Zima u Sokčou je priča o susretu mlade žene francusko-korejskog porekla, koja nikada nije kročila u Francusku, i crtača stripova iz Normandije, koji je došao u mali provincijski grad u potrazi za inspiracijom. Mladu ženu, koja je opsednuta svojim telom i ishranom, sve više privlače umetnik i njegovi crteži. Ona njega takođe privlači. Tokom zime, ona će ga, na neočekivane načine, upoznati sa ovom čudnom i prilično zatvorenom kulturom na obalama Istočnog mora.
Stil pisanja možda podseća na stil Margerit Diras, međutim, jednostavnost zapleta i jezika je varljiva: činjenica da vreme stoji, da je pripovedanje eliptično, da je intimnost jedva sugerisana, delu daje gustinu i dubinu, pojačanu mešanjem kultura. Mekana poput snega koji pada na more, prividna blagost ne uspeva da prikrije nasilje koje je obeležilo nastanak, pre jedva pedeset godina, Severne i Južne Koreje, čija granica prolazi samo nekoliko kilometara od Sokčoua.
Iza prividne jednostavnosti priče i jezika, ovaj delikatan roman vodi čitaoca u zadivljujući svet senzacija.
