Načela i dela (1970), prva kritičko-esejistička knjiga Bogdana A. Popovića, oblikovana je u dnevničkoj formi nanizanim, manje ili više fragmentarnim, tekstovima o savremenoj poeziji i o mišljenjima o njoj. Dve-tri naredne knjige unekoliko su s prvom
delile koncept o čemu je svedočio i njihov podnaslov „Načela i dela”. Sledile su im zbirke kritika, kritika i eseja, esejističke, pojedinim pesnicima posvećene, knjige polemičkih tekstova i dr... Među ovim knjigama nije, međutim, bilo nijedne u celosti posvećene problemima savremene kritike poezije koja je, zapravo, bila preovlađujuća autorova pre-okupacija... Ova je knjiga upravo takva: savremena srpska kritika poezije je njen parcijalni i integralni predmet. Složeni su u nju (na način saglasan njenom konceptu) probrani eseji i načelni tekstovi iz kritičko-esejističkih autorovih knjiga, njegove časopisne i, češće, novinske kritike.
Ako je, kako to često biva, pitanje validnosti njenog nauma neizbežno, nema sumnje da, na svoj na-čin, ova zbirka tekstova autorovo kritičko delovanje upotpunjuje.
"Antologija novije srpske lirike" Bogdana Popovića imala je izuzetnog čitalačkog odjeka. O njoj je dosta diskutovano, ali, po rečima Ive Tartalje, ostaje jedna od najpoznatijih i najlepših, u celini uzev. Poznato je njegovo načelo: "Pesma mora da bude cela lepa".
