Žan-Luj Furnije nikada nije zamišljao da će postati otac dece sa invaliditetom — a još manje da će imati dvojicu sinova sa teškim psihičkim i fizičkim poteškoćama. Ipak, upravo takav život mu je pripao. U ovoj hrabroj i duboko potresnoj knjizi, poznati francuski humorista iskreno piše o svakodnevici sa Matjeom i Tomasom, dečacima koji nikada neće odrasti onako kako je zamišljao.
Furnije se vraća svojim nekadašnjim snovima o očinstvu, ali i bolnom saznanju da njegovi sinovi neće imati uspomene, niti zajedničku prošlost koju bi mogli da dele. Iako bezrezervno posvećen, ne ulepšava stvarnost — otvoreno govori o umoru, razočaranju i granicama sopstvene ljubavi. Matje i Tomas jedva komuniciraju, često ponavljajući iste rečenice, poput pitanja koje odzvanja celom knjigom: „Kuda idemo, tata?“
U knjizi Kuda idemo, tata? Furnije odbacuje patetiku i klišee, nudeći sirovo iskren pogled na život sa invaliditetom — sa svom njegovom tamom, ali i retkim trenucima svetlosti. Kroz kratke, snažne zapise, autor se služi humorom i ironijom kao načinom da preživi bol. Za roditelje dece sa invaliditetom, ova knjiga može biti izvor prepoznavanja i olakšanja; za ostale, ona predstavlja potresno, ali dragoceno svedočanstvo o svetu koji se retko vidi, a još ređe razume.
