Danilo živi običnim životom. Sluša razgovore svojih roditelja, ponekad se brine za dedu, sudiju Manića, i planira da se već jednom upiše na kik-boks. Sve dok jednog utorka neko u njegovom kraju ne otruje mačiće. Roman o očevima, sinovima i drugim šansama, ali i o prijateljstvu, promenama i mogućnosti da osećaj usamljenosti prestane – jer na svetu nismo sami, iako to često zaboravljamo.
Ovo je priča o Ljubici i Ljubi, o nežnom prijateljstvu u koje se sklanjaju da lakše podnesu jade koji prate njihovo odrastanje, o vrednostima kojima na tom putu sazrevanja jedno drugog uče, o avanturi u koju se upuštaju da hrabro isprave loše stvari u životu.
Pisana kroz prizmu deteta, ovo je knjiga za odrasle i one koji to još nisu.
– Šta ako ovo što radimo nije dozvoljeno? – pitao je u jednom večernjem osmatranju Ljuba.
Ljubica Bergam se zamislila.
Ljuba je voleo kad se Ljubica zamisli jer je to značilo da nije rekao nešto o čemu je ona već razmišljala.
To je bilo retko.
Tata je telefonirao mami pre Ljubinog koncerta.
Mama je otišla čak u kupatilo da bi mu rekla nešto u najvećoj tajnosti.
Da je neko mogao da čuje kroz zidove, čuo bi da mu je rekla:
„Nije lepo da mu to uradiš.“
Na koncertu niko nije primetio da se mama sasvim stanjila, iznutra.
Tata je bio sprečen da dođe. Ljuba na njega nije bio ljut.
Samo možda malo tužan.
Olivera Zulović
Rođena u Kraljevu,
odrasla u Ljubljani,
živi u Beogradu.
Ume dobro da kliza.
Ovo joj je prva knjiga
