KAD TI ŽIVOT UVALI NILSKOG KONJA

Tom Metkaf, naučnik na Univerzitetu u Saut Daunsu, delu preostalih britanskih arhipelaga, pretražuje arhive s početka dvadeset prvog veka, očaran slobodama i mogućnostima ljudskog života u njegovom zenitu.

Kada naiđe na trag koji bi mogao da dovede do velike izgubljene poeme, dolazi do otkrića o isprepletenoj ljubavi i brutalnom zločinu, što ruši njegove pretpostavke o priči koju je mislio da dobro poznaje.

Potraga, triler i ljubavna priča, Šta možemo znati je remek-delo koje nas vraća u sadašnjost iz osećaja nadolazeće katastrofe i zamišlja budući svet u kome nije sve potpuno izgubljeno.

Jedan od najboljih živih pisaca.
Sandej tajms

Pravi majstor.
Dejli Telegraf

Rajan i Lilijan Brajt su zaljubljeni, tek venčani i ponosni roditelji devojčice Džordžet. Ali njihov brak počiva na prećutanim istinama: Lilijan krije sina o kome Rajan ne zna ništa, dok Rajan krije svoju borbu sa alkoholizmom. Odrastajući između ljubavi i razočaranja svojih roditelja, Džordžet postaje svedok njihovih uspona i padova. Kada jedan bolan događaj zauvek promeni živote članova porodice, Džordžet pokušava da pobegne od svega što je podseća na prošlost. Suočena sa porodičnim tajnama i nasleđem koje je oblikovalo generacije pre nje, Džordžet mora da odluči da li je spremna da oprosti, prihvati ljubav i pronađe put ka sebi. Ispričana iz tri blisko isprepletene perspektive, ovo je dirljiva i emotivna porodična saga o gubitku, pripadanju, iskupljenju i trajnoj snazi ljubavi koja pokazuje da nas, uprkos svim lomovima, porodične veze uvek iznova pronalaze.

Majls Krželevski je posvećen suprug, brižan otac i ponosni vlasnik psa za lov na tartufe – u zemlji u kojoj tartufa nema. Ipak, ispod te šarmantne svakodnevice krije se čovek koji dvanaest godina kasni sa pisanjem doktorata iz ruskih narodnih bajki i sve jače oseća da je razočarao porodicu. Kada njegova supruga Kejt prihvati profesuru na prestižnom koledžu u zabačenim šumama Vermonta, Majls u tome vidi priliku da konačno promeni tok svog života. Ali Majls je čovek mnogih interesovanja i strasti te se ubrzo zatiče u društvu neobičnih i živopisnih likova – od tajanstvenog „hirurga za drveće” i biohemičara opsednutog kosama, sve do čoveka koji fotografiše pahulje i u hiljadama kartica pedantno vodi „Inventar pogrešnih ideja”. Ono što počinje kao bezazleno utočište od stvarnosti polako prerasta u nešto neizvesnije, kada Majls naiđe na čudnu lokalnu legendu koja bi mogla biti mnogo više od puke priče. Duhovit, apsurdan i pun životne vedrine, „Ljudi sa sela” je roman o braku i roditeljstvu, veri i sumnji, i o tome kako nas priče – i ljudi koji ih pričaju – povezuju u svetu sve veće otuđenosti.

Prvi deo čuvene Sosekijeve trilogije, koju čine još romani Zatim i Kapija.

Prevod s japanskog: Mateja Matić

Kada mladi i naivni Sanširo Ogava napusti mirnu provinciju Kjūšū i stigne u Tokio kako bi započeo studije na Carskom univerzitetu, pred njim se otvaraju tri sasvim različita sveta: distancirani akademski krugovi, tradicionalne vrednosti njegove porodice i rodnog kraja i uzbudljiv, blistav svet moderne urbane omladine.

U vremenu kada se Japan ubrzano menja pod uticajem Zapada, Sanširo pokušava da pronađe svoje mesto između prošlosti i budućnosti. Njegov život dodatno komplikuje susret sa zagonetnom, samostalnom i očaravajućom Mineko, ženom koja u njemu budi osećanja kakva do tada nije poznavao.

