Proizvodi

Izuzetno snažna i lična ispovest autorke koja čitaocima nudi tegobnu životnu priču. Ovo je nežno, ali ni patetično ni previše sentimentalno pisanje o ljubavi koja sve preživljava. Očaravajuću prodornost ove proze omogućava smenjivanje dugih rečenica i onih od samo nekoliko reči u ritmu kojim autorka suvereno vlada. Njen tako osoben jezik lišen je klišea, precizan, bogat metaforama. Iz zimskih arhiva je mračna, deprimirajuća priča u čijoj tami dominira uzvišena lepota. Naracija između svetlosti i tame, hladnoće i topline, maglovitosti i jasnoće, otvorenog i zatvorenog, sadašnjice i sećanja, osnova je za dublje razumevanje situacije u kojoj se ličnosti nalaze. Senzibilni opisi prirode, utisci iz krajolika i slike koje dočaravaju atmosferu potpora su tihoj turobnosti. Mrak je u ovoj knjizi uvek prvi... ali onda dođe svetlost. Kada čitaocu postane gotovo neizdrživo, svetlost sine u vidu ljubavi koja godinama spaja dvoje ljudi.

"Merete Linstrem piše divno, ogoljeno i sirovo u svom najličnijem romanu dosad." - Maja Truberg Djuve, Dagbladet

"Malo je pisaca koji poput Merete Linstrem mogu dočarati životnu krhkost i bol tako sirovom i brižljivo osmišljenom prozom." - Turid Lašen, Dagsavisen

"Spisateljica uspeva da dočara tragediju usamljenosti u ljubavi, ali i lepotu u strepnji i depresiji." - Aleksander Vesterlund, Politiken

"Snažna ljubavna priča i lepa odbrana snage pisane reči." - Jens Ajhler Lorencen, Fyens Stiftstidend

Nismo umeli da prihvatamo. Ta nesposobnost da prihvatimo nešto suštinsko u onom drugom. Moja nesposobnost da spoznam njegovu tugu, i on koji nije prihvatio nepostojanje tuge i kajanja u meni.

Roman ovenčan nagradom Norveške asocijacije književnih kritičara i nagradom za književnost Nordijskog saveta, razotkriva razorne posledice prećutkivanja porodičnih tajni iz prošlosti i odluke da se mir kupi tišinom.

U ovoj veoma sugestivnoj priči, mračnoj i sumornoj, ukršta se prošlost i sadašnjost, a na maestralan način pokazuje kako ostajanje u tišini sve više udaljava naratora Evu i njenog muža Simona od osećaja pripadnosti za kojim oboje čeznu. Pomoću vešto intoniranog jezika, preciznog i jednostavnog, bez ijedne suvišne reči, naizgled obične svakodnevne teme kriju velike filozofske i istorijske dileme.