DEVOJČICA NA LITICI

Pet žena. Pet kontinenata. Jedna porodična tajna koja povezuje generacije.


Prvi deo očaravajuće sage koja će osvojiti ljubitelje serijala Sedam sestara Lusinde Rajli.


Za Daliju, raskošni rasadnik bake Rouz i deke Alberta u Kornvolu oduvek je predstavljao dom. Okružena šarenim cvetnim poljima, odrasla je bez roditelja, provodeći bezbrižna leta sa svoje četiri rođake. Njena majka preminula je pri porođaju, a identitet oca ostao je misterija o kojoj baka nikada nije želela da govori.


Kada Rouz iznenada umre, Dalija gubi poslednju čvrstu vezu sa svojom prošlošću. Međutim, dok zajedno sa rođakama sređuje bakinu zaostavštinu, pronalazi staro pismo koje menja sve što je verovala da zna. Zašto je Rouz krila istinu o čoveku čije je odsustvo obeležilo njen život?


U potrazi za odgovorima, Dalija kreće na putovanje koje je vodi u srce Meksika, među drevne ostatke majanske civilizacije i tragove velike ljubavne priče njenih roditelja. Daleko od poznatih mirisa i boja Kornvola, suočiće se sa tajnama koje bi mogle promeniti njen pogled na porodicu, prošlost i samu sebe.


Kćeri cveća je emotivna i uzbudljiva priča o porodičnim korenima, skrivenim istinama i ljubavi koja prevazilazi sve granice.

Juno je prešla pedesetu, živi u Lajpcigu i radi kao plesačica. Njen muž Jupiter, pisac oboleo od teškog oblika multiple skleroze, sve više zavisi od njene pomoći. Ona je danju negovateljica i žena vezana za ritam tuđeg tela i tuđe bolesti, dok noću ulazi u drugi svet – na internetu se dopisuje sa muškarcima koji pod lažnim imenima nude nežnost usamljenim ženama.

Međutim, Juno zna pravila igre, prepoznaje obmanu i ipak joj se prepušta. S Benuom, jednim od tih muškaraca, započinje razgovor koji se kreće između prevare i nežnosti, fantazije i istine, opreza i potrebe da neko konačno bude tu.

Spajajući intimnu svakodnevicu bolesti i brige s kosmičkim slikama i digitalnim susretima, Martina Hefter u Hej, dobro jutro, kako si? ispisuje roman o ženi koja u noćnim razgovorima traži ono što joj dan uskraćuje – slobodu, igru i mogućnost da makar na trenutak umakne sopstvenom životu.

Književna kritika posebno je istakla poetsku snagu jezika u ovom romanu, a žiri najznačajnije nemačke književne nagrade Deutscher Buchpreis, koju je 2024. godine i dobila, opisao ga je kao delo koje se kreće između melanholije i euforije, poverenja i obmane.

Gospodin Čiping je tih i nenametljiv nastavnik u Gimnaziji „Brukfildˮ, engleskoj internatskoj školi za dečake. Potpuno konvencionalan i privržen ustaljenim pravilima, godinama predaje strogo i bez odstupanja od svojih rutina, pa je u očima učenika tipičan staromodni profesor klasičnih jezika.

Međutim, njegov život i način podučavanja menjaju se kada upozna Ketrin, čija vedrina, toplina i otvorenost osvajaju i njega i čitavu školu. Pod njenim uticajem Čiping počinje drugačije da posmatra svoj poziv: otkriva smisao za humor, postaje prisniji sa učenicima i shvata da obrazovanje podrazumeva mnogo više od sati provedenih u učionici.

Tako nastaje voljeni gospodin Čips, nastavnik koga će generacije đaka pamtiti s poštovanjem i naklonošću. Objavljena 1934. godine, u vreme Velike depresije, novela Zbogom, g. Čipse Džejmsa Hiltona postala je jedan od najvoljenijih klasika o školi, odrastanju i snazi posvećenosti. Ova topla i dirljiva priča slavi ljudsku dobrotu, trajnu vrednost obrazovanja i tihi uticaj jednog učitelja koji je, kroz humor, razumevanje i predan rad, ostavio neizbrisiv trag u životima svojih učenika.