Suptilnim stilom i izuzetnom psihološkom pronicljivošću, Nacume Soseki donosi bezvremenu priču o odrastanju, prvoj ljubavi, propuštenim prilikama, usamljenosti i potrazi za sopstvenim identitetom u društvu koje se nezaustavljivo menja. Više od jednog veka nakon objavljivanja, Sanširo ostaje jedan od najvažnijih romana japanske književnosti i nezaobilazno delo za sve ljubitelje klasične i savremene proze.

„Najjači utisak koji ova knjiga ostavlja – čak i kada se pojedinosti zaborave – jeste osećaj svežine i slobode. Izbor mladog studenta za glavnog junaka omogućava čitaocu da se gotovo neprimetno poistoveti sa njegovim pogledom na svet i da zajedno s njim doživi Tokio s početka 20. veka. Upravo u toj jednostavnosti i odsustvu patetike leži trajna snaga Sosekijevog romana.“

Prevod s japanskog: Jelena Milenković

Objavljen između 1936. i 1938. godine, Vetar se diže smatra se jednim od najlepših dela japanske književnosti 20. veka.

U ovom lirskom i duboko dirljivom romanu Hori Tacuo pripoveda o ljubavi koja prkosi prolaznosti. Radnja, smeštena između sunčanog planinskog odmarališta i tihog sanatorijuma obavijenog maglom, prati dvoje mladih koji pokušavaju da sačuvaju svaki dragoceni trenutak uprkos neizbežnoj senci bolesti i rastanka.

Naslov romana nadahnut je čuvenim stihom Pola Valerija: „Vetar se diže, treba pokušati živeti.“ Vetar u Horijevoj prozi postaje simbol promene, prolaznosti i životne snage – podsećajući da nijedan trenutak nije večan, ali da upravo zato svaka iskrena ljubav dobija neprocenjivu vrednost.

Ovo izdanje donosi i novelu Lepo selo, nežnu i autobiografski nadahnutu priču u kojoj autor oživljava uspomene na susret sa svojom budućom verenicom Ajako Jano. Smeštena u slikovite predele Karuizave, novela predstavlja emotivni uvod u svet Vetra se diže i zaokružuje celinu posvećenu ljubavi, sećanju i prolaznosti.

Poetski, suptilan i bezvremen, Vetar se diže jedno je od onih dela koja ostavljaju snažan trag dugo nakon poslednje pročitane stranice.

Zanosna priča o žudnji, poreklu, domu i neočekivanim posledicama naših izbora.


Petnaest godina nakon Drugog svetskog rata Izabela je izgradila povučen život zasnovan na disciplini i strogoj rutini u seoskoj kući svoje pokojne majke, gde je sve pod konac – ni viljuška ni reč ne smeju biti na pogrešnom mestu. Ali njen pažljivo uređeni svet počinje da se urušava kada brat Luj u kuću dovede svoju novu devojku Evu, neprijatnu i nametljivu mladu ženu koja će tu provesti celo leto.


U sparnoj letnjoj vrelini Izabelina opsesivna potreba za kontrolom dostiže tačku pucanja. Sukob između dve žene vodi je do otkrića koje preti da razori sve u šta je verovala i sve što je do tada smatrala svojim životom.

Četiri dana neprekidne kiše u Napulju, u iščekivanju događaja koji će promeniti sve.


Razorna, nezaustavljiva i nemilosrdna kiša preti da proguta Napulj. Dok se ulice urušavaju pod naletom biblijskog potopa, grad postaje poprište neobjašnjivih i čudesnih pojava. Iz zidina srednjovekovnog dvorca odjekuju sablasni jecaji, nivo mora opasno raste, a kovanice od pet lira iznenada počinju da sviraju melodiju koju mogu da čuju samo desetogodišnje devojčice.


Kroz ovaj apokaliptični, sivi pejzaž vodi nas Karlo Andreoli, melanholični novinar i pasivni hroničar zbivanja. Njegova potraga za smislom odvodi nas u mračne uličice, zabačene barove i zadimljene redakcije, ali pre svega u skrivene unutrašnje svetove Napolitanaca. Obuzeti kolektivnim strahom od nepoznatom, stanovnici grada iščekuju sudbonosni događaj koji će zauvek promeniti njihove živote. U ovoj halucinantnoj i vizionarskoj elegiji glavni junak nije čovek, već sam Napulj – grad rastrzan između sopstvenih mitova, tradicije i duboke melanholije.

