Đovani je šarmantan muškarac, velikodušan i neuspešan. Kandi je prelepa žena koja ne zna za meru kad je reč o nepristojnosti, alkoholu i ljubavi.
A Bjanka?
Bjanka je njihova kćer jedinica, koja odrasta u neurednom stanu na periferiji Bolonje okružena sukobima i uz majčinu neobjašnjivu odbojnost. Odmalena nalazi utehu u bajkama, u kojima su majke maćehe ali devojčice naposletku pronalaze spas u šumi. Neobičan jaz koji je deli od majke s godinama postajesve dublji ambis, gotov da je proguta. Tako prolazi Bjankinih prvih dvadeset godina: uz školu, prve ljubavi i tragediju koja će označiti kraj detinjstva i stavititačku na njene strasti.
Devedesetih godina u grad, poput pošasti, stiže heroin i Bjanka spoznaje samouništenje: dok joj se majka opija alkoholom, ona prati zov narkotika. Zašto im je, kad su već toliko različite u svakom pogledu, zajednička samo ta nelagoda u suočavanju sa svetom oko sebe? Reč je o drevnoj želji za samouništenjem, o decenijskoj tragediji kojoj nikako da dođe kraj – a započetoju bordelu koncentracionog logora Buhenvald.
Živim perom, natopljenim istorijom dvadesetog veka i naoštrenim dubokim saosećanjem za ljudske slabosti, Marilu Oliva nam nudi priču koja tera na razmišljanje o onome o čemu porodice ne razgovaraju, o nezalečenim ranama koje se neumoljivo otvaraju iz generacije u generaciju. Snažan i poetičan roman koji daje glas čitavom jednom veku.
