedan kraj gde smo izumrli.
Jakov Ignjatović je jedan od prvih i najplodnijih srpskih romanopisaca. U romanu "Veciti mladozenja" prikazan je uspon i propadanje bogatih srpskih porodica doseljenih u Sent Andreju u vreme velike seobe i veciti sukob generacija.
“Narodni poslanik” - prva Nušićeva komedija, ide u red njegovih vrhunskih ostvarenja. Zanimljiva je istorija i sudbina ove komedije. Komad je išao od upravnika Narodnog pozorišta (M. Popović Šapčanin) do recenzenata (Milovan Glišić i Laza Lazarević), od jedne do druge instance, da bi najzad, 19. oktobra 1896. godine, gotovo deceniju i po otkako je napisan, bio prikazan na zadovoljstvo publike - pred punim pozorištem i uz određene primedbe kritike. Ili - po rečima samog Nušića, „dok je moj “Narodni poslanik” putovao iz kancelarije u kancelariju ili se baškario po policijskim fijokama, dotle je vreme naglo odmicalo, godine prolazile, život se menjao".
Jedan od razloga životvornosti Nušićevog komičnog teatra svakako je i u tome što pojedini poroci koje je tako inventivno naslikao nisu iščezli ni u naše dane. Ipak, najveća tekovina njegove komediografije jeste životvorni i neuništivi smeh, a upravo je u tome i najveća mera humanosti. Po tome je Nušić (1864-1938) savremen i svevremen, kao i svi veliki komediografi od antike do danas.
Lako čitljivi i iscrpni tekstovi razjasniće mnoge nedoumice o vasioni, istoriji, ljudskom telu i životinjama. Sve najvažnije oblasti života obrađene su u ovoj knjizi koja će zadovoljiti znatiželju najmlađih čitalaca.
Zahvaljujući ovoj knjizi razjanićete mnoge dileme i razrešiti mnoge male, svakodnevne misterije. Saznaćete nešto novo iz raznih oblasti - istorije, nauke, životinjskog carstva, ljudskog tela i mnogih drugih. Pročitaćete odgovore na pitanja koja smo mi za vas pripremili. Verujemo da ćemo uspeti da zadovoljimo vašu znatiželju.
Pendlton se nakrilio sa Senovitog brega nad samim srcem starog grada. Ovo zdanje Zlatnog doba izgrađeno je 1800. godine kao dom iz snova bogatog industrijalca. Skoro od samog svog početka ova veličanstvena građevina bila je zaodenuta strahom u izlivima ludila, samoubistava, masovnih pokolja i priča o tome koje su umnogome bile strašnije od samih zbivanja. Međutim, od 1970-tih, kada je bila preuređena u zgradu sa luksuznim apartmanima, Pendltonom je vladao mir. Njegovim srećnim i uspešnim stanarima – među kojima su popularna kompozitorka i njen sin, korumpirani bivši senator, advokat, udovac i pohlepni investitor – njihovi stanovi pružali su utočište, a tamna istorija zgrade umalo je zaboravljena.
Ali sada, neobjašnjive senke mile po zidovima, sigurnosne kamere emituju nemoguće scene, fantomski glasovi mrmljaju na nepoznatim jezicima, neljudske kreature lunjaju po podrumu, liftovi uranjaju u nepojmljive dubine. Sa svakim satom strahote narastaju: štagod je zaposelo Pendlton u prošlosti, sada se vratilo. Veoma brzo, sve što se dešavalo među tim zidinama biće zahvaćeno smrtonosnom plimom iz koje će se tek nekolicina spasti.