U ovom romanu autor vodi čitaoca kroz svet neizgovorenih osećanja,živopisnih predela i sudbina koje se ukrštaju u potrazi za pripadanjem. Ovo je priča o lutanjima koja nas uvek vraćaju na početak, o mestima koja ostaju naš dom čak i kada im se više ne možemo vratiti i o ljudima koje nastavljamo da volimo kroz sećanja. Poetičan i emotivan, ovaj roman istražuje usamljenost, identit i večitu težnju da pronađemo mesto kojem zaista pripadamo.

Autorka bestselera Nasleđe

Lija Lokhart ne pristaje da joj život određuje horoskop i spremna je da to dokaže, makar obišla ceo svet.

Lija Lokhart veruje u nauku i zazire od svega što miriše na nju ejdž mistiku. Ali život koji je pažljivo izgradila iznenada se raspada – najpre zbog uporne vrtoglavice, a zatim i zbog astrološkog tumačenja koje tvrdi da živi u suprotnosti sa onim što joj je zapisano u zvezdama.

Besna i odlučna, Lija kreće na put kako bi dokazala da je astrologija čista besmislica, upoređujući svoj život sa životima svojih „zvezdanih blizanaca“ širom sveta – ljudi rođenih pod potpuno istom mapom neba. Ipak, na tom vrtoglavom putovanju kroz Veneciju, Istanbul, Nju Orleans i dalje, ispostaviće se da će njeni najvažniji vodiči biti ljudi koji su oduvek bili u njenom životu: majka za koju veruje da ju je napustila, otac za kojeg veruje da ju je spasao i nekadašnji komšija čija bi ljubav mogla biti put do njenog istinskog ja.

„Vrtoglav i maštovit beg od svakodnevice, koji ujedno donosi promišljenu priču o identitetu i samoprihvatanju.“ – Shelf Awareness

„Put oko sveta vođen zvezdama. Destinacije na kojima će se Lija zateći čine zadivljujuću pozadinu priče.“ – Publishers Weekly

„Brza radnja, uverljivi likovi i teme lične transformacije podstaći će živu diskusiju.“ – BookPage

Sandro Veronezi (Sandro Veronesi), italijanski pisac i publicista, rođen je u Firenci 1959. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u istom gradu. Jedan je od najznačajnijih pisaca svoje generacije u Italiji. Objavio je više proznih knjiga (romana, priča, eseja, putopisa). Dobitnik je nekoliko književnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Romani Tihi haos i Kolibri (Akademska knjiga) nagrađeni su najvišom italijanskom književnom nagradom „Strega“. Književni nedeljnik La lettura – Corriere della sera izabrao je roman Kolibri za knjigu godine 2019.

Opis:
Još jedno toplo leto, 1972, Versilija, toskanska obala. Điđo Belandi, dečak iz Vinčija, kao i svake godine provodi ga s roditeljima i mlađom sestrom u iznajmljenoj letnjoj kući. Ima 12 godina i mada se zanima isključivo za sport, za njega već pristiže vreme novih otkrića: čitanja stripova, slušanja popularne muzike, a onda, u prisustvu jedne radoznale devojčice, Astel – i zavodljive moći reči kao i čari – prevođenja... Jer, Điđo je dvojezičan (mama mu je Irkinja) a Astel željna tog drugog jezika.
I dok iščekuje sportski događaj sezone – Olimpijske igre u Minhenu, a njegova se mlada ličnost razmahuje u idealima prve ljubavi, Điđo i ne sluti da ide u susret nečemu nepovratnom i sudbinskom, što će munjevito staviti tačku na svu tu blagodat, a njegov život podeliti na „pre i posle“. Taj događaj vremenski se poklapa sa tragičnim napadom na minhenskim Olimpijskim igrama: naslov romana zajednički je imenitelj pojedinačne, „male“ priče i istorijske zbilje.
Pred nama je živa slika kako jednog prohujalog trenutka Italije 70-ih, tako i kraja onog doba nevinosti – naspram nepronicljivih peripetija okruženja i porodice kojima smo kao deca uslovljeni.
Belandi, sada već s vetrometine svojih zrelih godina, minucioznom rekonstrukcijom sećanja nastoji da otkrije da li je on, onakav kakav je bio, mogao da promeni tok događaja. Tražeći odgovore kroz pripovedanje, u usporavanjima – a onda i ubrzanjima – prelazi dug put do onoga što Veronezi naziva prihvatanje, kao svojevrsni čin – reklo bi se – nečeg herojskog, u ljudskom biću.