Evo knjige o putovanjima koja, baš kao i sreća, nema svoju algebru, ali ima magiju – vrtoglavicu, poput ruleta. Danas, kada čovek dobija svet gotov za upotrebu, pred nama su priče o hodočašću u magične kuće gde su se rađali, bivali, umirali oni koji su menjali istoriju postojanja na ovoj grešnoj zemlji, spis o svetim domovima gde su živeli Šekspir, Rembrant, Betoven, Mocart, Hundertvaser, Tutankamon, Van Gog, Mone, Diras, Jursenar, Romen Gari, Milena Barili, Andrić, Dučić, LJuba Popović... Knjiga Na kafi kod Šekspira otkriva krvno srodstvo koje postoji između prostora, predmeta i duhova velikih ljudi što još uvek lutaju odajama svojih domova, odgonetajući saglasja između genija i mesta gde su sanjali odvažne snove. Na kafi kod Šekspira je delo napisano u slavu putovanja u dublje, eteričnije svetove kuća onih koji su promenili sudbinu sveta, ispili je do poslednje kapi, znajući da je „svaki protraćen trenutak, iscurela krv bogova“.

Nagrada „LJubomir P. Nenadović“ za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku u 2021/2022. godini

Pod pariskim krovovima, jedno prekoputa drugog, živi dvoje ljudi zatvoreno u svoje stanove i svoje svetove. Dani im protiču u tišini, predvidivim sitnim ritualima i pogledima kroz prozor. Kako se godišnja doba smenjuju, a prisustvo drugog postaje sve stvarnije, njihova usamljenost počinje da se preobražava, u potrebu, čak u stidljivu u nadu da izlaz postoji. Prekoputa je suptilan i potresan roman o samoći, traumi, strahu od suočavanja s bolom i krhkoj mogućnosti ponovnog susreta sa svetom i sa samim sobom.

Nova knjiga Ksenije Kirilove, Legenda o zabrajenom daru i na srpskom jeziku. Pred nama je jedna uzbudljiva priča Legenda o zabranjenom daru, o natprirodnim moćima dečaka Stefana, koju je Kesnija Kirilova ispričala tako uverljivo da vam sve vreme drži pažnju u stanju neizvesnosti i nemira. Na prelepoj zemlji gde vlada večno leto žive i rade ljudi. Svako od njih je obdaren jedinstvenim talentom koji im omogućava da prodru u same dubine prirode i da upravljaju prirodnim elementima. Međutim, neki od njih su rođeni sa jedinstvenim magičnim moćima koje još kao bebe daruju svetoj Gori i dobijaju ih nazad tek nakon smrti. Ali šta će se desiti ako se u jednom trenutku uobičajeni ritual prekrši i jedan običan smrtnik zadobije dar kakvom dosad nije bilo ravnog na zemlji.

Ana Marija možda nema ime, imetak, ni porodicu. Ali ima svoje ambicije, i svoj dar. Sve nade polaže u svog učitelja, Antonija Vivaldija, i ubrzo postaje njegova najbolja učenica. Ali nisu svi baš srećni kad Ana Marijina zvezda počne da se uzdiže. Jer njeno blistavo svetlo preti da zaseni njenog mentora.

No ona će svoj trag ostaviti, po svaku cenu. Za njenu priču će se znati.

Inspirisana ženama koje su ostajale u senci nekih od najvećih remek-dela, Instrumentalista je nezaboravna priča o ambiciji, izrabljivanju i prkosu – smeštena među mračne i blistave kulise Venecije osamnaestog veka.

Ko je bila tajanstvena žena sa jednog od najpoznatijih portreta Gustava Klimta? I kakve se tajne kriju iza slike koja je više od jednog veka fascinirala istoričare umetnosti, kolekcionare i istražitelje?

Inspirisana stvarnom misterijom čuvene Klimtove slike *Portret jedne dame*, Kamij de Pereti donosi raskošnu porodičnu sagu koja se prostire kroz više generacija i nekoliko evropskih i američkih gradova. Od Beča na prelazu između dva veka, preko Njujorka tokom Velike depresije i Teksasa osamdesetih godina, pa sve do savremene Italije, autorka vešto plete priču o ljubavi, gubitku, ambiciji i porodičnim tajnama koje odolevaju vremenu.

