Zbirka Čovečuljak broji osamnaest bajki za odrasle, građenih od onog neuhvatljivog praha što ostaje u vazduhu posle nerazumljivih događaja i lebdi među ljudima koji se prećutno razumeju, od praha koji pada po nama kad razmišljamo o stvarima koje ne razumemo.
Prokopiev ne dekonstruiše načela na kojima počiva tradicionalna bajka, već odnos stvarnog i nestvarnog diže na nivo dokučivog. Detinje fasciniran životom kao takvim, on se služi karakteristikama ove "dečje" književne vrste, ali prevazilazi klasičan šablon koji na kraju nudi nedvosmislenu pouku. Moglo bi se reći da piše bajke u kontri, jer polazi od jednostavnih (iako neobičnih) situacija, usložnjava i dovodi do enigmatičnih raspleta bez raspleta.
Krećući se raznolikim predelima, od mitskih do savremenih i urbanih, ploveći kroz vreme, san i fantaziju, progovarajući kroz ljude i životinje, Prokopiev čitaoca sprovodi od besmisla do mudrosti, uveravajući ga da je oboje sačinjeno od iste materije.
Za knjigu Čovečuljak, Prokopiev je 2011. godine dobio međunarodnu nagradu Balkanika.
