KADA PRESTANEMO DA RAZUMEMO SVET

Knjiga Benhamina Labatuta Kada prestanemo da razumemo svet jedinstvena je i fascinantna proza koja govori o velikim naučnim dostignućima i ispituje krupne promene u našem razumevanju sveta. U toj prozi zastrašujuće lepote i spontane ubedljivosti, simbiozi različitih svetova, književnost ispituje nauku, a nauka se pretvara u literaturu.

Čitajući stranice Labatutove proze susrećemo se sa istorijatom prvog modernog sintetičkog pigmenta, „pruskog plavetnila”, koji je nemački fizičar jevrejskog porekla Fric Haber iskoristio za stvaranje otrova korišćenog docnije u nacističkim logorima smrti; učestvujemo u matematičkim istraživanjima Aleksandra Grotendika koja će ga odvesti do socijalne otuđenosti, mističnog delirijuma i, najposle, do samog ludila; prisustvujemo čitanju pisma sa rešenjima jednačine relativiteta i prvim nagoveštajima pojma crne rupe koje iz rovova Velikog rata Ajnštajnu upućuje prijatelj na samrti; svedoci smo i rivalstva između osnivača kvantne mehanike – Ervina Šredingera i Vernera Hajzenberga, utemeljivača principa neizvesnosti, kao i čuvenog odgovora koji Ajnštajn upućuje Nilsu Boru: „Bog se ne kocka sa univerzumom!”

O autoru:

Čileanski pisac Benhamin Labatut (Benjamín Labatut, 1980) rođen je u Roterdamu, u Holandiji. Detinjstvo je proveo u Hagu, Buenos Ajresu i Limi, pre nego što se nastanio u Santjago de Čileu, gde trenutno živi i radi.

Za prvu knjigu kratkih priča, Antarktik počinje ovde, dobio je 2009. Nagradu „Caza de Letras” u Meksiku kao i Nagradu Opštine grada Santjaga u Čileu za najbolju zbirku pripovedaka (2013). Drugu knjigu, Posle svetlosti, objavio je 2016. godine.

Za knjigu Kada prestanemo da razumemo svet (2020) autor kaže da je „sastavljena od eseja (koji nije hemijski čist), dve priče koje pokušavaju da ne budu priče, kratkog romana i polubiografskog proznog komada”. Knjiga je doživela veliki međunarodni uspeh, prevedena je na više od dvadeset jezika, a njeno englesko izdanje bilo je 2021. godine u najužem izboru za internacionalnu Bukerovu nagradu i u najužem izboru za Nacionalnu književnu nagradu za prevedenu književnost