Pred nama je knjiga u kojoj se na ironičan način govori o urbanom životu i stilovima koji promovišu individualnost, da bi potom, u paradoksalnom preokretu ta ista individualnost iščezla u gedžetima savremenog bitisanja. Autorka ne zazire od izliva emocija koje se sukobljavaju sa važećim, promovisanim načinom ophođenja – komunicirajući preko aparata, i sami postajemo mašine. Začuđenost pred svetom pojavljuje se u različitim registrima – kao groteskno-komični tinitus, ili kao „muzika iza očiju“; kao košmarna kakofonija kojoj se ne može umaći, i napokon kao neprijatna tišina „ovog mesta“. Ipak iz tih situacija postoji i izbavljenje sa prizvukom ontološkog: „svoje note skupljam da napravim vatru i svetlost“.
