Proizvodi

Knjiga Entropija i stvaralaštvo Nikole Kajteza, velikog genija sa zadivljujućim razumevanjem prirode univerzuma – revolucionarno je remek-delo, i, budući od istorijskog značaja, ne može se preceniti! Ono će, uveren sam, biti temelj za istraživače entropije i stvaralaštva širom sveta! Pre ili kasnije, koristiće se kao prosvetljujući izvor znanja u naprednim civilizacijama i postaće deo akademskih nastavnih planova i programa. U tom smislu, rušiće granice među narodima! - prof. dr K. Gopala Krišnan Kembridž

Kajtezove filozofske ideje u knjizi Entropija i stvaralaštvo su ne samo zanimljive nego i dalekosežne! Specijalizovanom čitaocu, autor nadahnuto otkriva vezu između fenomena entropije i stvaralaštva, demonstrirajući tu vezu u mnoštvu oblasti – u neživoj i živoj prirodi, u civilizaciji i kulturi – inspirativno istražujući probleme kao što su strela vremena, Maksvelov demon, samosvesni posmatrači i mnoge druge. - prof. dr Aris Drajsman

Nikola Kajtez je entropiju i stvaralaštvo pozicionirao kao „filozofske natkategorije“! Proširio je skalu civilizacije Nikolaja Kardaševa i Karla Sagana, produbio razumevanje antropnog principa i koncepta paradigme! Pružio je slojevito objašnjenje/rešenje Fermijevog paradoksa, korigovao parametre Drejkove jednačine, ali i situirao singularnost van tradicionalnog okvira ovog pojma, ukazavši na filozofski potencijal takve ekspanzije! Prezentovao je tačne jednačine koje objašnjavaju prirodu stvaralaštva, razvio ideju univerzalnog evolucionizma/sinergetike! Kajtezova knjiga je, svakako, veliki doprinos čovečanstvu! - prof. dr Ramasvami Manika Vasagam Univerzitet Ana, Čenaj, Indija Indijska organizacija za istraživanje svemira

Entropija i stvaralaštvo je jedinstvena knjiga filozofa sa dubokim razumevanjem fizike, ali ona svojim sadržajem umnogome prevazilazi fiziku i prirodne nauke... Ovo delo bi trebalo da bude obavezna literatura za sve intelektualce! - prof. dr Branko Kolarić Institut za fiziku

Od objavljivanja kapitalnog dela Filozofija novca Georga Zimela (1900), svet je pretrpeo korenite promene: izgubljen je zlatni standard, novac je desupstancijalizovan, a ontološki temelji života su uništeni; oslabio je intenzitet svih stvaralačkih moći u prirodi i društvu, a troškovi održavanja reda, organizacije, smisla i drugih vrednosti postali su neprihvatljivo visoki... Fenomen novca — univerzalnog razmenskog ekvivalenta, kvanta društvene energije, zbira totaliteta prakse — zahtevao je novo filozofsko promišljanje... Metafizika novca Nikole Kajteza je, posle Zimelove, prva fundamentalna, integralna, kritičko- -sintetička filozofska studija o fenomenu novca... Ovo je delo kultivisanog stila i jasnih, dubokih, dobro organizovanih i inspirativnih teorijskih razmišljanja ne samo o novcu, već i o fenomenu razmene u najopštijem smislu... Ono što ostavlja posebno snažan utisak je Kajtezova uzorna erudicija i filozofska kultura... akademik Mihailo Marković

Kajtez piše živim jezikom, jasno i jezgrovito, brižlјivo i smelo... provokativno... originalno... ne izbegavajući nedvosmislene odgovore, ocene i definicije... Kajtezove ideje su intrigantne u svetskim razmerama i pokazuju nam u kom duhu i pravcu treba da se razvija savremena filozofija. -Aleksej Pavlovič Kozirjev, dekan Filozofskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta M. V. Lomonosov

Razmatrajući opšte i specifične filozofske teme, Kajtez stimulativno, inspirativno i zanimlјivo ukršta impresivno širok opseg oblasti: od fizike, tehnologije, informatike i kibernetike, preko hemije, biologije, genetike, medicine, fiziologije i ekologije, do spontane organizacije, kreativnosti, formalnog jezika, deduktivnog i induktivnog rezonovanja, semantike, društva i društvene organizacije, ekonomije, civilizacije, kulture, „poslednjih stvari“...prof. dr Aris Drajsman (C. Aris Chatzidimitriou-Dreismann), Tehnički univerzitet u Berlinu Kajtezova filozofija je duboko i suštinski povezana sa radovima Bolcmana, Šredingera, Hajzenberga, Ajnštajna, Gedela, Prigožina, Maksvela, Cajlingera i drugih velikih istraživača prirode. Nikola Kajtez nedvosmisleno i nesumnjivo pripada ovom odabranom društvu. prof. dr Branko Kolarić, naučni savetnik,Univerzitet u Monsu, Institut za fiziku Univerziteta u Beogradu Tragajući za novim teorijskim konsekvencama klјučnih koncepata savremene nauke (poput entropije, strele vremena i informacija), Kajtez gradi jednu smelu i relevantnu filozofiju. prof. dr Iv Kudano (Yves Caudano), Univerzitet u Namuru.

