ELIZABET FINČ

Šta se događa kada preko noći izgubite posao, sigurnost i identitet koji ste godinama gradili? Kako pronaći snagu da krenete ispočetka kada vam društvo poručuje da je vaše vreme prošlo?

U knjizi Otpuštena, novinarka Sandra Gucijan donosi iskreno, hrabro i duboko lično svedočanstvo o životnom preokretu koji je primorao da preispita sebe, svoje vrednosti i mesto u svetu. Kroz formu dnevnika, autorka beleži trenutke straha, sumnje, besa i tuge, ali i postepeno pronalaženje slobode, dostojanstva i novog smisla.

Ovo je priča o ženama koje društvo često prestaje da vidi, o generaciji koja se našla između očekivanja i stvarnosti, kao i o borbi da se sačuva lični integritet u vremenima velikih promena. Istovremeno intimna ispovest i društveni komentar, knjiga otvara važna pitanja o radu, starenju, identitetu, solidarnosti i odnosu prema mladima.

Otpuštena nije samo knjiga o gubitku posla. To je priča o otpornosti, ponovnom pronalaženju sebe i hrabrosti da se nastavi dalje onda kada se čini da je sve izgubljeno.

Inspirativna i emotivna, ova knjiga podseća da novi počeci nisu rezervisani za mladost i da nikada nije kasno da se izborimo za sopstveni glas, slobodu i dostojanstvo.

Partenopa Paola Sorentina nije samo priča o jednoj ženi, već raskošna i emotivna oda Napulju, gradu koji diše kroz svaku stranicu romana. U svom prepoznatljivom stilu, Paolo Sorentino u knjizi „Partenopa“ spaja melanholiju, humor i nostalgiju, vodeći čitaoca kroz lavirinte ljubavi, sećanja i propuštenih prilika. Kroz lik tajanstvene junakinje, „Partenopa“ istražuje neraskidivu vezu između čoveka i grada koji ga oblikuje, dok Paolo Sorentino još jednom potvrđuje zašto je jedan od najposebnijih savremenih pripovedača.

„Napulj nije samo grad, to je čitav jedan svet. A Partenopa nije samo žena, ona je sam život – neuhvatljiva, prelepa i okrutna u svojoj prolaznosti.“

Posle velikog uspeha filmova Velika lepota, Mladost i Bila je to Božija ruka i drugih, Paolo Sorentino nam ponovo donosi raskošnu književnu posvetu svom rodnom gradu. Partenopa je bespoštedno emotivna oda Napulju, ispisana onim prepoznatljivim sorentinovskim stilom, negde između melanholije, neodoljive duhovitosti i ekstaze.

Kroz priču o tajanstvenoj junakinji sa imenom mitske sirene, osnivačice grada, autor nas vodi kroz lavirinte napuljskih ulica, emocija, legendi i istorije. Ovo nije samo povest o životu i propuštenim prilikama jedne žene: ovo je duboko lična, vizuelno bogato i osećajno ispovedanje o korenima ljubavi i neraskidivoj vezi između čoveka i mesta koje ga je stvorilo.

U prevodu Mirjane Ognjanović, koja je već godinama Sorentinov glas na našem jeziku, i magičnu ilustraciju Slavka Krunića, Partenopa je književni događaj sezone – jer ako ste propustili istoimeni film, ne propustite knjigu!

Asja i Manu su mladi par koji gradi život u stranom gradu, daleko od kuće i porodice. Potraga za stanom koji bi mogao postati njihov dom postaje traganje za nečim mnogo krhkijim i neuhvatljivijim: osećajem pripadanja.

Dok zamišljaju zajedničku budućnost, Asja, režiserka dokumentarnih filmova, u obližnjem parku snima svakodnevicu nepoznatih ljudi. Poput antropološkinje koja dekodira lokalne običaje, ona žudi da sazna kako ljudi zaista žive i razume nepisana pravila grada koji im istovremeno pripada i ostaje stran.

Ispričani kroz niz vinjeta koje beleže intimne trenutke – kasnonoćne razgovore, poslednje ture pića i spora jutra – Antropolozi su topla priča o savremenoj ljubavi i urbanoj melanholiji, i dirljiv uvid u to kako dvoje ljudi stvara lični univerzum i jezik.

Malo je tema koje tako postojano zaokupljaju ljudsku svest kao ljubav i smrt, a Havijer Marijas od te drevne, gotovo arhetipske povezanosti stvara roman izuzetne književne snage.

