U POTRAZI ZA IDENTITETOM PSIHIJATRIJE IV deo

OSNOVNI UZROK MENTALNIH BOLESTI NIJE U GENETICI NITI U HEMIJSKOJ NERAVNOTEŽI, VEĆ U TOME ŠTO VAŠ MOZAK NEMA DOVOLJNO ENERGIJE

Stope mentalnih bolesti su u porastu i trenutno smo usred krize globalnih razmera. Ali šta uzrokuje mentalne bolesti? I zašto se problemi sa mentalnim zdravljem tako teško rešavaju?

U knjizi Energija mozga, Kristofer Palmer objedinjuje sve što nam je poznato o mentalnim bolestima u teoriju po kojoj su mentalni poremećaji zapravo metabolički poremećaji mozga.

Autor detaljno obrazlaže ovo novo poimanje mentalnih bolesti – od simptoma preko faktora rizika do toga šta se odvija u moždanim ćelijama. Ujedno ukazuje i na nove pravce u lečenju koji se sa ovom teorijom otvaraju za sve mentalne poremećaje: anksioznost, depresiju, hiperkinetički poremećaj, alkoholizam, poremećaje u hranjenju, bipolarni poremećaj, autizam, čak i šizofreniju.

U ovoj knjizi ćete imati priliku da saznate:
• Zašto smo u zabludi kad mentalne poremećaje posmatramo kao „zasebna“ stanja;
• O jasnim vezama između mentalnih bolesti i rasprostranjenih poremećaja povezanih s metabolizmom: dijabetesa, infarkta, moždanog udara, hroničnog bola, gojaznosti, Alchajmerove bolesti i epilepsije;
• O vezi između metabolizma i faktora koji nesumnjivo utiču na mentalno zdravlje: genetike, inflamacije, hormona, neurotransmitera, sna, stresa i traume;
• O dokazima da postojeći načini lečenja – poput farmakoterapije i različitih oblika psihoterapije – zapravo deluju tako što utiču na metabolizam;
• O novim, već dostupnim tretmanima koji čitaocima mogu doneti trajno poboljšanje stanja.
U knjizi Energija mozga najnovija naučna istraživanja spojena su s praktičnim savetima i strategijama za vraćanje mentalnog zdravlja.

 
Kristofer Palmer je psihijatar i istraživač kojeg prvenstveno intrigira veza između metabolizma i mentalnog zdravlja. Docent je psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, a uz to je i šef Odeljenja za postdiplomske studije i kontinuirano obrazovanje na univerzitetskoj bolnici Maklin. Duže od dve decenije ima istaknutu ulogu u oblasti psihijatrijske edukacije, kako u ustanovama u kojima je zaposlen tako i na nacionalnom nivou. Iza sebe ima i preko petnaest godina iskustva u bavljenju naučnim istraživanjima u oblastima bolesti zavisnosti i poremećaja u spavanju. Uporedo sa akademskom karijerom bavi se i kliničkim radom. Pionir je u primeni ketogenske dijete u psihijatriji – radi sa pacijentima, sprovodi istraživanja, objavljuje naučne radove i drži predavanja širom sveta na tu temu. Pre nekoliko godina je postavio prvu sveobuhvatnu teoriju o uzrocima mentalnih bolesti, onu u kojoj su biološka, psihološka i socijalna istraživanja integrisana u jedinstvenu celinu – teoriju o energiji mozga.

Dr Vladimir Milošević, psihijatar, psihoterapeut i jedan od utemeljivača psihodrame na eksjugoslovenskom prostoru, u knjizi Depresija i kreativnost, na osnovu višedecenijskog iskustva s pacijentima ili klijentima (kako često naziva ljude koji mu se obraćaju za pomoć), rasvetljava delikatna pitanja i dileme savremenog čoveka. U društvu sveopšte povezanosti, u svetu prividnog blagostanja u kojem dominira potrošačka kultura, sve je više ljudi s depresivnim i anksioznim tegobama. Dr Milošević nam argumentovano obrazlaže razliku između bolesti i zdravlja, između depresivnog stanja i dijagnoze. Osim primera iz prakse, posebna dragocenost knjige su primeri iz umetnosti – književnosti i muzike, koji oslikavaju duhovne damare i psihološke krize stvaralaca, nudeći moguće odgovore za prevladavanje i razumevanje depresije. Da li bolujemo ili samo žalujemo, da li depresija otvara vrata kreativnosti ili kreativnost leči depresiju, neka su od pitanja na koja ćete naći odgovore u ovoj knjizi.

U knjizi Psihijatrija - mentalno zdravlje autora Mirka Pekovića smešteni su tekstovi koji su nastali u prethodnih desetak godina. Tekstovi se tiču tematike vezane za psihijatrijske teme i mentalni život, odnosno psihijatrijsku delatnost i promišljanje. Tekstovi mahom govore eksplicitno ili impliucitno o tamnijoj strani čovekovog života ili kao bi K. G. Jung rekao senovitoj stani ličnosti (života). Psihijatrija Mirka Pekovića žanrovski gledano je esijističko štivo, sa stručnom i vokacijskom vizurom i vizijama, ali bez pretenzija naravoučenja i profesionalne pretencioznosti , iz razloga što živimo u vremenu kada se gušimo od „znanja" učitelja, veroučitelja, a ponajviše pseudoučitelja.

