Autor brojnih romana, pripovedaka, dramskih dela, Galdos je značajan i zbog unikatne književne estetike i sintetičkog karaktera dela. Njegov roman Milosrđe ima posebnu vrednost ne samo u opusu pisca već i u istoriji španske književnosti.
Ovo delo, napisano u fazi tzv. „duhovnog realizma“, umnogome sadrži znalački prikaz španskih društvenih okolsnoti i madridskog života u drugoj polovini XIX veka. Tema društvene marginalizacije, te postojanja paralelnog sveta i zajednice obespravljenih omogućila je Galdosu da čitaocima pokaže svekoliko umeće vrhunskog romanopisca koji ništa ne prepušta slučaju i od čijeg budnog oka se ne može sakriti nijedan vid stvarnosti i čovekovog postojanja. Svet struktuiran na pola puta između materijalizma i duhovnosti, oholosti i humanosti, bogatstva i siromaštva, slikovito je opisan u ovom izuzetnom realističnom delu, a Galdos promoviše utopijske vrednosti opšte humanosti, koje mogu postojati samo pod određenim društveno-istorijskim okolnostima koje treba postepeno razvijati na temeljima održivosti, kroz projekciju jednog humanijeg društva budućnosti.
Objavljivanjem romana Razbaštinjena (1881), prvog naturalističkog romana u španskoj književnosti, Benito Peres Galdos (1843–1920) započinje novu etapu u svom stvaralaštvu, ali i prekida tradiciju poštovanja tehničkih i formalnih vidova književnih vrsta kako bi postigao veći stepen efikasnosti sopstvene ideološke i društveno-političke borbe na polju klasnih sukoba koje prikazuje u književnim delima.
Kroz ljubavnu priču mladog vatrenog liberala Lasara i Klare, štićenice njegovog ujaka Elijasa, pisac u romanu oslikava previranja u društvu tokom trogodišnjeg liberalnog perioda (1820-1823).
Ovaj roman je piščev odgovor na pitanje kakav bi trebao da bude španski roman. U najkraćem – novi roman treba da se zasniva na posmatranju stvarnosti i da ponudi vernu sliku društva, a njegov model i neiscrpni izvor trebalo bi da bude srednja klasa.