Inspirativna i duboka teorijska razmišlјanja… argumentovana kritika… valјano dokumentovano… uzorna erudicija i filozofska kultura… bogati sadržaj i stil… produblјene i dobro organizovane refleksije... akademik Mihailo Marković Osoben sintetički pristup… lucidno, odmereno i ubedlјivim razlozima potkreplјeno… odnegovan, književno doteran jezik… jasno, logično, efektno… akademik Nikola Milošević. Kajtezova petotomna Enciklopedija filozofskih nauka je, koliko nam je poznato, prva u svetu integralna kritičko-sintetička studija filozofskih disciplina! prof. dr Mirko Zurovac, Univerzitet u Beogradu. Kajtezova Enciklopedija filozofskih nauka je knjiga kakva se pojavlјuje jednom u hilјadu godina. prof. dr Saša Radojčić, Univerzitet umetnosti u Beogradu

Kajtez piše živim jezikom, jasno i jezgrovito, brižlјivo i smelo... provokativno... originalno... ne izbegavajući nedvosmislene odgovore, ocene i definicije... Kajtezove ideje su intrigantne u svetskim razmerama i pokazuju nam u kom duhu i pravcu treba da se razvija savremena filozofija. Aleksej Pavlovič Kozirjev (Alekseй Pavlovič Kozыrev), dekan Filozofskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta M. V. Lomonosov Razmatrajući opšte i specifične filozofske teme, Kajtez stimulativno, inspirativno i zanimlјivo ukršta impresivno širok opseg oblasti: od fizike, tehnologije, informatike i kibernetike, preko hemije, biologije, genetike, medicine, fiziologije i ekologije, do spontane organizacije, kreativnosti, formalnog jezika, deduktivnog i induktivnog rezonovanja, semantike, društva i društvene organizacije, ekonomije, civilizacije, kulture, „poslednjih stvari“...prof. dr Aris Drajsman (C. Aris Chatzidimitriou-Dreismann), Tehnički univerzitet u Berlinu Kajtezova filozofija je duboko i suštinski povezana sa radovima Bolcmana, Šredingera, Hajzenberga, Ajnštajna, Gedela, Prigožina, Maksvela, Cajlingera i drugih velikih istraživača prirode. Nikola Kajtez nedvosmisleno i nesumnjivo pripada ovom odabranom društvu. prof. dr Branko Kolarić, naučni savetnik,Univerzitet u Monsu, Institut za fiziku Univerziteta u Beogradu Tragajući za novim teorijskim konsekvencama klјučnih koncepata savremene nauke (poput entropije, strele vremena i informacija), Kajtez gradi jednu smelu i relevantnu filozofiju. prof. dr Iv Kudano (Yves Caudano), Univerzitet u Namuru. Inspirativna i duboka teorijska razmišlјanja… argumentovana kritika… valјano dokumentovano… uzorna erudicija i filozofska kultura… bogati sadržaj i stil… produblјene i dobro organizovane refleksije... akademik Mihailo Marković Osoben sintetički pristup… lucidno, odmereno i ubedlјivim razlozima potkreplјeno… odnegovan, književno doteran jezik… jasno, logično, efektno… akademik Nikola Milošević. Kajtezova petotomna Enciklopedija filozofskih nauka je, koliko nam je poznato, prva u svetu integralna kritičko-sintetička studija filozofskih disciplina! prof. dr Mirko Zurovac, Univerzitet u Beogradu. Kajtezova Enciklopedija filozofskih nauka je knjiga kakva se pojavlјuje jednom u hilјadu godina. prof. dr Saša Radojčić, Univerzitet umetnosti u Beogradu

