Ima nešto manje od jednog veka kada se prvi put pojavila Neprijateljica, mali dragulj mlade romansijerke, još nepoznate čitalačkoj publici. Objavljenom pod pseudonimom Pjer Nerej, anagram Irena Nemirovski, pod plaštom fikcije u tom romanu analizira ambivalentnost svog odnosa sa majkom. Irena ovde postaje Gabri, buntovna sedamnaestogodišnjakinja, žestoka, konfuzna adolescentkinja, suprotstavljena jednoj indiferentnoj majci, staroj koketi čije vreme prolazi i koja se bori za svoju poslednju ljubav. Ova okrutna priča o ludim godinama u Parizu prati Gabrin ulazak u period izrastanja u ženu raspolućenu između nadolazeće želje i nepodnošljive samoće u kojoj lice omražene osobe mladoj devojci postaje još omraženije jer se njihove crte malo pomalo mešaju. Kao nova Elektra, Irena Nemirovski ne štedi tu majku koja besomučno liči na njenu, čiji portret predstavlja koketu, koliko beskorisnu toliko i okrutnu. Pod gorkim perom amblematične autorke, oživljava i čitavo jedno dezorijentisano društvo između dva svetska rata.
O autoru:
Rođena 1903. u Kijevu, Irena Nemirovski je sa roditeljima došla u Pariz 1919, izbegavši iz sve crvenijeg Sovjetskog Saveza. Otac, preduzimljiv ukrajinski bankar, vrlo brzo uspeo je da obnovi porodično bogatstvo. Irena je studirala na Sorboni, kretala se u mondenskim krugovima na relaciji Pariz – Bijaric – Azurna obala, govorila jezike, stekla veze i družila se sa umetničkim kremom, pored ostalih, sa Žanom Koktoom i Romenom Garijem. Objavljivanjem romana David Golder 1929. (Akademska knjiga, 2023) postala je mezimica pariskih salona. Napisala je još petnaest romana i biografsku knjigu o Čehovu. Roman Francuska svita završila je 1940, objavljen je posthumno tek 2004. i dobio je nagradu Renodo. Bila je udata za biznismena jevrejskog porekla Mihaila Epštajna. Dolazak Nemaca u Francusku i Petenov uspon nisu slutili na dobro, te je Irena Nemirovski sa ćerkama pobegla u burgundsko seoce Isi-l-Evek, gde joj se pridružio i muž jer je izgubio pravo na rad. Pred sve izglednijom deportacijom, uhvatila se za slamku spasa i preobratila u katoličanstvo. Svi napori da bude izuzeta iz sudbine svojih sunarodnika nisu pomogli i ona je već 1942. godine deportovana u Aušvic gde je umrla od tifusa.
