Reči su opasne kad se izgovaraju bez razmišljanja.
Monca, mart 1936. godine. Na obali reke Lambro dve devojčice pokušavaju da sakriju leš muškarca koji na košulji nosi značku s liktorskim snopom i trobojkom. Uzrujane su i polunage. Frančeska nam u prvom licu priča priču koja ih je dovela do tog trenutka. Lepo vaspitana dvanaestogodišnjakinja iz građanske porodice svakog dana s mosta posmatra devojčicu koja se u reci igra zajedno s dečacima, nagih stopala i zadignute suknje, izguljenih kolena i zamazana muljem. Mašta o tome da postane njena prijateljica, uprkos tome što je meštani smatraju vešticom i pogrdno nazivaju Prokletnicom. Frančesku pak njena odlučnost i odvažnost očaravaju. Sprijateljiće se zahvaljujući krađi trešanja i Frančeskinoj prvoj laži. Za vreme rata u Abisiniji, uz bol izazvanu gubicima i prve adolescentske pometnje, bez obzira na neodobravanje svog okruženja, Frančeska uz Prokletnicu uči da se suprotstavi ugnjetavanju i zloupotrebi moći, naročito muške.
Samo je snaga neraskidivog prijateljstva u stanju da podstakne dve devojčice da se pobune pred nepravdom. Pogotovo u ograničenom konformizmu fašističke Italije. Odbačena tinejdžerka i vršnjakinja koja je istinski upoznaje, mimo svih predrasuda. I koja, zahvaljujući njoj pronalazi hrabrost da kaže šta misli, da pronađe sopstvenu istinu. Roman o odrastanju koji će vas uvući u sebe, smešten u provincijski grad doline reke Po, ugnjetavan kontrolom, seksizmom i nasiljem fašizma.
