Proizvodi

Roman Bostonci Henrija Džejmsa objavljen je kao zasebna knjiga 1886. godine, pošto je prethodno bio objavljivan u periodici.
Upoznajemo komplikovani svet Amerike nakon građanskog rata, sukobljen između tradicionalnih vrednosti i progresivnih ideja kroz perspektive tri junaka: Bejzila Rensona (konzervativni južnjak), Oliv Čenslor (njegova feministički orijentisana rođaka), Verena Terent (harizmatična vatrena govornica, zarobljena između njihovih suprotstavljenih uticaja). Okosnicu romana čini sve snažniji pokret za ženska prava, te nije začudno što su osnovne teme romana: moć, manipulacija i složenost ljudskih odnosa. Ovo satirično remek-delo Henrija Džejmsa pruža oštra zapažanja, čineći ovo delo vanvremenskom analizom društvenih promena i ličnih ambicija.

Klasik modernog doba

Naravno, među svojim mnogim teorijama, mlada devojka je imala i čitavu kolekciju pogleda na problem braka. A jedno od prvih na toj listi bilo je njeno shvatanje da je vulgarno misliti previše o tome. Ona se iskreno molila bogu da bude pošteđena opasnosti da je ophrva takva misao. Smatrala je da žena, ako nije baš sasvim ništavna, treba da bude u stanju da živi život sama za sebe i da je sasvim moguće biti srećan bez društva jedne, manje ili više, neotesane ličnosti drugog pola.

Inteligentna, lepa i živahna, nezavisnog duha, Izabel Arčer oduševljava elitno njujorško društvo. Na poziv tetke iz Evrope odlazi kod nje u posetu kako bi „pronašla sebe“ i umakla upornim prosiocima. Tokom boravka u Evropi Izabel će iznenada postati bogata naslednica i meta dvoje manipulatora. Udaje se za Gilberta Ozmonda, a potom otkriva da je upala u klopku egoističnog despota. Okovana stegama bračnog života, Izabel će tražiti način da očuva svoju slobodu u skladu sa sopstvenim ubeđenjima.

Različite tačke gledišta – pogledi drugih junaka na Izabelu Arčer – upotpunjuju čitaočev utisak o glavnoj junakinji. Henri Džejms je ovim postupkom napravio zaokret u klasičnom obrascu toka radnje i pokrenuo razvoj psihološkog romana.

„Portret jedne dame nas izuzetno uspešno upoznaje sa nekim ko je previše dobar za ovaj svet.“ – Rebeka Vest

„Džejmsovo remek-delo je mnogim čitaocima njegov omiljeni roman. Ključna tačka njegovog stvaralaštva. Od tog trenutka postao je poznat i ugledan, priznat kao majstor u prikazivanju unutrašnjeg života junaka, njihovih kulturoloških uvida, humora, suptilnosti i dubine.“ – Guardian

„Roman o ženi koja ima slobodu da ostvari svoje najdublje težnje.“ – Publishers Weekly

Kejt Kroj se uzdigla iz prljavštine i ljage siromaštva do bajnog života punog povlastica, pod okriljem svoje tetke Mod. Prelepa i vrlo ambiciozna, Kejt je već u romantičnoj vezi s perspektivnim novinarom Mertonom Denšerom, u trenutku kad upoznaju Mili Til, neopisivo bogatu pripadnicu njujorškog visokog društva. Kad sazna da je Mili smrtno bolesna i strastveno zaljubljena u Denšera, Kejt smišlja plan kako da se trajno finansijski obezbedi. Dok se umiruća Mili povlači u raskošan sjaj jedne venecijanske palate, postajući krhko središte kruga pohlepnih lovaca na novac, Džejms ispreda upečatljivu, sumornu priču o strasti osuđenoj na propast, izdaji, ljudskoj prilagodljivosti i griži savesti.

Roman Okretaj zavrtnja, objavljen 1898, godine smatra se jednim od najznačajnijih ostvarenja gotskog žanra. Kada veoma obrazovana mlada dama dobije posao kakav devojka njenog porekla i statusa samo poželeti može počinje njeno suočavanje sa misterioznim okolnostima koje vladaju na imanju, na koje se preselila u svojstvu guvernante. Da li je podučavanje dvoje malih štićenika jedino što će njenu pažnju držati zaokupljenom? Noćne šetnje po kući, neobični gosti i neprestana strepnja mlade vaspitačice učiniće da knjiga Okretanj zavrtnja bude preplavljena jezovitom atmosferom, nateraće čitaoca da zajedno sa junacima strahuje pred konačnim ishodom sablasnih poseta, sve vreme se pitajući odakle posetioci zapravo dolaze.

Sredovečni Amerikanac Streter odlazi u Pariz sa zadatkom da vrati kući Čeda Njusama, sina svoje imućne verenice koji, po njenom mišljenju, predugo uživa u inostranstvu, umesto da se priključi porodičnom biznisu. Međutim, „ambasador“ ne zatiče iskvarenog vetropira u kandžama raskalašne pariske dame, kako je mladićeva majka očekivala, već naprotiv ­– razboritog čoveka koji je u dodiru sa novom kulturom umnogome sazreo, te Streterova diplomatska misija da mladića vrati u rodni industrijski grad u Masačusetsu sada dolazi u ozbiljno iskušenje. I sam naprosto očaran pariskim životom i prefinjenom evropskom kulturom, glavni junak će početi da preispituje uskogrude svetonazore društva iz kojeg potiče, što će ga staviti u naizgled bezizlaznu poziciju između sopstvenih dužnosti i želja.

