Montenj se smatra ocem eseja (Ogledi su prvi put objavljeni 1580), književne forme koja spaja naučni pristup i lični pogled autora na neku temu. Razmišljanja o pročitanim knjigama, drugima i sebi, najčešće ilustruje anegdotama iz antičkog sveta i primerima iz sopstvenog iskustva, a beskrajni niz tema kojima se bavi tipični su za humanističke studije.
U ovom izboru prednost je data Montenjevim ogledima u kojima on, zagledan u sebe, razmišlja o samoći, nestalnom životnom iskustvu i pripremanju za smrt – važnim pitanjima za svakog od nas.
Mišel de Montenj (1538-1592) vodi poreklo iz bogate francuske porodice. Povukavši se iz javnog života, posvetio se radu na svojim esejima koji su rezultat duge sistematske discipline kojoj podređuje ceo život. Sa svojim univerzalnim mislima i danas pleni čitaoce širom sveta. Školovan na klasičnim delima Platona, Seneke, Cicerona i drugih on je, uvek radikalan, preteča revolucionarnih građanskih mislilaca XVIII veka.
Ukus života i neminovnost prolaznosti, nalazimo u ovom delu koje nam govori
O vaspitanju dece
O prijateljstvu
O lažljivcima
O svireposti
O dokolici
O kajanju
O samoći