Kajtez piše živim jezikom, jasno i jezgrovito, brižlјivo i smelo... provokativno... originalno... ne izbegavajući nedvosmislene odgovore, ocene i definicije... Kajtezove ideje su intrigantne u svetskim razmerama i pokazuju nam u kom duhu i pravcu treba da se razvija savremena filozofija. Aleksej Pavlovič Kozirjev (Alekseй Pavlovič Kozыrev), dekan Filozofskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta M. V. Lomonosov Razmatrajući opšte i specifične filozofske teme, Kajtez stimulativno, inspirativno i zanimlјivo ukršta impresivno širok opseg oblasti: od fizike, tehnologije, informatike i kibernetike, preko hemije, biologije, genetike, medicine, fiziologije i ekologije, do spontane organizacije, kreativnosti, formalnog jezika, deduktivnog i induktivnog rezonovanja, semantike, društva i društvene organizacije, ekonomije, civilizacije, kulture, „poslednjih stvari“...prof. dr Aris Drajsman (C. Aris Chatzidimitriou-Dreismann), Tehnički univerzitet u Berlinu Kajtezova filozofija je duboko i suštinski povezana sa radovima Bolcmana, Šredingera, Hajzenberga, Ajnštajna, Gedela, Prigožina, Maksvela, Cajlingera i drugih velikih istraživača prirode. Nikola Kajtez nedvosmisleno i nesumnjivo pripada ovom odabranom društvu. prof. dr Branko Kolarić, naučni savetnik,Univerzitet u Monsu, Institut za fiziku Univerziteta u Beogradu Tragajući za novim teorijskim konsekvencama klјučnih koncepata savremene nauke (poput entropije, strele vremena i informacija), Kajtez gradi jednu smelu i relevantnu filozofiju. prof. dr Iv Kudano (Yves Caudano), Univerzitet u Namuru. Inspirativna i duboka teorijska razmišlјanja… argumentovana kritika… valјano dokumentovano… uzorna erudicija i filozofska kultura… bogati sadržaj i stil… produblјene i dobro organizovane refleksije... akademik Mihailo Marković Osoben sintetički pristup… lucidno, odmereno i ubedlјivim razlozima potkreplјeno… odnegovan, književno doteran jezik… jasno, logično, efektno… akademik Nikola Milošević. Kajtezova petotomna Enciklopedija filozofskih nauka je, koliko nam je poznato, prva u svetu integralna kritičko-sintetička studija filozofskih disciplina! prof. dr Mirko Zurovac, Univerzitet u Beogradu. Kajtezova Enciklopedija filozofskih nauka je knjiga kakva se pojavlјuje jednom u hilјadu godina. prof. dr Saša Radojčić, Univerzitet umetnosti u Beogradu

Kajtez piše živim jezikom, jasno i jezgrovito, brižlјivo i smelo... provokativno... originalno... ne izbegavajući nedvosmislene odgovore, ocene i definicije... Kajtezove ideje su intrigantne u svetskim razmerama i pokazuju nam u kom duhu i pravcu treba da se razvija savremena filozofija. Aleksej Pavlovič Kozirjev (Alekseй Pavlovič Kozыrev), dekan Filozofskog fakulteta Moskovskog državnog univerziteta M. V. Lomonosov Razmatrajući opšte i specifične filozofske teme, Kajtez stimulativno, inspirativno i zanimlјivo ukršta impresivno širok opseg oblasti: od fizike, tehnologije, informatike i kibernetike, preko hemije, biologije, genetike, medicine, fiziologije i ekologije, do spontane organizacije, kreativnosti, formalnog jezika, deduktivnog i induktivnog rezonovanja, semantike, društva i društvene organizacije, ekonomije, civilizacije, kulture, „poslednjih stvari“...prof. dr Aris Drajsman (C. Aris Chatzidimitriou-Dreismann), Tehnički univerzitet u Berlinu Kajtezova filozofija je duboko i suštinski povezana sa radovima Bolcmana, Šredingera, Hajzenberga, Ajnštajna, Gedela, Prigožina, Maksvela, Cajlingera i drugih velikih istraživača prirode. Nikola Kajtez nedvosmisleno i nesumnjivo pripada ovom odabranom društvu. prof. dr Branko Kolarić, naučni savetnik,Univerzitet u Monsu, Institut za fiziku Univerziteta u Beogradu Tragajući za novim teorijskim konsekvencama klјučnih koncepata savremene nauke (poput entropije, strele vremena i informacija), Kajtez gradi jednu smelu i relevantnu filozofiju. prof. dr Iv Kudano (Yves Caudano), Univerzitet u Namuru. Inspirativna i duboka teorijska razmišlјanja… argumentovana kritika… valјano dokumentovano… uzorna erudicija i filozofska kultura… bogati sadržaj i stil… produblјene i dobro organizovane refleksije... akademik Mihailo Marković Osoben sintetički pristup… lucidno, odmereno i ubedlјivim razlozima potkreplјeno… odnegovan, književno doteran jezik… jasno, logično, efektno… akademik Nikola Milošević. Kajtezova petotomna Enciklopedija filozofskih nauka je, koliko nam je poznato, prva u svetu integralna kritičko-sintetička studija filozofskih disciplina! prof. dr Mirko Zurovac, Univerzitet u Beogradu. Kajtezova Enciklopedija filozofskih nauka je knjiga kakva se pojavlјuje jednom u hilјadu godina. prof. dr Saša Radojčić, Univerzitet umetnosti u Beogradu

