SVE ŠTO SMO MOGLI BITI TI I JA DA NISMO BILI TI I JA

Markos je izgubio majku, čuvenu plesačicu koja je slušala džez i divila se Džejmsu Dinu i koja ga je naučila svemu u životu. Pošto je ona napustila njega, on odlučuje da napusti svet kakav je do tada znao. Injekcija cetamina, leka protiv spavanja, nadohvat mu je ruke dok sa balkona svog stana posmatra komešanje ljudi na trgu i kada u masi sveta ugleda - nju.
„Moja moć... Teško ju je objasniti. Kako sam naučio da je koristim još je teže ispričati. Ali želim to da učinim. Želim da vam ispričam. Postoje stvari, sitne pojedinosti, koje su deo čoveka samog i čine ga onim što jeste. A moja moć je bila nešto što me određuje. Iako sam je vrlo retko koristio. Zbog nje sam se osećao mnogo življim. Da sam uključio svoju moć kad sam ugledao devojku iz Španskog pozorišta, možda prema njoj ne bih osetio ono što sam osetio. A ono što sam osetio bilo je nešto iskonsko, vrlo autentično. Kako sam mogao toliko da čeznem za njom i ne poznavajući je? Ljudska bića su magična i neopisiva. Osetio sam nešto posebno setivši je se ponovo. Ono poverenje koje ne bi trebalo da se rađa među nepoznatim ljudima, ali koje ponekad postoji i koje je snažnije od onog koje osećaš prema nekome ko je deo tvog okruženja više od dvadeset godina. Ona nije primetila moje prisustvo, nije osećala kako se moje oči ni na trenutak ne odvajaju od nje.”