U knjizi autor opisuje genezu svoje karijere uspešnog psihijatra. Željko Leon ukazuje na tri pravca koje bi trebalo slediti prilikom čitanja ovog dela.

Prvo: da je reč o stvaralaštvu u najširem mogućem smislu, jer je poznavanje struke, zanata, umeća, veštine i znanja, uvek stvaralački process.
Drugo: da je taj proces skopčan sa teškoćama, mukom i odricanjima, i treće: da je u svemu tome, po pravilu, prisutno pitanja izbora „materijala“ odnosno,osnova iz kojih će nastati željeno umetničko delo.

A svaki izbor, sam po sebi, podrazumeva lutanja, dileme i zablude, što je sve zajedno jedna od osnovnih pretpostavki i samog ljudskog postojanja.

Tekstovi uvršteni u IZABRANA DJELA objavljivani su tokom posljednje četrdeset i tri godine. Pored novih tekstova, za ovu priliku autor je neke od objavljenih tekstova preradio i proširio. Sledeći osnovne oblasti svog interesovanja profesor Kecmanović je IZABRANA DJELA (na više od dve hiljade strana) podelio u četiri toma:

Treći i četvrti tom bave se pitanjima psihijatrije. METAPSIHIJATRIJA počinje velikim tekstom o duševnom poremećaju i nastavlja se razmatranjem teza kritičara psihijatrije o dekonstrukciji ludila i kolektivnoj psihozi.

Knjiga Bolja briga o mentalnom zdravlju vrlo uspešno se zalaže za promenu vrednosnog sistema: posmatranje osoba koje imaju problema s mentalnim zdravljem kao poštovanja dostojnih članova zajednice i jedinki koje imaju šta da kažu i ponude svojim bližnjima. U situaciji naše organizacione i stručne nepripremljenosti za reformu sistema zaštite mentalnog zdravlja, ovakva knjiga može da bude idealan početak za sve profesionalce, korisnike i članove njihovih porodica, a mogla bi da posluži i kao polazna osnova za razvoj različitih segmenata građanskog društva ili podsećanje na solidarnost i požrtvovanost, nekada smatranim vrlinama.

Depresija je bolest za koju se predviđa da će do 2020. postati najrasprostranjenija na planeti i zdravstveni problem broj jedan. „Maligna tuga, anatomija depresije“ Luisa Volperta će biti od koristi i stručnjacima i laicima. Luis Volpert je ugledni biolog, profesor na UCL, koji je na osnovu sopstvenog iskustva pacijenta lečenog od depresije koji je prošao kroz razne oblike terapija i razne faze oboljenja, konsultujući relevantnu literaturu i svedočanstva drugih ljudi, čitaocima predočio jedan ozbiljan, detaljan i širok portret ove opake bolesti. Volpert pruža interligentan i lucidan uvid u sve aspekte ove bolesti iz jedinstvene tačke gledišta nekog ko je bolest preživeo, ali i naučnika i majstora komunkacije. Njegovo delo je brzo steklo širok krug čitalaca širom sveta, među kojima su jednako zastupljeni psihijatri, psiholozi i obični ljudi koji se svakodnevno rvu s demonom depresije. Knjigu su pratile i tri emisije na BBC-ju, u kojima je govorio o ovoj bolesti i svojoj depresivnoj epizodi. Prevedena je na sve vodeće svetske jezike i prodaje se u milionskim tiražima.

Delo Neurotična ličnost našeg doba može i danas da posluži kao bazični priručnik koji bi bio dostupan najširem krugu ljudi, svima, koji bi tako mogli lakše da shvate šta im se događa i kako sami sebi da pomognu pre nego što bude kasno. Razumeti situaciju u kojoj se pojedinac nađe, shvatiti sopstvene porive koji ga iznutra gone korak je, prema teoriji savremene psihijatrije, do lakšeg razumevanja sebe i svoga „pravog ja”, a to znači do boljeg razumevanja ljudi, međuljudskih odnosa i same egzistencije. To je, prema Karen Hornaj, neophodan korak ka samospoznaji i samorealizaciji. Ona je toga bila svesna i kao stvaralac, kao prva žena psihoanalitičar, kao ličnost od velikog integriteta i hrabrosti jer se usudila da kritikuje oca psihoanalize, Frojda. Njeni se teorijski dometi u savremenosti kontinuirano podvrgavaju kritici, dodatnim analizama i tumačenjima.Zbog dinamičkog i kompleksnog prilaza psihološkim problemima, Karen Hornaj pripada značajno mesto u istoriji psihoanalize. Odbacivanjem ideja o centralnom značaju libida, stvorene su mogućnosti svestranog razvoja psihoanalize.