„Razliva se u srcu žar milostive sreće“ je prva rečenica prvog zapisa, pred manastirom Bešenovom, i najavljuje kakva je ovo knjiga: putopis u kome se ne beleže kilometri nego treptaji. U dvadesetak kratkih zapisa Radojka Nikić Milinović vodi čitaoca dvema mapama koje se neprestano preklapaju, mapom svetinja i mapom sveta. Na prvoj su Cetinjski manastir, Prizren („Žubor vekova isijava kroz vreme“), Sveti Pantelejmon iz Nereza, manastiri Lešje i Lovnica, crkva u Donjoj Kamenici, grob Svetog Save u Velikom Trnovu i Jaši, grad Svete Petke, „svetiteljke srpskog porekla“; na drugoj Rim „u naručju sunca“, Lugano, Provansa u mirisu lavande, Barselona, Kipar, Egipat, Tunis. Između njih stoje i mesta tihe tuge, poput Prebilovaca – jer ovo putničko oko ne bira samo lepotu, nego i sećanje. U pogovoru „Lepota duhovnog sveta“ Maja Belegišanin precizno imenuje dva pola ovog pisanja: konkretni, sa istorijskim i geografskim podacima, i „apstraktni, mistični i metafizički“ – zapisi su često građeni od dva pasusa, opisa i uzvišene misli. Njihova lirska proza, sa dugim rečenicama, poređenjima i sinestezijama, „priziva onu svetlost isihazma i tišinu kojom se dostiže kontemplacija; zato je najbolje ove putopise čitati mirno, polako.“

"O AUTORU
Denis Džonson (1949–2017), američki književnik koji se dva puta našao u užem izboru za Pulicerovu nagradu za književno delo i dobitnik Nacionalne književne nagrade, poznat je po romanima i kratkim pričama posvećenim likovima sa dna društvene lestvice, marginalizovanim i odbačenim. Njegovo pisanje, istovremeno svedeno i ekstatično, dinamičnog ritma i ispunjeno kratkim rečenicama, zasnovano je na ličnim iskustvima, ali i na tradiciji velikih američkih književnika poput Ernesta Hemingveja ili Rejmonda Karvera. Prema njegovoj knjizi „Snovi na šinama”, snimljen je i istoimeni film, nominovan za četiri Oskara.
100 NAJBOLJIH KNJIGA 21. VEKA (THE NEW YORK TIMES)
UŽI IZBOR ZA PULICEROVU NAGRADU
Početkom dvadesetog veka, Robert Grejnir provodi život gradeći železnicu i posmatrajući kako svet koji poznaje polako nestaje. Istovremeno intimna i epska, novela „Snovi na šinama” Denisa Džonsona nezaboravna je priča o gubitku, usamljenosti, prirodi i ceni napretka.
„Snovi na šinama” Denisa Džonsona jedna je od najhvaljenijih američkih novela 21. veka, o gubitku, usamljenosti i ceni napretka.
Robert Grejnir, običan čovek u neobičnim vremenima, nadničar je koji obara šumska stabla za potrebe izgradnje železnice. Početak je dvadesetog veka, a svet se menja brže nego ikada ranije. Život na granici civilizacije neretko je neizvestan: bolesti haraju, šumski požari gutaju čitave predele, a ljudske sudbine često nestaju jednako naglo kao i šume koje ustupaju mesto novom vremenu. Suočen s ličnim gubitkom, Grejnir nastavlja svoje samačko putovanje pokušavajući da pronađe smisao u svetu koji se ubrzano menja pred njegovim očima.
Bogatog stila, istovremeno surova i poetska, novela „Snovi na šinamaˮ prava je mala epopeja velikih emocija — elegija nestajućem američkom krajoliku i dirljivo svedočanstvo o ceni napretka, modernizacije i ljudske usamljenosti. Denis Džonson stvara nezaboravan portret običnog čoveka suočenog s prolaznošću, gubitkom i neumoljivim tokom istorije."