Proizvodi

Autorka svetskog bestselera Tetovažer iz Aušvica

Jedna tinejdžerka velikog srca.
Jedan čovek koji misli da nema srce.
Hoće li biti srećnog završetka?

Upoznajte dvoje potpunih stranaca i želju koja će pobuditi prijateljstvo koje menja sve...

Džesi ima 15 godina. Voli svoje prijatelje, mlađeg brata i roditelje, čak i kada se svađaju, što se ovih dana često događa. Ali najviše od svega voli video-igre. Pogotovo otkad je vezana za bolničku postelju.

Aleks ima 29 godina. Mnogo toga ne voli. Nije ni siguran da zna kako da voli. Njegov sto na poslu gde radi kao dizajner igara u virtuelnoj realnosti prazan je, baš kao njegov život.

Onda Džesi poželi jednu želju. Jednostavnu: virtuelnu konstrukciju svog života, nešto što će biti tu, za svaki slučaj, za sve one koji je vole, ako nje više ne bude. Da bi ostvarila taj san, Džesi mora da potraži pomoć od Aleksa. Njihovo neočekivano prijateljstvo oboje ih menja i ostavlja neizbrisiv trag na svim ljudima koji ih poznaju.

Džesina želja je dirljiva saga o hrabrosti, nadi i jakim vezama među ljudima, delo koje se iščitava i prepričava dugo nakon pročitane poslednje stranice.

Od autorke bestselera Tetovažer iz Aušvica, prodatog u više od 5.000.000 primeraka

Godine 1942. Singapur pada u ruke japanske vojske. U očajničkoj želji da spase dete, engleska muzičarka Nora Čejmbers šalje u Australiju osmogodišnju ćerku Sali. Jedan od poslednjih civilnh brodova napušta Singapur, a Nora ostaje u okupiranom gradu s mužem, ostarelim roditeljima i strepnjom da više nikada neće videti svoju devojčicu.

Dok malajsko poluostrvo gori, australijska medicinska sestra Nesta Džejms pridružuje se prestravljenim ljudima koji se evakuišu potrpani na britanski vojni brod Viner Bruk. Među njima je i Nora. Nakon samo dva dana plovidbe brod je bombardovan i potopljen.

Nesta i Nora uspevaju da se dokopaju obale negde u Indoneziji, ali su uhvaćene i sprovedene u jedan od najozloglašenijih japanskih zarobljeničkih logora u kojem se umire od gladi i fizičke brutalnosti nad zarobljenicima. Ali čak i na takvom mestu može se naći tračak nade. Nora je oformila „orkestar glasova“, u pokušaju da internirane makar na trenutak izbavi iz bede snagom muzike. Prijateljstva koja će tako nastati među desetinama žena daće im snagu potrebnu da prežive.

Roman Sestre pod izlazećim suncem inspirisan je istinitom pričom o ženama u ratu, o njihovom sestrinstvu, hrabrosti i izdržljivosti u najmračnijem okolnostima.

„Izvanredna knjiga o hrabrosti i odlučnosti.“
– Closer

Od autorke bestselera Tetovažer iz Aušvica, romana prodatog u preko 5.000.000 primeraka.

Priče nas sve povezuju i podsećaju da uvek i za sve ima nade. Heder Moris u ovom inspirativnom priručniku za život predstavlja niz priča o izuzetnim ljudima koje je upoznala, kao i pouke koje te priče nose.

U Pričama o nadi Heder Moris istražuje blagodeti pažljivog slušanja – veštine koju je primenila kada je upoznala Lalija Sokolova, tetovažera iz logora Aušvic-Birkenau i inspiraciju za svoj bestseler. Ta sposobnost navela je Lalija da joj poveri svoju priču, koju nam je prenela u romanima Tetovažer iz Aušvica i Cilkin put.

