Proizvodi

Dobitnik Bukerove nagrade.

Priča o haosu koji stvaramo i lančanoj reakciji koja proizlazi iz njega.

„Sedmo pitanje je najznačajnije australijsko delo napisano poslednjih sto godina.“
– Piter Keri

Ponekad se zapitam zbog čega se neprestano vraćamo počecima – zašto tragamo za onom jednom niti kojom ćemo, ako je povučemo, oparati tapiseriju koju nazivamo svojim životom, u nadi da ćemo iza nje pronaći istinu pitanja zašto.

S početkom u jednom hotelu kraj japanskog Unutrašnjeg mora i završetkom na jednoj reci u Tasmaniji, Sedmo pitanje pripoveda o ljubavi i posledicama naših izbora.

Opisujući vremenski raspon koji obuhvata ljubavnu zgodu između H. Dž. Velsa i Rebeke Vest, nuklearnu fiziku tridesetih godina prošlog veka i zatočeništvo Flanaganovog oca u blizini Hirošime kad je bačena atomska bomba, pripovedanje dostiže svoju kulminaciju kada se Flanagan kao mladić nađe zarobljen u brzaku podivljale reke ne znajući hoće li preživeti.

Ovi izvanredni memoari u kojima se hipnotično stapaju san, istorija, mesta i pamćenje opisuje kako naš život često poniče iz tuđih priča i iz priča koje izmišljamo o sebi.

„Remek-delo. Možda ćete zbog opisanih događaja pomisliti da je ovo teška knjiga, ali ona vrca od života i prosto je nemoguće pustiti je iz ruku.“ – Mark Hadon

„Sedmo pitanje je najneobičnija i najdivnija memoarska proza koju sam u životu pročitao. Veličanstveno.“ – Tim Vinton, Sydney Morning Herald

„Stapajući u sebi memoare, istoriju i fikcionalizovanu autobiografiju, ova jedinstvena knjiga rasprava je o nesamerljivosti života. Sedmo pitanje poseduje psihološki i filozofski zamah Tolstoja.“ – Guardian Australia

Dobitnik Bukerove nagrade.

„Divno komponovana fuga o žudnji i poricanju žudnje.“ Times Literary Supplement

Matinu, Aboridžinku s Van Dimenove zemlje, usvojili su 1841. godine istraživač ser Džon Frenklin i njegova žena ledi Džejn. Frenklin je uveren da će prosvećenost uzdići Matinu iz divljaštva i požude. No, kada nekoliko godina kasnije Ser Džon izgubi život na arktičkoj ekspediciji, ledi Džejn piše Čarlsu Dikensu i moli ga da odbrani ugled njenog muža od glasina o kanibalizmu među članovima ekspedicije.

U odbranu prijatelja Dikens postavlja dramu u kojoj sam igra Frenklina, simbol pobede razuma, ali se zaljubljuje u jednu osamnaestogodišnju glumicu. Dok razum ustupa pred žudnjom, Frenklinovom pričom on meri ledene dubine svog života.

Matina, sada već šiparica koja je trebalo da posluži kao zamorac u eksperimentu o tome da li nauka, hrišćanstvo i tekovine civilizovanog društa mogu stati namesto onoga što je u „divljacima“ impulsivno i strasno, naći će se u senci crnog labuda, znamenja kojeg se njen narod najviše plašio.

„Ovom knjigom Ričard Flanagan podseća nas da je jedan od najzanimljivijih romanopisaca sveta. Gladna srca su delo značajnog genija... zastrašujuće, uzbudljivo i zapanjujuće lepo. Kakav glas! Dikens bi aplaudirao Flanaganovom stilu. Vrhunska knjiga.“ Chicago Tribune

„Ovo je verovatno najbolji roman koji ćete pročitati ove godine. Grubo nas protresa iz obamrlosti i pokazuje nam našu prošlost. Nema pisca strastvenijeg i neobuzdanijeg od Flanagana.“ Sidney Morning Herald

„Izvrsno!“ New Yorker