Nikola Kajtez: FILOZOFIJA STVARALAŠTVA

Knjiga se sastoji iz tri dela: Priroda koja stvara (sa poglavlјima Stvaralaštvo i neorganska priroda i Stvaralaštvo i organska priroda), Stvaralaštvo samosvesnih posmatrača (sa poglavlјima Stvaralaštvo i tehnika, Stvaralaštvo i nauka, Homo faber, Stvaralaštvo i društvo, Stvaralaštvo i kultura, Stvaralaštvo i umetnost, Homo ludens, Stvalaštvo i metafizika) i Vrednost i smisao stvaralaštva.
Knjiga je obima oko 12,5 autorskih tabaka (oko 200 stranica)

U knjizi se fenomen stvaralaštva istražuje na sveobuhvatan i kritički način, jedinstven u filozofskoj literaturi.
Sudu čitaoca prezentuje se integralna, holistička, višeslojna, sukcesivna definicija stvaralaštva, u preko pedeset detektovanih oblasti, u okviru deset širih celina u kojima stvaralaštvo deluje.

Iznosi se mnoštvo argumenata u prilog stvaralačkom potencijalu ne samo organske već i neorganske prirode.
Koriguju se i proširuju blagi, snažni i radikalni antropni princip u nauci i filozofiji, čime se daje novi zamah u razumevanju stvaralačkih procesa.
Detektuje se preko trideset protivrečnosti fenomena stvaralaštva, a zatim se iz tih protivrečnosti izvode ontološke, epistemološke, aksiološke i druge konsekvence.

Pozicioniraju se dva fizička fenomena — stvaralaštva i urušavanja — kao zajednički imenitelјi svih opservabilnih i neopservabilnih tvorevina. Iz opozicije entropija-negentropija, ekstrapolira se nužnost opozicije prirodno-natprirodno. Iz ove opozicije izvodi se filozofsko opravdanje stvaralaštva.

Po prvi put se prezentuju jednačine koje objašnjavaju suštinu stvaralaštva i definišu potencijale stvaralaštva (na nivou prirode, društva i čoveka).

Temeljnoj kritici izlaže se čitav niz teorijskih postulata (Paretov kriterijum blagostanja, Fermijev paradoks, skale civilizacija Nikolaja Kardašjova i Karla Sagana, Kunova teorija paradigmi, hipoteza o slučajnom nastanku univerzuma kvantnim fluktuacijama i večnom postojanju Prirode Stivena Hokinga, Šona Kerola, Rodžera Penrouza i drugih), a iz tih kritika izvlači se radikalno nova i drugačija vizija stvaralaštva od svih dosad poznatih.

Nijedan filozof se do sada nije pozabavio kontroverzama entropije, iako je ovaj filozofski najvažniji aspekt prirode svemira termodinamika opisala i objasnila još pre sto pedeset godina! Duhovnu situaciju našeg vremena i dalje odlikuje odsustvo svesti o nestajanju sveta.
Zbog ontoloških konsekvencija termodinamičkih načela, fenomen entropije zaslužuje da ovde bude uveden ne samo kao filozofski pojam već i kao nova filozofska kategorija!
Suočavanje sa saznanjem o neumitnoj sudbini vaseljene, ključ je suočavanja sa samim sobom i sa celokupnim postojanjem. Potcenjivanjem te činjenice, potpomažu se entropijski tokovi.

Pošto sâm protok vremena dezorganizuje, onaj ko ne sabira – zapravo rasipa.
Jedini način da se preusmeri prirodni put stvari (kakav predviđa termodinamika) jeste da se, pored uspostavljanja koherentnog jedinstva neorganskog i organskog, trasira i veza sa natprirodnim (pri tom, natprirodno ne treba razumeti kao nešto volšebno, misteriozno, ezoterično u tradicionalnom smislu reči, već kao sastavni deo epistemološki proširenog i produbljenog, rafiniranog, neizmerno raznolikog velikog lanca bića).
Ako je čovek biće od kosmičkog integriteta, istraživanjem entropije prirode i prirode entropije, približiće se razumevanju porekla i smisla postojanja; ako nije – onda ni u saznajnom ni u egzistencijalnom smislu nema čemu da se nada.