Svakog jutra pre posla, Marija Dols svraća u isti kafić. Tu uvek viđa isti par. Posmatranje njihovog naizgled besprekornog života pomaže joj da pobegne od sopstvenog. Međutim, kada ovaj savršeni par razori brutalno ubistvo, a Marija priđe udovici da joj izjavi saučešće, ono što je počelo kao obično divljenje pretvoriće se u sve složeniju upletenost.

Prepoznatljivim hipnotišućim dugim rečenicama, Marijas virtuozno istražuje zaljubljivanje, ono stanje svesti koje inspiriše i najplemenitije postupke ali i najdublje moralne padove.
Istovremeno psihološki triler, ljubavni roman i meditacija o pravednosti, Zaljubljivanja potvrđuju Marijasa kao jednog od najznačajnijih savremenih evropskih pisaca.

Mnoge osobe su nam zanimljive, zabavljaju nas, očaravaju nas, bude u nama naklonost, čak i nežna osećanja, ili nam se dopadaju, obore nas s nogu, čak nas na trenutak i zalude, uživamo u njihovom telu ili u njihovom društvu ili oba, kao što se meni dešava sa tobom i kao što mi se desilo ranije, ali retko. Neke nam čak postanu neophodne, navika ima ogromnu moć i može da nadoknadi skoro sve, čak i da zameni. Može zameniti ljubav, na primer; ali ne zaljubljenost, treba razlikovati te dve stvari, iako se često mešaju, nisu isto... Veoma retko se desi da osetimo slabost, istinsku slabost prema nekome, da neko to izazove u nama, da nas učini slabima. To je presudno, sprečava nas da budemo objektivni i doveka nas razoružava i čini da se predajemo u svim raspravama...

Uronite ponovo u najšarmantniju četvrt Tokija. Nastavak kultnog svetskog hita „Dani u knjižari Morisaki“.

Ako ste uživali u toplini i mudrosti prvog dela, roman „Povratak u knjižaru Morisaki“ autora Satošija Jagisave vratiće vas u bezvremeni svet knjiga, šoljica čaja i dirljivih ljudskih sudbina. Smešten u legendarnu tokijsku četvrt Đimboćo, ovaj roman je savršeno utočište za svakoga ko veruje da knjige imaju moć da iscele slomljeno srce.

U Đimboćou, jedinstvenoj knjižarskoj četvrti u Tokiju, dani protiču mirno, daleko od saobraćajne buke. U ušuškanoj knjižari Morisaki, pretrpanoj policama i retkim izdanjima, ujak Satoru i ujna Momoko spremaju se za romantično putovanje. Brigu o radnji preuzima njihova sestričina Takako.

Kada ponovo zakorači u ovaj živopisni mozaik stalnih mušterija i čudnovatih posetilaca, Takako će osetiti životni elan koji joj je dugo nedostajao. Ona otkriva da u knjižari ne žive samo priče skrivene među koricama, već i neverovatne sudbine ljudi koji u nju svraćaju. Te priče stvaraju neraskidive veze i podsećaju nas na važnost porodice, prijateljstva i malih, svakodnevnih čuda.

„Čitaoci će posegnuti za ovom knjigom zbog poznate atmosfere. Poslednju stranicu okrenuće s još većom ljubavlju prema porodici iz knjižare Morisaki i načinu na koji brinu jedni o drugima.“ – Booklist

„Kad uronite u ovaj svet, imaćete utisak da ste se susreli sa sopstvenom dušom.“ – Babelio

„Knjiga koja odiše čistom ljubavlju prema čitanju.“ – porqueleer.es

Književni fenomen sa vrha liste bestselera New York Timesa: „Teo iz Goldena“ – Alen Livaj

U mali južnjački grad Golden jednog prolećnog jutra stiže misteriozni neznanac Teo. Niko ne zna njegovu prošlost, ali njegova misija ubrzo menja čitavu zajednicu. Teo u lokalnom kafiću pronalazi zidove prekrivene olovkom crtanim portretima meštana, počinje da ih kupuje jedan po jedan i poklanja ljudima koji su na njima naslikani. Zauzvrat traži samo jedno – njihovu iskrenu životnu priču. Dok kroz empatiju i radoznalost otkriva najlepše i najranjivije delove tuđih duša, Teo pažljivo skriva sopstvenu veliku tajnu koja ga je i dovela u ovaj zabačeni kutak sveta.

