Pišem o odnosima koje sam gledala, osećala, prepoznavala. Onima koji funkcionišu po pravilima koja niko nikada nije izgovorio, ali ih svi poštuju.
Pišem o stvarima koje se ne kažu direktno i baš zato bole duže. O onome što se podrazumeva. O granicama koje ne postoje.
Pitala sam se: Ko je kriv, ko kome šta duguje? Ko treba da se prilagodi i zašto?
Kroz duhovite primere i prepoznatljive situacije pokušavam da sagledam odnose za koje nam niko nikada nije dao uputstvo kako da se u njima ponašamo. Humor mi je samo alat. Jer sam shvatila da problem ovih odnosa nije u onome što se kaže, nego u onome što se stalno ponavlja – a nikada se ne dovodi u pitanje. U onome što ostaje ispod tepiha.
I dugo sam se pitala: Zašto se ti odnosi ne menjaju? Zašto stalno igramo iste – naučene uloge? Iste igre?
Danas verujem da može i drugačije! Možda vam se svidi i...
