Cilj ove antologije nije bio čisto antologijski: ona se ne zadovoljava izborom najboljih, reprezentativnih, ostvarenja naših nadrealista, već pokušava da iz cela pokaže njihova ostvarenja, jednako i želje i ambicije kao i domete i neosporno ostvarene rezultate. Ona je manje cvetnik, a više riznica, trezor iz kojeg svaki znatiželjni čitalac može da zahvati ono što hoće i ono što mu se svidi. Uz stvarno nezaobilazne pisce i umetnike, ona prikazuje i one koji su se pišući zabavljali, kao i one kojima je pisanje bilo prolazna avantura. Kao i sam nadrealizam, uostalom.
Srbi i erotska poezija gotovo nikada, na prvi pogled, nisu bili u dosluhu. Erotsko smo skrivali kao zmija noge, amputirali, gnušali ga se. Ali, ono je nalazilo mogućnost objave, klijalo iznutra, narastalo, prskalo.
Knjiga koja je pred vama pokušala je da zbere antologijske erotske pesme srpskog pesništva od najranijih dana do trenutka u kojem jesmo. Po nama, i ova poezija prava je i autentična lirika. Ona ima, i mora da ima, i metafizički naboj jer, po Ernestu Grasiju, „erotsko je stanje onoga koji se nalazi između bića i nebića“.
Zahvat kojim je obuhvaćena srpska erotska književnost je izuzetno širok: od narodne poezije preko dubrovačkih pesnika, on vodi do najznačajnijih srpskih književnika poput Milorada Pavića i Danila Kiša, pa sve do pesnika najmlađe generacije.