„Teo iz Goldena“ je topla, dirljiva i prelepo napisana meditacija o umetnosti, ljubavi i delima koja transformišu ljudsku dušu. To je nezaboravna priča o snazi velikodušnosti i tihim čudima koja nastaju kada svesno izaberemo dobrotu.

New York Times: „Senzacija koja se među čitaocima širi neverovatnom brzinom od usta do usta.“

Washington Post: „Priča koja pleni svojom mekom, gotovo alegorijskom atmosferom.“

USA Today: „Izuzetno emotivna i inspirativna radnja koja će vam ugrejati srce.“

Kao dete konobarice i bivšeg profesionalnog rvača, Margo Milet zna da mora sama da se snađe. Zato je upisala lokalni koledž, iako nije imala pojma čime će se baviti u životu. Tajna veza sa profesorom nije joj bila ni na kraj pameti, ali je, iako kratka, trajala dovoljno dugo da Margo ostane u drugom stanju.

Margo sad ima dvadeset godina i sama je s bebom, nezaposlena i na korak da bude izbačena iz stana. Potreban joj je novac – hitno. Kad se njen otac, koji ju je napustio u detinjstvu, pojavi na njenim vratima i predloži da se useli kod nje i pomaže joj oko deteta, Margo pristaje. A onda počinje da kuje plan: otvoriće nalog na Onlifensu kao eksperiment, i ubrzo će početi da primenjuje očeve savete iz sveta profesionalnog rvanja. Na primer, kako osmisliti dopadljiv lik i naterati publiku da se zaljubi u njega. Pre nego što postane svesna u šta se upustila, njen nalog će doživeti uspeh o kakvom nije ni sanjala.

Hoće li to biti rešenje svih njenih problema ili se za slavu na internetu ipak plaća cena?

U svetu gde se ljubav često svodi na prolaznu strast ili površni odnos, Ibn Hazm (994–1064), jedan od najvećih mislilaca andaluzijskog islama, donosi delo koje prodire u samu suštinu ljudskog srca. Golubičin prsten (Tawq al-ḥamāma), napisan oko 1022. godine, nije samo knjiga o ljubavi – to je duboko promišljanje o njenim uzrocima, znacima, radostima i stradanjima.

Nastalo u zlatnom dobu Al-Andalusa, ovo jedinstveno delo spaja filozofsku pronicljivost, psihološku preciznost i poetsku nežnost. Ibn Hazm piše o ljubavi kao o sili koja uzdiže, ali i razara; o susretima i rastancima, o vernosti i izdaji, o čežnji koja oblikuje sudbinu čoveka.
Kroz lična iskustva, anegdote i stihove, autor gradi most između razuma i osećanja, pokazujući da ljubav nije slabost, već jedno od najdubljih iskustava ljudskog postojanja.

Golubičin prsten ostaje i danas, posle gotovo hiljadu godina, jedno od najlepših i najistinitijih dela ikada napisanih o ljubavi.

Knjiga Hladne noći detinjstva je autobiografski, psihološki roman Tezer Ozlu iz 1980. godine koji u fragmentima prikazuje njeno detinjstvo, mladost i prve godine zrelog života, obeležene traumama, neskladnim porodičnim odnosima i iskustvima u psihijatrijskoj bolnici. Smatra se jednim od ključnih dela turske književnosti koja se bave temom usamljenosti i otuđenja. Kroz unutrašnje monologe i tok svesti poetskim narativom čitacu otvara intimni, skriveni svet pojedinca. Upravo zbog takvog stila u svom književnom opusu Ozlu je prozvana „melanholičnom princezom“ turske književnosti i svrstana među najznačajnije turske književnice druge polovine XX veka.

Autorka otvara univerzalna pitanja o slobodi, osećaju nepripadanja i potrazi za smislom, o teretu ženskog identiteta u društvu i borbi sa unutrašnjim konfliktima uz stalno prisustvo mentalne patnje. Oslanjajući se u pripovedanju izrazito lirskog prizvuka na stvarne događaje iz svog života, sećanja i lične refleksije, ona gradi most između autobiografije i fikcije.

Tokom Drugog svetskog rata, u grčkom selu pod nemačkom okupacijom, učiteljica sklanja svoje đake u pećinu i tamo im, pod tutnjavom bombi, pripoveda o jednom drugom ratu – Trojanskom. Kroz njene priče oživljavaju Paris, Helena, Menelaj, Hektor i Ahil, ali bez mitske uzvišenosti i božanske intervencije, već kao ljudi određeni strašću, strahom, gubitkom i nasiljem.

