10%
KUTIJA
Do you need help?
For more information or help with your purchase, please feel free to contact us.
Šifra artikla: 237799
ISBN: 9788672743463
Nemački književnik Ginter Gras objavio je 2008. svoj najnoviji naslov „Kutija“. Roman predstavlja fiktivni nastavak autobiografije „Ljušćenje luka“, koja je u javnosti izazvala veliku pometnju nakon Grasovog priznanja da je kao sedamnaestogodišnjak bio pripadnik SS jedinica. Priznanje je izazvalo brojne reakcije, među kojima je bilo i mišljenika koji su smatrali da Nobelova nagrada za književnost dodeljena 1999. treba da mu se oduzme.
Međutim, poljski pisci oštro su protestovali napominjući da su Grasova socijalna angažovanost i njegova literarna dostignuća iskupila činjenicu da je kao tinejdžer na kratko pristupio SS jedinicama, i izrazili su poštovanje prema hrabrosti koja je bila potrebna da bi se jedna ovakva istina obelodanila.
U „Kutiji“ Gras se predstavlja na jedan potpuno drugačiji način, kao porodičan čovek koji u centar interesovanja romana stavlja svoju decu. Insistirajući na modernoj koncepciji doživljaja umetnosti - u ovom slučaju literarne reči - kao laži, Gras piše svoju „fiktivnu biografiju“, umnogome drugačiju od stvarnosti ali ipak zasnovanu na elementima iste.
Intezitet fiktivnog pojačavaju i strukturni elementi bajke. Zastaćete na samom početku romana i očekivati fantastiku, jer bajka je direktno „apostrofirana“ prvom rečenicom: „Bio jednom jedan otac koji je, budući već ostareo, pozvao k sebi svoje sinove i kćeri - njih četvoro, petoro, šestoro, osmoro na broju - a oni su se, posle dužeg oklevanja, povinovali njegovoj želji.“
Tako započinje razgovor Pisca sa decom, četvoro iz prvog braka, dve vanbračne kćerke, i dva sina iz drugog braka, koji nas vodi dalje kroz roman. Fotografkinja Maria Rama, koja takođe ima centralnu ulogu, snima život porodice magičnim Agfa-box fotoaparatom. Njegova sposobnost da uslika i budućnost i prošlost opravdava prisustvo elemenata bajke, kao i simboliku podnaslova romana - „Priče iz mračne komore“. Vešto preplićući vremenske odrednice neobični aparat otkriva tajne, uvlačeći nas sve dublje u nerasvetljene ćoškove „čarobne kutije“.
Iako se razgovori oca sa decom na ovakav način u stvarnosti nisu vodili, Grasova deca bila su upućna u stvaranje romana „Kutija“, i svojim reakcijama na napisano (negativnim i kritički nastrojenim, ali i pozitivnim) uticala su na korekcije romana, pa je autor neke delove izmenio ili jednostavno izbrisao.
„Kutija“ Gintera Grasa smatra se vrhuncem autorove pripovedačke mogućnosti, gde se na originalan način prepliću i poistovećuju istina i laž, mašta i realnost, prošlost, sadašnjost i budućnost.
Međutim, poljski pisci oštro su protestovali napominjući da su Grasova socijalna angažovanost i njegova literarna dostignuća iskupila činjenicu da je kao tinejdžer na kratko pristupio SS jedinicama, i izrazili su poštovanje prema hrabrosti koja je bila potrebna da bi se jedna ovakva istina obelodanila.
U „Kutiji“ Gras se predstavlja na jedan potpuno drugačiji način, kao porodičan čovek koji u centar interesovanja romana stavlja svoju decu. Insistirajući na modernoj koncepciji doživljaja umetnosti - u ovom slučaju literarne reči - kao laži, Gras piše svoju „fiktivnu biografiju“, umnogome drugačiju od stvarnosti ali ipak zasnovanu na elementima iste.
Intezitet fiktivnog pojačavaju i strukturni elementi bajke. Zastaćete na samom početku romana i očekivati fantastiku, jer bajka je direktno „apostrofirana“ prvom rečenicom: „Bio jednom jedan otac koji je, budući već ostareo, pozvao k sebi svoje sinove i kćeri - njih četvoro, petoro, šestoro, osmoro na broju - a oni su se, posle dužeg oklevanja, povinovali njegovoj želji.“
Tako započinje razgovor Pisca sa decom, četvoro iz prvog braka, dve vanbračne kćerke, i dva sina iz drugog braka, koji nas vodi dalje kroz roman. Fotografkinja Maria Rama, koja takođe ima centralnu ulogu, snima život porodice magičnim Agfa-box fotoaparatom. Njegova sposobnost da uslika i budućnost i prošlost opravdava prisustvo elemenata bajke, kao i simboliku podnaslova romana - „Priče iz mračne komore“. Vešto preplićući vremenske odrednice neobični aparat otkriva tajne, uvlačeći nas sve dublje u nerasvetljene ćoškove „čarobne kutije“.
Iako se razgovori oca sa decom na ovakav način u stvarnosti nisu vodili, Grasova deca bila su upućna u stvaranje romana „Kutija“, i svojim reakcijama na napisano (negativnim i kritički nastrojenim, ali i pozitivnim) uticala su na korekcije romana, pa je autor neke delove izmenio ili jednostavno izbrisao.
„Kutija“ Gintera Grasa smatra se vrhuncem autorove pripovedačke mogućnosti, gde se na originalan način prepliću i poistovećuju istina i laž, mašta i realnost, prošlost, sadašnjost i budućnost.
594,00 RSD
534,60 RSD
Ušteda:
59,40RSDDodatnih 10% popusta na tri i više kupljenih artikala sa naznačenim količinskim popustom.