U knjizi podrobno saznajemo o autorkinom stvaralaštvu i značajnim životnim događajima. Ona nas upoznaje sa ljudima koji su je nadahnuli i čije intimne priče je ovekovečila u svojim romanima. Otkrivamo kako je ovladala umećem pažljivog slušanja – veštinom koju, kako veruje, možemo naučiti svi. Praktičnim savetima i mnoštvom primera autorka nas uči:

– kako da budemo aktivni slušaoci,
– kako odabrati pitanja koja postavljamo sagovorniku,
– kako osluškivati i kako razumevati sagovornika,
– kako zadobiti poverenje sagovornika,
– kako se sluša istorija,
– kako čuti sebe.

Od autorke bestselera Tetovažer iz Aušvica

Zasnovano na potresnoj istinitoj priči o ljubavi i opstanku

Lepota ju je spasla – i osudila.

Cilka je imala svega šesnaest godina kad je 1942. odvedena u koncentracioni logor Aušvic-Birkenau, gde je komandant odmah primetio njenu lepotu. Zbog toga će biti prisilno odvojena od ostalih zatvorenica, i ubrzo shvatiti da moć, čak i nerado prihvaćena, znači opstanak.

Završetak rata i oslobađanje logora Cilki neće doneti slobodu već optužbu za kolaboraciju jer je spavala s neprijateljem i osudu na zatočeništvo u sibirskom logoru. Ali da li je zaista imala izbora? I gde su granice morala za Cilku, koja je odvedena u Aušvic kad je još bila dete?

U Sibiru se Cilka suočava i sa novim i sa starim, jezivim izazovima uključujući i neželjenu pažnju stražara. Ali kad upozna ljubaznu lekarku, Cilka dospeva pod njeno okrilje i počinje da neguje bolesne logoraše trudeći se da im pomogne u surovim uslovima.

Svakodnevno se suočavajući sa smrću i užasom, Cilka u sebi otkriva snagu kakvu nije ni znala da poseduje. A kad počne da s oklevanjem gradi veze i odnose u toj surovoj novoj stvarnosti, Cilka shvata da, uprkos svemu što joj se dogodilo, u njenom srcu ima mesta za ljubav.

Od deteta do žene, od žene do isceliteljke, Cilkin put rasvetljava izdržljivost ljudskog duha i našu volju da preživimo.

„Nikad nisam sreo hrabriju osobu od Cilke.“ Lali Sokolov, tetovažer iz Aušvica

„Cilkina neizmerna hrabrost i odlučnost da preživi čak i kad je svaka nada već izgubljena bude veliko poštovanje. Potresna priča koju ćete dugo pamtiti.“ Sunday Express

„Izuzetna priča o snazi da se prevaziđu nezamislive teškoće.“ Woman’s Weekly

Svetski bestseler

„Roman o ljubavi i požrtvovanju“ Times Literary Supplement

1942. Lali Sokolov je deportovan iz Slovačke u Aušvic. Tamo je dobio zadatak da tetovira brojeve na rukama drugih logoraša. Iz reda logoraša koji čekaju na tetoviranje pred njega staje uplašena devojka. Za Lalija, bila je to ljubav na prvi pogled, i on se kune ne samo da će preživeti već i da će se pobrinuti da i Gita jednog dana živi slobodno. Ovo je početak jedne od nezaboravnih priča o Holokaustu – priča o tetovažeru iz Aušvica.

„Ova knjiga će se čitati i za sto godina. A i tada će verovatno biti na listi najprodavanijih naslova.“ Džefri Arčer

„Vredno istorijsko svedočanstvo, podsetnik na užase Holokausta i pohvala ljudskoj izdržljivosti.“ Irish Times

„Lali je bio čovek sa herkulovskom snagom duha, a priča o njegovom opstanku u logoru i zajedničkom životu sa Gitom nakon rata zaslužuje pažnju svih čitalaca.“ Jewish Chronicle

„Izuzetna knjiga koja nas podseća da svaka žrtva Holokausta predstavlja pojedinca s jedinstvenom pričom.“ Grejem Simsion