Osamnaesti vek donosi velike promene uz pomoć kojih je napravljen velik pomak u srpskom društvu. Značajnu ulogu u tim promena imao je Dositej Obradović, veliki srpski prosvetitelj. Odvažno i istrajno u svojim idejama, Dositej Obradović raskida vezu sa starom književnošću, koja je bila naklonjena crkvi i Bogu, a priklanja se novoj književnoj struji koja grabi napred i donosi Evropu sa sobom. Svojim zalaganjima u pogledu jezika i pravopisa, ostao je svakako nezaboravljena ličnost, vredna našeg pominjanja.
Knjiga koja se nalazi pred čitaocem prvo je delo najvažnijeg pisca i srpskog prosvetitelja. Život i priključenija nije samo autobiografija pisca nego i svedočanstvo srpskog društva toga vremena, koje je on kritički osmotrio i razmotrio. To je, zapravo, priča o veličini ljudskog uma koji ima tu mogućnost da samostalno razmišlja. Pisano na zanimljiv i neobičan način, ovo delo je prepuno događaja iz piščevog života, kao i naravopoučenija, te stoga ovo delo čini da ga mnogi od nas svrstavaju u moralističke romane osamnaestog veka. Ova knjiga pak predstavlja jednu vrstu dijaloga pisca sa svima onima koji žele da ga čuju.
Pismo Haralampiju nije obično pismo koje je upućeno prijatelju, nego je to isto pismo štampano u stotinak primeraka, kako bi javnost čula ono što Dositej Obradović ima da kaže. Ovo pismo je zapravo književni proglas kojim se obaveštavaju prijatelji o štampanju knjige koja se u pismu najavljuje. Budući da je ta knjiga napisana na srpskom narodnom jeziku, trebalo je kroz ovo pismo obrazložiti ovu krupnu pojavu u srpskoj književnosti. Upravo iz tih razloga, Pismo Haralampiju je, pre svega, manifest prosvetiteljskih ideja.
Dositej nam je uvek bio potreban. Dositejeva reč i danas je jednako - ne, ne jednako, već mnogo, mnogo više! - lepa i dobra narodu našem, ali Dositeja među nama nema ni izdaleka onoliko koliko on zaslužuje, i koliko nam treba. Zašto? Cilj ovog izdanja"Saveta" ostaje jasan - savremenom čitaocu neodložno preneti Dositejevo zaveštanje, i to na jeziku koji može da razume i na taj način omogući da prosvetiteljeva misao dopre do onih kojima je najdragocenija.
Delo Dositeja Obradovića (1739-1811) temelji se, s jedne strane, na njegovim ličnim iskustvima, na putničkim doživljajima i neposrednom poznavanju sveta, a s druge strane na njegovoj ogromnoj lektiri, poznavanju klasičnih i modernih jezika i na širokoj humanističkoj erudiciji. Njegov književni program čine sledeći elementi: raskid s tradicijom crkvenoslovenskog jezika, koreniti kulturni preobražaj naroda na osnovama zapad-ne prosvećenosti, stvaranje književnosti na narodnom jeziku a prema uzorima preuzetim iz zapadnoevropske i antičke tradicije. Taj program je on sažeto formulisao u svom manifestu “Pismo Haralampiju”, a široko ga obrazložio u svojoj autobiografiji -”Život i priključenija”."U svom vremenu Dositej je bio slobodouman i omiljen pisac jer je svojim idejama o slobodi vere, o pravu na demokratsko drustvo, o jedinstvu juznih Slovena ucinio mnogo za svoj narod. Sve to, uz opis svog zivotnog puta napisao je u ovoj knjizi.