Izaberi količinu
Karakteristike
Vrednost
Nemački književnik Ginter Gras objavio je 2008. svoj najnoviji naslov „Kutija“. Roman predstavlja fiktivni nastavak autobiografije „Ljušćenje luka“, koja je u javnosti izazvala veliku pometnju nakon Grasovog priznanja da je kao sedamnaestogodišnjak bio pripadnik SS jedinica. Priznanje je izazvalo brojne reakcije, među kojima je bilo i mišljenika koji su smatrali da Nobelova nagrada za književnost dodeljena 1999. treba da mu se oduzme.
Međutim, poljski pisci oštro su protestovali napominjući da su Grasova socijalna angažovanost i njegova literarna dostignuća iskupila činjenicu da je kao tinejdžer na kratko pristupio SS jedinicama, i izrazili su poštovanje prema hrabrosti koja je bila potrebna da bi se jedna ovakva istina obelodanila.
U „Kutiji“ Gras se predstavlja na jedan potpuno drugačiji način, kao porodičan čovek koji u centar interesovanja romana stavlja svoju decu. Insistirajući na modernoj koncepciji doživljaja umetnosti - u ovom slučaju literarne reči - kao laži, Gras piše svoju „fiktivnu biografiju“, umnogome drugačiju od stvarnosti ali ipak zasnovanu na elementima iste.
Intezitet fiktivnog pojačavaju i strukturni elementi bajke. Zastaćete na samom početku romana i očekivati fantastiku, jer bajka je direktno „apostrofirana“ prvom rečenicom: „Bio jednom jedan otac koji je, budući već ostareo, pozvao k sebi svoje sinove i kćeri - njih četvoro, petoro, šestoro, osmoro na broju - a oni su se, posle dužeg oklevanja, povinovali njegovoj želji.“
Tako započinje razgovor Pisca sa decom, četvoro iz prvog braka, dve vanbračne kćerke, i dva sina iz drugog braka, koji nas vodi dalje kroz roman. Fotografkinja Maria Rama, koja takođe ima centralnu ulogu, snima život porodice magičnim Agfa-box fotoaparatom. Njegova sposobnost da uslika i budućnost i prošlost opravdava prisustvo elemenata bajke, kao i simboliku podnaslova romana - „Priče iz mračne komore“. Vešto preplićući vremenske odrednice neobični aparat otkriva tajne, uvlačeći nas sve dublje u nerasvetljene ćoškove „čarobne kutije“.
Iako se razgovori oca sa decom na ovakav način u stvarnosti nisu vodili, Grasova deca bila su upućna u stvaranje romana „Kutija“, i svojim reakcijama na napisano (negativnim i kritički nastrojenim, ali i pozitivnim) uticala su na korekcije romana, pa je autor neke delove izmenio ili jednostavno izbrisao.
„Kutija“ Gintera Grasa smatra se vrhuncem autorove pripovedačke mogućnosti, gde se na originalan način prepliću i poistovećuju istina i laž, mašta i realnost, prošlost, sadašnjost i budućnost.
Međutim, poljski pisci oštro su protestovali napominjući da su Grasova socijalna angažovanost i njegova literarna dostignuća iskupila činjenicu da je kao tinejdžer na kratko pristupio SS jedinicama, i izrazili su poštovanje prema hrabrosti koja je bila potrebna da bi se jedna ovakva istina obelodanila.
U „Kutiji“ Gras se predstavlja na jedan potpuno drugačiji način, kao porodičan čovek koji u centar interesovanja romana stavlja svoju decu. Insistirajući na modernoj koncepciji doživljaja umetnosti - u ovom slučaju literarne reči - kao laži, Gras piše svoju „fiktivnu biografiju“, umnogome drugačiju od stvarnosti ali ipak zasnovanu na elementima iste.
Intezitet fiktivnog pojačavaju i strukturni elementi bajke. Zastaćete na samom početku romana i očekivati fantastiku, jer bajka je direktno „apostrofirana“ prvom rečenicom: „Bio jednom jedan otac koji je, budući već ostareo, pozvao k sebi svoje sinove i kćeri - njih četvoro, petoro, šestoro, osmoro na broju - a oni su se, posle dužeg oklevanja, povinovali njegovoj želji.“
Tako započinje razgovor Pisca sa decom, četvoro iz prvog braka, dve vanbračne kćerke, i dva sina iz drugog braka, koji nas vodi dalje kroz roman. Fotografkinja Maria Rama, koja takođe ima centralnu ulogu, snima život porodice magičnim Agfa-box fotoaparatom. Njegova sposobnost da uslika i budućnost i prošlost opravdava prisustvo elemenata bajke, kao i simboliku podnaslova romana - „Priče iz mračne komore“. Vešto preplićući vremenske odrednice neobični aparat otkriva tajne, uvlačeći nas sve dublje u nerasvetljene ćoškove „čarobne kutije“.
Iako se razgovori oca sa decom na ovakav način u stvarnosti nisu vodili, Grasova deca bila su upućna u stvaranje romana „Kutija“, i svojim reakcijama na napisano (negativnim i kritički nastrojenim, ali i pozitivnim) uticala su na korekcije romana, pa je autor neke delove izmenio ili jednostavno izbrisao.
„Kutija“ Gintera Grasa smatra se vrhuncem autorove pripovedačke mogućnosti, gde se na originalan način prepliću i poistovećuju istina i laž, mašta i realnost, prošlost, sadašnjost i budućnost.
Poslednje ocene proizvoda
Trenutno nema ocena za ovaj proizvod.
Preporučeno
10%
10%
15%
10%
10%
10%
10%
10%
10%