Kada jedna žena otkrije zapanjujuću sličnost sa nepoznatom damom sa Klimtovog platna, otvara se put ka razotkrivanju sudbine žene čiji je identitet ostao izgubljen u istoriji. Tragajući za odgovorima, čitaoci ulaze u svet umetnosti, velikih strasti, neostvarenih ljubavi i sudbina koje se prepliću kroz decenije.

Kamij de Pereti sa mnogo elegancije spaja istorijske činjenice i književnu imaginaciju, stvarajući roman koji istovremeno predstavlja umetničku misteriju, porodičnu hroniku i dirljivu priču o ženama koje su pokušavale da pronađu svoje mesto u svetu.

*Portret nepoznate žene* je roman o nasleđu, identitetu i tajnama koje nikada ne prestaju da oblikuju živote budućih generacija. Atmosferičan, emotivan i bogat istorijskim detaljima, ovo je idealno štivo za ljubitelje porodičnih saga, istorijske fikcije i priča inspirisanih velikim umetničkim delima.

– Novi roman Paskala Mersijea, autora bestselera Noćni voz za Lisabon.
Sajmon Lejland je od detinjstva fasciniran jezicima. Uprkos želji svojih roditelja postaje prevodilac i nepokolebljivo teži svom cilju da nauči sve jezike koji se govore na području Mediterana. Iz Londona odlazi sa suprugom Liviju do Trsta, gde je nasledila izdavačku kuću. Veruje da je u gradu velikih književnika pronašao idealno mesto za svoj rad – sve dok greška jednog lekara ne izbaci njegov život iz koloseka. Međutim, ispostavlja se da je katastrofa ujedno i prekretnica i mogućnost da iznova osmisli svoj život.
Težina reči je još jedan filozofski roman Paskala Mersijea, jednako dirljiv kao i Noćni voz za Lisabon.

U svetu u kome je optimizam postao ideologija, a tehnologija obećanje spasenja, profesor Kraft dobija priliku života: da za milion dolara dokaže da je ovaj svet, uprkos svemu, najbolji od svih mogućih.
Opterećen dugovima, neuspelim brakom i sopstvenim mislima, Kraft odlazi u Silicijumsku dolinu, gde se među tehnološkim vizionarima i milijarderima suočava sa pitanjem koje nije samo filozofsko, već duboko lično: kako braniti svet u koji više ni sam ne veruje?
Na granici satire i filozofskog romana, Kraft je oštra i duhovita priča o krizi savremenog čoveka, o iluzijama napretka i o tankoj liniji između uverenja i samoobmane.
U borbi za život, Aska umetnošću i kreativnošću želi da opseni vuka, a profesor Kraft se za svoj život bori filosofijom iza koje možda više ne stoji ništa osim retoričkih bravura.

Jedna od najboljih knjiga 21. veka po izboru Njujork Tajmsa

Jednog vrelog letnjeg dana 1935. godine, trinaestogodišnja Brajoni Talis prisustvuje trenutku koketiranja između svoje starije sestre Sesilije i Robija Tarnera, sluškinjinog sina. Brajonino nepotpuno razumevanje motiva odraslih – udruženo s njenim prerano sazrelim darom za pisanje – dovodi do zločina koji će izmeniti živote svih njih.
Prateći posledice tog događaja kroz haos i krvoproliće Drugog svetskog rata, pa sve do samog kraja dvadesetog veka, roman Iskupljenje osvaja čitaoce lakoćom i snagom pripovedanja, što ga nedvosmisleno svrstava u istinska remek-dela.

Niko ko danas piše na engleskom jeziku ne nadmašuje, čak ni ne dostiže Makjuanovo književno umeće.
Vašington post

Godina je 1962. Florens Edvard proslavljaju svoje venčanje u hotelu na dorsetskoj obali. Ipak, tokom večere, napetost iščekivanja bračnih dužnosti postaje preplavljujuća, a ni jedno ni drugo nisu svesni da će odluke donesene te noći uticati na ceo daljnji život.
Svojom istančanom i prefinjenom prozom, Ijan Makjuan u ovom romanu gradi priču o životima izmenjenim jednim neučinjenim gestom ili jednom neizgovorenom rečju.