Ambasadori, roman koji je sam Henri Džejms smatrao svojim najuspelijim, bio je ispred svog vremena kada je objavljen početkom prošlog veka, a ni danas nimalo nije izgubio na aktuelnosti. Ova univerzalna priča o čoveku srednjih godina koji, rastrzan između dve različite kulture, doživljava ličnu transformaciju, uticala je na mnoge autore, posebno na Patrišu Hajsmit i njen roman Talentovani gospodin Ripli. Besprekoran, ali zahtevan stil (zbog kojeg je više od 40 godina prošlo nezapaženo to što su u engleskom izdanju knjige dva poglavlja greškom bila odštampana obrnutim redosledom!), mnoštvo kompleksnih likova i moderni književni postupci čine ovaj roman nezaobilaznim remek-delom svetske književnosti.

Najpoznatiji kratki roman Henrija Džejmsa, Okretaj zavrtnja, objavljen je 1898. godine i pripada žanru gotskog romana. Autor nam pripoveda priču o mladoj guvernanti koja odlazi na udaljeno seosko imanje Blaj u Eseksu, kako bi vodila računa o dečaku Majlsu i devojčici Flori, nećaku i nećaci svog poslodavca. Ubrzo po dolasku, ona u više navrata izdaleka opaža nepoznatog muškarca i ženu o čijem prisustvu kao da niko ništa ne zna. Počinje da sumnja u to da kuću pohode duhovi, kao i da su deca svesna njihovog prisustva.

Okretaj zavrtnja dugo je bio predmet oprečnih kritika i tumačenja, doživeo je brojne filmske, televizijske i pozorišne adaptacije, a do sada najpoznatija filmska verzija ovog klasika jeste ostvarenje Nevini iz 1961. godine.

Henri Džejms (184-1916.) poznati i uticajni britanski pisac rođen u Americi, smatra se jednim od najvažnijih predstavnika književnog realizma 19. veka. Našoj publici je poznat uglavnom po romanu "Portret jedne ledi" i noveli "Okretaj zavrtnja." U svojoj plodnoj karijeri Džejms je napisao više od dvadeset romana, kao i veliki broj pripovetki, putopisa i književnih kritika. U prividnom neskladu sa svojim realizmom i temama poređenja Starog i Novog sveta, tradicije i novog morala i slobode, Džejms je celog života pisao izvanredne "gotske" priče. Ovde je pred čitaocima izbor iz njegovih sablasnih priča, koje istovremeno pružaju dobar uvid u njegov prepoznatljiv stil i stavove. Upravo ono za šta su ga kritičari često optuživali, neodređenost, dugačke rečenice i preterano "latinizovan" i intelektualan jezik, daje određenu baroknu raskoš njegovim pričama o natprirodnom i omogućava mu da ih, bez banalnih i previše upotrebljavanih stilskih sredstava, učini istinski napetim i jezivim.

"Kirija za duha" je napet i neobičan iskorak iz šablona priče o ukletoj kući, u kojoj atmosfera jeze, krivice i kajanja dovodi do sasvim neočekivanog raspleta. Ni u jednom trenutku se ne hvatajući u zamke žanra, autor je zaokružio priču o kući koju avet koristi kao podstanar u pravo malo remek delo tog istog žanra, svesno ne odgovarajući na očigledna pitanja, on daje neke tim vrednije moralne i društvene odgovore.

"Oven Vingrejv" se takođe bavi pitanjem morala viđenog kroz vizuru društvene, odnosno porodične tradicije. Mladi vojnik koji najviše obećava u celoj klasi pitomaca, sagledavši moralnu trulež rata i vojničkog zanata, odlučuje da odustane od takve karijere. Pritisak raste, tragedija kao da je unapred najavljena, oživljavaju predački duhovi u staroj i zlokobnoj kući, ali posledice su ipak drugačije nego što je iko mogao da predvidi.

"Prijatelji prijatelja" su neka vrsta "sablasne romanse," još jedan iskorak u neočekivanom pravcu koji ipak ostaje u okvirima žanra, i vođen znalačkom rukom stiže do izvanrednog raspleta. Cela priča je džejmsovski uglađena, puna psihološkog naboja i impresionizma, ali ono što čitaoca tera da sve vreme bude "kao na iglama" nije čisti strah ili šok ili užas kakvom se pribegava u omasovljenom hororu, već pre imanentna neizvesnost, jedna duboka i neotklonjiva nelagoda.

Na kraju, "Stvarno prava stvar" je priča o preminulom poznatom piscu čiji poštovalac i učenik dobija posao od piščeve supruge da napiše knjigu o njemu. Duhovno prisustvo pokojnika postaje sve jače, gotovo opipljivo, učenik i udovica ga osećaju i tumače na različite načine, i neumitno se nameće pitanje da li je njihovo postupanje zaista u skladu sa pokojnikovim željama. Zar i mrtvi nemaju pravo na intimu? Istinski uznemirujuća psihološka dilema završava se tipično – potpunim porazom.