Teodor Kalifatides u Opsadi Troje bogovima daje sporedne uloge, dok u prvi plan smešta ljudsku prirodu, unutrašnje rascepe i psihološku složenost junaka. Istovremeno, događaji iz antičkog sukoba preslikavaju se u svakodnevni život seljana pod okupacijom.

Dva rata tako počinju da se ogledaju jedan u drugom, a antička surovost nalazi svoj odraz u zločinima nemačkih okupatora. Mit, istorija i stvarnost prepliću se u sažet ali izuzetno snažan roman, dok Kalifatidesovi uvidi u ljudsku prirodu otkrivaju koliko su čovekove slabosti, strahovi i patnje ostali isti nakon svih proteklih vekova.

Duboko uveren da je Homerova Ilijada najsnažniji antiratni roman ikada napisan, Kalifatides, višestruko nagrađivani švedski pisac grčkog porekla, ispisuje sopstvenu verziju ove velike priče. Opsada Troje je potresna knjiga o besmislu rata i tome šta znači ostati čovek usred velikih istorijskih previranja.

Najpoznatiji ruski pisac nove generacije, poznat je po romanima Omon Ra, Život insekata, Čapajev i Praznina, Generacija P, Sveta knjiga vukodlaka, KGBT.

Preveden je na sve glavne svetske jezike. Ikona mladih ljudi, proglašen je za najuticajnijeg književnika Rusije. Živi po budističkim manastirima, uglavnom u Nepalu i Južnoj Koreji.

„Jedina prava ruska književna tradicija je pisati dobre knjige na način kako to još niko nije radio.“ - Viktor Peljevin

Poslednji Peljevinov roman zbiva se u svetu gde žene postaju dominantan pol, a ravnoteža moći se poremetila. Otkid je delo koje prevazilazi granice tradicionalne književnosti, nudi uvid u složene aspekte ljudske egzistencije i još više nego u prethodnim romanima podstiče na preis-pitivanje našeg doživljaja stvarnosti.

„Nije se radilo o meni. Nad svim se već nadvila senka katastrofe. Iza tankog vela stvarnosti osećalo se nešto jezivo, neminovno i neumoljivo.
Bio je to Ahilov bes.

Pred nama su bili baš oni posmrtni trzaji koji su mi se privideli, lišeni svega ličnog. Užasni spazmi, koji se dešavaju neznano gde neznano s kim, ali pritom ne samo stvarni, čak ne ni stoprocentno stvarni, već jedino stvarni. Ono što su Grci nazivali haos, koji je postojao pre postanja. To je bila sudbina svetske duše, kojoj će oduzeti svet. Tada će se svi – privilegovani, prevareni, bogati, siromašni – stopiti u jedan bol. Zar Bog to zaista želi?“ - Otkid

Na vest da joj je majka na samrti, Kolet se vraća u rodni kraj koji je davno napustila, rešena da konačno pronađe odgovore na pitanja koja je godinama proganjaju. Pred bratom i ocem, koji uporno ćute o prošlosti, ona pokušava da rasvetli događaj iz julske noći 1969. godine, trenutka koji je zauvek promenio tok njihove porodice.


U ovom emotivnom i napetom romanu o tri generacije žena povezanih porodičnom tajnom, Sofi de Baer osvetljava složene odnose i društvene pritiske u svetu pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, u sredini opterećenoj glasinama i neizgovorenim istinama.


Kako se Koletin povratak pretvara u suočavanje sa potisnutim sećanjima, polako se razotkriva mreža skrivene tragedije koja je obeležila živote svih članova porodice. Istina, dugo zakopana, počinje da izbija na površinu, dovodeći u pitanje sve u šta je Kolet do tada verovala.


Od zabranjenih ljubavi do domova za nevenčane majke, autorka sa puno senzibiliteta prikazuje vreme u kojem su žene imale ograničena prava, ali ne i manjak snage, strasti i potrebe za pobunom.


Roman je po objavljivanju stekao veliku naklonost čitalaca i kritike u Francuska, osvajajući brojne čitalačke nagrade. Ova potresna priča o izdaji, osveti i majčinskoj ljubavi čita se sa snažnom empatijom prema ženama čiji su životi oblikovani ćutanjem i žrtvom.