KUTIJA

Nemački književnik Ginter Gras objavio je 2008. svoj najnoviji naslov „Kutija“. Roman predstavlja fiktivni nastavak autobiografije „Ljušćenje luka“, koja je u javnosti izazvala veliku pometnju nakon Grasovog priznanja da je kao sedamnaestogodišnjak bio pripadnik SS jedinica. Priznanje je izazvalo brojne reakcije, među kojima je bilo i mišljenika koji su smatrali da Nobelova nagrada za književnost dodeljena 1999. treba da mu se oduzme.

Međutim, poljski pisci oštro su protestovali napominjući da su Grasova socijalna angažovanost i njegova literarna dostignuća iskupila činjenicu da je kao tinejdžer na kratko pristupio SS jedinicama, i izrazili su poštovanje prema hrabrosti koja je bila potrebna da bi se jedna ovakva istina obelodanila.

U „Kutiji“ Gras se predstavlja na jedan potpuno drugačiji način, kao porodičan čovek koji u centar interesovanja romana stavlja svoju decu. Insistirajući na modernoj koncepciji doživljaja umetnosti - u ovom slučaju literarne reči - kao laži, Gras piše svoju „fiktivnu biografiju“, umnogome drugačiju od stvarnosti ali ipak zasnovanu na elementima iste.
Intezitet fiktivnog pojačavaju i strukturni elementi bajke. Zastaćete na samom početku romana i očekivati fantastiku, jer bajka je direktno „apostrofirana“ prvom rečenicom: „Bio jednom jedan otac koji je, budući već ostareo, pozvao k sebi svoje sinove i kćeri - njih četvoro, petoro, šestoro, osmoro na broju - a oni su se, posle dužeg oklevanja, povinovali njegovoj želji.“

Tako započinje razgovor Pisca sa decom, četvoro iz prvog braka, dve vanbračne kćerke, i dva sina iz drugog braka, koji nas vodi dalje kroz roman. Fotografkinja Maria Rama, koja takođe ima centralnu ulogu, snima život porodice magičnim Agfa-box fotoaparatom. Njegova sposobnost da uslika i budućnost i prošlost opravdava prisustvo elemenata bajke, kao i simboliku podnaslova romana - „Priče iz mračne komore“. Vešto preplićući vremenske odrednice neobični aparat otkriva tajne, uvlačeći nas sve dublje u nerasvetljene ćoškove „čarobne kutije“.

Iako se razgovori oca sa decom na ovakav način u stvarnosti nisu vodili, Grasova deca bila su upućna u stvaranje romana „Kutija“, i svojim reakcijama na napisano (negativnim i kritički nastrojenim, ali i pozitivnim) uticala su na korekcije romana, pa je autor neke delove izmenio ili jednostavno izbrisao.
„Kutija“ Gintera Grasa smatra se vrhuncem autorove pripovedačke mogućnosti, gde se na originalan način prepliću i poistovećuju istina i laž, mašta i realnost, prošlost, sadašnjost i budućnost.