Frojdov doprinos društvenim i humanističkim naukama jedan je od neprocenljivih.Interesujući se za psihološku terapiju, Sigmund Frojd je razvio hipotezu o ljudskoj prirodi(tzv dubinska psihologija),što ga je dovelo do psihoanalize.Danas je Frojdizam opšti pojam za uticaj Frojdovih ideja i psihoanalize u mnogim područjima nauke i umetnosti,posebno u antropologiji,psihologiji,socijologiji,psihijatriji,književnosti i vaspitanju.
U XIX veku malo ko se usu]ivao da obrati pažnju na tako nedostojne ,,sumnjive'' fenomene kakvi su snovi.Tumačenje njihovog smisla bilo je prepušteno varalicama ,samozvanim prorocima,vračarama itd.Niko od uglednih psihijatara nije bio spremanda rizikuje svoju reputaciju istraživanjem mistične i prozirne oblasti kao što su snovi.Prvi psiholog koji se uhvatio u koštac s fenomenom sna bio je Sigmund Frojd.
