Proizvodi

Još jedna očaravajuća bajka-roman iz pera Paola Maurensiga – višeslojna priča sa mnogim poukama i porukama. U švajcarsku varošicu koju je nekada posetio veliki Gete, u času kada počinje da hara lisičije besnilo, stiže tajanstveni i neobični književni izdavač iz Lucerna. On s lakoćom navodi sve žitelje mesta da se prepuste istoj strasti: pisanju knjiga. Ta strast podrazumeva i grozničavu želju da njihova dela budu objavljena. Da li je neobični izdavač zapravo đavo? Jer, književnost se u ovoj priči ukazuje kao omiljeno đavolovo oružje uz pomoć kojeg izvlači ono najgore što je u čovekovoj duši. Što je veći broj osoba koje se posvećuju istoj kreativnoj aktivnosti, toliko ona više propada. Odnosno, što više određena umetnost propada, to je veći broj osoba koje joj se posvećuju, zaključuje nepoznati pripovedač bajke o đavolu koji se krije u pisaćem stolu.

U jutarnjim časovima, 24. marta 1946. godine, Aleksandar Aljehin, nosilac titule prvaka sveta u šahu, nađen je mrtav u svojoj hotelskoj sobi, u Estorilu. Autopsija je utvrdila da je do smrti došlo usled gušenja komadom mesa koje se zaglavilo u grkljanu – isključujući bilo kakvu drugu pretpostavku. Portugalska štampa prenela je zvaničnu verziju i slučaj je vrlo brzo odložen u arhivu. Od tog vremena, međutim, oko uzroka ove smrti nagomilale su se sumnje i nagađanja. Bilo je reči i o tome da su foto-snimci leša inscenirani, drugi su se pak pitali kako to da je Aljehin vecerao u svojoj sobi obucen u teški kaput – a i da ne spominjemo njegovu prošlost kolaboracioniste, i da su ga Sovjeti smatrali izdajnikom otadžbine...

S intuicijom i darom rasnog pripovedaca, uz duboko poznavanje šahistickog sveta (porecima osobe koja se u to dobro razume, Garija Kasparova, „najžešceg sporta“), Paolo Maurensig istražuje uzroke Aljehinove smrti pokušavajuci da otkrije, kako to kaže Kundera, navodeci Hermana Broha, „ono što samo roman može da otkrije“.

Aleksandar V. Stefanović